Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

· ска Повест веселега чловека Штефан Заплотник (1916), Госпа Силвија, (1920), Задњи вал (1924); од новела и мањих приповедака: На солнчних вишавах живљења (На нових потих, 1909), Снов за новело (Љубљански Звон, 1905), Новеле ин чртице (1907), Мед пешци (Слован, 1907), Клиц weg водо (Љубљански Звон, 1907), Невеста, Из долгега часа (1908), Барчица по морју плава (Олован, 1908), Сам (Jbyбљански Звон, 1909), Дисонанце (Дом ин Свет, 1916), Иза завесе (Љубљански OBOH, 1916), Кршћен 'денар (Вечернице, 1918), Сородство впрвем члену (Мохорјева Дружба, 1919), сатирични хумористични циклус Згодбе о некатерих кршћанских чедностих ин нечедностих (Љубљански Звон, 1991), и приповетка за младост В дежели '"Чиримуцев (1922) са антимилитаристичком основом. Ш. је преводио са француског, енглеског, шпанског и др: Дима, Дама с камелијама (1900), · Мопасан, _ Новеле (1909), Сервантес, Три новеле (1920), Хабертон, Боб ин Теди, два неугнанца (1920) и др. Превео је и већи број оперних либрета за љубљанско Гледалишче.

Литература: И. Графенауер, Кратка згодовина, словенскега, словетва, (19920, 309).

И. Графенацер.

ШОРТХОРНСКО ~ ГОВЕДО (Shorthorn) припада, низинском говеду и потиче из енглеских грофовија Durham m York. Први рационални узгој отпочели су браћа. Сошпв 1770, те су створили из домаћег блага. једно товедо, које данас спада међу најраније дозреле и најтовније пасмине. представља екстремно културну пасмину, која је према томе већ конституционално слабија, и која тражи ванредну негу и добру исхрану, те је подесна само за врло културне и напредне крајеве. —. Ш. је обично тамно-првене или црношаре боје (титрасте). Краве су тешке 650—900 кт, а бикови 900—1.100 кг, крај 76% мртве тежине. — Џокушавало се више пута увести ову пасмину и у наше крајеве. Џре је ове покушаје правио гдекоји велепоседник, а после Светског Рата поклонила, је Енглеска, већи број тога товеда ва обнову Србије. Међутим се ова пасмина није могла одржати у нашим приликама, за које је и неподесна, те је она остала без уплива на налпе товедаретво.

СУ,

ШОЋ ПЕРО ДР., министар нејске владе краља Николе (12/7 1884, село Дубова, Љуботињ, Црна Гора). Био је поштански чиновник у Црној Гори, а тек је у избеглиштву, у Француској, почео тећи вишу чиновничку каријеру, а затим је на једном француском Университету добио титулу доктора књижевности. Члан. нејске владе краља, Николе, Ш. је био министар ПЏросвете и Црквених Послова, Џравде, Иностраних Дела и заступник председника владе. После смрти краља Николе Ш. се вратио у отаџбину. Дела су му: Du Nationalisme

ШОШТАРИГЋ.

Зегђе (1916), Ке Мопепевго (1917), Библиографија Црне Горе (1, 1994), За историју пошта и телеграфа у Црној Гори (Ратник, и засебно, 1928), Црна Гора, политичко-економска биљешка (1928), Ботишићева. Библиотека, Архив и Музеј (Мисао, 1928). : M. M.

ШОШТАЊ, варош у Словеначкој, у, Шалешкој Дољини, на реци Џаки. Има 1.304 становника. — Ш. се помиње као варошица у 14 веку, а у 15 је веку била у рукама Цељских грофова. Ш. је постала варош 1910. — Ш. је економско средиште Шалешке Долине, има фабрику кожа. која је највећа и најстарија у Словеначкој,

· хемиску фабрику и доста развијену ин-

дустрију дрветом. Има срески суд и железничку станицу на прузи Цеље—Дравоград. Источно од Ш. код Шкала-Велења.

"налази се државни рудник, који даје го-

дишње 150.000 тона лигнита. 4. M.

ШОШТАРИЋ ДРАГУТИН ПЛ. ЛЕТОВАНИЋКИ (18/3 1862, Река — 411 1890, Затреб). Гимназију је учио у Раковцу и Затребу, а философију (природне науке) у Загребу. Био је асистент Зоолошког Мувеја. у Загребу 1882 и 1883, а 188+—1890 професор у Вараждину и Загребу. Бавио “се нарочито испитивањем ракова {Crustacea) слатке воде (Плитвичка Јевера). Он је у нас био пионир на том пољу. Досцео је да публикује само једну расправу: Прилог познавању фауне слатководних корепњака. Хрватске (Рад, 92, 1888). Одредио је 61 врсту рачића, који су, осим 3—4, сви били нови за фауну Хрватске. Ш. је био одличан соколеки радник и међу првима је добио диплому наставника, гимнастике.

Литература: Некролог у Гласнику Хрватског Шриродословног Друштва, 6 (1891, 229—240).

Ј Х

ШОШТАРИЋ ЛУДВИГ ВИТЕЗ ЛЕТОВАНИЋ-ДВОРА, тенералмајор (27/7 1833, Карловац — 5/2 1905, Беч). Овршио је 1845 до 1847 математичарску школу код Олуњске траничарске пуковније у Тоуњу, а 1847 до 1849 кадетску школу у Грацу и ступио је 1850 као поручник у 13 пешачку пуковнију. 1856 је постао натпоручник. 1859 је учествовао у рату у Италији, и одликовао се у битци код Солферина. 1866 постао је капетан и учествовао је у рату у Италији. 1873/74 свршио је централни пешачки твечај у Бечу. 1874/75 други течај Ратне Школе у Бечу. 1875 постао је мајор у 16 хрватској пуковнији, 1879 потпуковник, 1880 за поведник жандармерије Ђосне и Херцеговине. 1882 истакао се за време устанка у Херцеговини и Боки Которској. 1888 moстао је пуковник и заповедник Загребачке пешачке пуковније, 1889 тенералмајор и заповедник 6 брдске бригаде у (Отолцу. 1890 је пенсионисан и добио је племство.

ВЈ.

— 1051 =