Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

се одиграли на саборима 1861—1867, натињао је Ш. у својој политици Бечу. Кала је Хрватски Сабор створио закључак, да не може послати на Утарски Сабор своје посланике и да не може присуствовати краљевом крунисању, док се не реши однос између Хрватске и Угарске, био је 25/5 1567 распуштен. Одмах затим 27/6 1867 Ш. је дао оставку, а 28/4 1868 је пенсионисан. После тога је живео у Хохенегу OJ Цеља, у Грацу, затим у Бечу, где је и умро. :

Литература: Р. Хорват, Најновије доба хрватске повјести (1906); Ф. Шишић, Преглед повјести хрватског народа (1916). –

M. Прелог.

ШОЛА АТАНАСИЈЕ (1578, Трет). Шко-

ловао се у месту рођења и у Паризу. Због

болести је напустио гимназију и вратио.

се у Мостар, где му је живела. породица. Ђио је врло активан члан у локалним српским друштвима. 1900—1901 био је. уредник мостарске Зоре. Учествовао је живо у српској народној организацији, и као њен члан, · поводом анексије, обилазио | је 1908/09 · европске престонице, да у име босанско-херцетовачких СОрба уложи протест против поступка, дАустро-Утарске. (а. њим су ишли и Душан Васиљевић и Ристо Радуловић. 1911 изабран je Ш. у Босански Сабор, као заступник друге курије херцеговачких градова, православног оста новништва. Припадао је трупи. Народовој и био. је њен потпредседник. 1914 је затворен, оптужен због велеиздаје као један од истакнутих соколеких радника, и у бањалучком процесу осуђен на 12 година тешке тамнице. Преврат 1918 затекао та је у затвору у Травнику. Народно Веће

за Босну и Херцеговину изабрало га је.

за председника, и из затвора, га, је довело на тај положај. Председник владе био је 1918—1919, а онда је именован за посла-

ника “у Копенхатен. Сада живи у Сарајеву.

78. А ШОЛА ВОЈИСЛАВ (1863, Мостар). Школовао се у Мостару. 'Врло млад ушао је у јавни живот, и 1852, за време херцего-

"вачког устанка против Аустрије, допао

је тамнице са другим члановима. мостарске српске црквене општине. 1896 постао је председник мостарске српеке општине и почео је, са Глиторијем Јевтановићем, борбу за. црквено-школску автономију. У тој борби, која је трајала девет година, до 1905, Ш. је био врло активан. То је, у ствари, био први организован опозициони покрет Босне и Херцеговине – против аустро-угарске управе. 1910 изабран је Ш. у Босански Сабор, и био је-у њему потпредседник и председник, док 1913 није положио мандат. Једно време (1905—1914) важио је Ш. као представник опортунистичке политике. Аустриске власти нису му веровале, те је за. време Светског Рата (1917) затворен. 1918 Ш. је био један од активних радника у организовању Наро-

ШОМЕТ-ДЕФОСЕ |

дног Већа. Као члан тог Већа ушао је и У Привремено Народно ШПредставништво. Од 1990 повукао се из јавног живота. к : : И.

ШОЛТА (СУЛЕТ), оток у Јадранском Мору. између 43%20' и 43"25' сев. шир. а 169 ј97 и 16994 ист. дуж. од Гр. Пружио се пред Сплитеким Каналом (1—4 км широк), правцем од југоистока ка северовападу, од рта Ливке до рта Обинуша, 19 км у дужину. Од отока Брача раставља. та 07 км широки морски теснац, Оплитска Врата, а од Великог Дрвеника, 8'5 км широки Шолтански Канал. Прилично гразведена обала дуга је 73:1 км. Највећа, је морека драга на северној обали Нечујам, и од ње недалеко лука Рогач, а на, јужној Бернистрова; на западној обали Драга, Маслиница има добру луку. Ш. запрема 565 RM” површине. Површина је прилично торовита. Највиши су врхови: Вела Стража (208 м), Гај (206 M) и кота 237 м. Средином отока, од села, Грохота, до Маслинице, простире се родна и добро обрађена долина; роди жито, винова лоза. маслина и мендула (бадем). На. Ш. је особито добар мед, и за лек.

|. има 3.500 становника, који станују у 4 села и 4 заселка, и чини управну општину сплитског среза, Оплитеке Области. Највеће је село, управо насред отока, Грохоте. Има 1.286 становника. у 232 дома, потлаварство општине, римокатоличку о жупу, пучку школу, пошту и телеграф. Од Грохота 1 км ка североистоку. је заселак Рогач са луком, у којој пристају пароброди линије Хвар—Оплит. Остала су села: Доње, Средње и Горње Село, и засеоци Крушица, Маслиница и Стоморска с малом луком.

Оток Ш. познавали су већ стари Грци и Римљани (Солента, Соленција и Олинта). Натађа се, да је био настањен од грчких досељеника из града Олинта у Македопији. У време цара Диоклецијана на Т. су имали салонски ботаташи виле. Недавно су у Грохотама пронађени темељи и зидине старохришћанске цркве, а још пре више година разни предмети из преисториског бронзаног доба.

Кад је 615 Салона пропала од Авара п Словена, део њених становника склонио се на Ш. Касније је тај оток спао под Оплит, те је неколико пута био опустошен од сплитских непријатеља (1240 од Омишана, 1357 и 1418 од Млечића). На. Ш. у самостану Св. Петра у Нечујму, проводио је неко време пустињачки живот M. Марулић, Овде су сада Пољаци уредили свој Пољачки Дом на Јадрану.

Литература: Вј. Клаић, Опис земаља, у којих обитавају. Хрвати (II, 1881); M. Шеноа, Разведеност истареких и далматинских отока (Рад, 198).

Ј. Модестит.

ШОМЕТ-ДЕФОСЕ – АМЕДЕ {Chaumette des Еоззе5), француски дипломат и пут-

— 1049 —