Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШПТАНИЋ

ШПАНИЋ ЉУДЕВИТ, професор. Пореклом је био Далматинац. Био је професор латинског језика у београдској полутимна-

зији, контрактуални професор француског.

језика у лицеју (1848—1850), затим у Артилериској Школи (Војној Академији). Напивао је један Практични. курс француског језика, по Анову методу (1864), и издао је француски текст Мармонтеловог Вензате са граматичким толкованијем и речником (1859). ЈМ. И.

ШПАНИЋ СТЈЕПКО ДР., књижевник (3/3 1871, Сишчани — 18/1 1905, Грац). Основну школу је учио у родноме месту, а гимназију и право у Загребу. Био је адвокат у Сиску. Издао је збирку песама Immortelle (1892), са. Албертом Вебером драму Сике. Поред тога, писао је фељтоне и преводио

Шекспира и Јана Колара. 4. ЊЕ ШПЕНЦДЛА. БВ. Тушла. : ШПИГЛЕР РУДОЛФ ({(Spiegler), вајар

(1885, Загреб). Овршио је Уметничку Академију у Загребу. Приредио је досада једну изложбу својих радова, већином портрета. Живи у Загребу. А. Ш.

ШПИНЧИЋ ВЈЕКОСЛАВ (Зршвте), истарски народни борац (23/10 1848, КаставСпинчићи, Истра). Гимназију је учио на. Реци, теологију у Горици и 'Прету. 1871 постао је свештеник. После тота изучавао је историју и географију у Прагу и Бечу. 1876 је започео служити као средњошколски наставник у Копру. 1552—1587 био је школски надзорник. Док је још. био наставник почео је народни и политички рад, заједно са истарским патриотима – Марком Мандићем и Др. Матком Лагињом, 1882 изабран је за посланика на Истареком Caбору. 1859. је изабран. за члана истареког земаљског одбора, први од Хрвата и Оловенаца Истре. 1501 изабран је за посланика на Царевинском Већу у Бечу, чији је члан остао до слома Аустро-Угарске. Исте тодине био је отпуштен из службе, што је као вођа истарских Хрвата поводом изложбе у Загребу изрекао жељу ва заједницу свих Хрвата. — Ш. је стекао велике заслуге као председник Дружбе Св. Ћирила и Метода у Истри и као публициста у Нашој ОСлоги и тршћанској Единости. Од публицистичког рада најзнатнија му је брошура: Хрватској или Италији (1881), као одтовор на расправу Талијана Фрамбрија П соппе огпепјаје де!' Гаца. Успех његовот саборекот рада била је хрватска гимназија у ПЏазину.

Литература: К. Јелушић и Вл. На80D, Спомен-књига прославе шездесетогодишњице заступника народа проф. 8]. Спинчића (1909). M. Џ-г.

ШПИШИЋ-БУНКОВИЦА, село у Олавонији, у Осечкој Области, у вировитичком срезу. Лежи на рубу Подравине (129 м) под Било-Гором. Железничка је станица. на, прузи Копривница—Вировитица (— Осек), од Вировитице 9 км к северозападу. Има

— 1052 —

2.025 становника у 308 домова, поглаварство општине (7.861 становник), римокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф. — Ш. Б. се спомиње устарој вировитичкој жупанији, под именом Ђаква, од краја 14 века (1394), кроз 15 век (1437, 1464, 1480) и на почетку 16 века (1501). Разликовала се: Горња Баква, са црквом Св. Бартола, и Доња Баква, са павлинским самостаном (Св. Бенедикта и жупном црквом Св. Петра. У 15 веку ту је-био каштел. "Литература: Ј. Безендорфер, Цртице из славонске повести (1910). ЈЕ М-н. ШПОРЕР ЂУРО ДР. (24/2 1795, Карловац — 1/8 1854, Река). Свршио је хуманиора у Загребу, а у Бечу је учио философију, па медецину. Промовисан је у Бечу

1819. Био је лекар у Карловцу, Бакру, Ре-

ци и у Целовцу. 1818 добио је уз помоћ

Копитара одобрење за издавање првих хр-

ватских новина с ове стране Велебита. Он је одмах издао позив на претплату за Огласник Илирски, али одзива није било, и те новине нису никада изашле. По угледу на бечки српски алманах, Забавник, издао је Ш. у Карловцу, пред крај 1829, под псеудонимом Јуре Матића, Алманах илирски. за 1823. Написао је тратедије: Кастриота Шкендербег (1849) и Едипос (1858). тлуму: Лијек за обијесну жену (1857) и др. Завршио је свој рад романом Страст и блудња (Карловачко Свијетло 1884). — Ш. има значаја као претеча илиризма. По својим назорима био је просветитељски рационалист, филантроп и утилитариста.

Литература: Ф. Шишић, О Шпоре-

ровим новинама (Грађа, 7, 1912); Фр. Иле-. шић, Ђуро Матија Шпорер (Рад, 218, 1918).

BB. B.

ШРАБЕЦ АРМИН, први професор грчког језика и литературе у загребачком Университету (1/8 1844, Загреб — 922/11 1876, Затреб). Кад је свршио науке у Бечу, учитељевао је, најпре, у Осеку, где је много друтовао с Кох-Кухачем, скупљачем народних мелодија, јер је и сам био музички образован (виолиниста). 1870 постао је професор загребачке гимназије, а 20/9 1874 професор грчког језика и литературе на Университету, али је предавао само годину дана. 1874 штампао је расправу: М. Тулија Цицерона живот и рад, затим више критика и превода «с грчког (Виенац, 1876, 49.:; 1877, 94:: 1896, 47). то

ШРАМ ЉЕРКА, Мадате 5апз-Ое пе затребачке · позорнице (19/1 1874 — 26/11 1918). У 15 години је први пут тлумила у Розеновим Мајчиним очима. Од 1888 до смрти била је члан Народног Казалишта. Покушавала се у разним позоришним струкама, док 1594 није нашла у себи најпростодушније тонове за Сардуову Катарину. Била је најбоља Молијерова Тоанета, Голдонијева Мирандолина, а последња велика, уметничка, креација била јој је Кандида од Шоа. Н. А.