Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШРАМ СТЕВАН, композитор. Студирао је музику на Консерваторијуму у Лајпцигу. Радио је на световној и црквеној музици, обрађујући је, мање више, на хомофон начин. Из његове оригиналне Литургије за мушки хор, интересантно је Овјати Боже, које има и полифони карактер. Обрада црквених напева му је догматска и хармониски неинтересантна. !Ш. је био члан Гудачког квартета, који су 1859 основали: Ј. Мелхер, С. Шрам, Ј. Овобода и От. Мокрањац, и свирао је виолу. Био је хоровођа Београдског Певачког Друштва 1879—1881 и наставник музике. КОМ.

ШРЕПЕЛ МИЛИВОЈ ДР,, научник (92/11

1562, Карловац — 923/2 1905, Загреб). Кри-

стијан Шрепел, отац Миливојев, дошао је

· из Баварске у Карловац, где се похрватио

и постао благајник градске општине. Мајка му је била Карловчанка. Ш. је свршио основну школу и нижу гимназију у Карловцу, а вишу гимназију у Загребу (1880). На Университету у Загребу евршио је философију. 1554 положио је испит за наставника средњих школа из старокласичке филологије, а 1886 постао је доктор философије као слависта, на основу дисертадије: Акценат и метар јуначких народних пјесама (Извешће-тимназије у Загребу за 1885/86). 1884—1559 служио је у гимназији у Загребу. 1859 добио је на Университету у Загребу уешаш Јебелс из латинске филолотије. 1559 био је ради студија у Италији. Кад се вратио у Загреб постављен је за ванредног професора из латинске филологије на. Университету, а 1892. је постао редовни професор. Професореки. збор философског факултета једногласно та је предложио за професора упражњене катедре за хрватско-српску књижевност, али бан Куен је предлог одбио. Изабран је за. ректора Университета за 1599/90, али бан Куен није ни тај избор потврдио.

Ш. је био старокласички филолог, литерарни историк и књижевни критичар. Окоро сав тај рад развио је у Вијенцу, Матици Хрватској и Јутославенској Академији. Његови стручни радови из латинске граматике и књижевности изашли су у Раду. Матица Хрватска издала је ове његове књите: Корнелија Тацита Мања Дјела, 1е-

"вод са уводом и белешкама (1889), Римска,

Сатира (1894), Класична филологија, упута. у поједине струке класичне филологије (1899). Као књижевни историк Ш. се бавио светском и домаћом књижевности. Светску је популаризовао, а' домаћу научно проучавао и понуларизовао. У Матичином зборнику: Олике из свјетске књижевности, изашле су три његове књиге: Пјеснички прваци у првој половини 19 вијека (1891), Руски приповједати (1894) и Препород у Италији у 15 и 16 веку (1899).

Ш. рад око проучавања старе и новије хрватске књижевности обилан је. Југославенска Академија издала је од тога ове његове веће научне радове: Скуп Марина Држића, према Плаутовој Аулуларији (Рад,

ШТАЈЕНВРОКА КОКОШ

99), O Гундулићевим Сузама, сина 'разметнота (Рад, 127), 0 Марулићу (Рад, 146), Оитетски јунак у повијести хрватскога шпјесништва (Рад; 148). У Академији је Ш.' покренуо зборник: Грађа за повијест хрватске књижевности, и уредио је прве четири књиге, у којима највећи део заузимају

његови прилози. Матица Хрватска издала

је у његовој редакцији књиге: Џетар Пре-

·радовић, изабране пјесме (1890) и Мирко

Боговић, пјесничка дјела (|-- 1, 1893 да 1595) са његовим исцрпним студијама 0 животу и раду једнога и другога песника. Ш. се много бавио и проучавањем старих хрватских латиниста. У Раду изашло је више његових тажих научних радова: O ПЏатрицијевој поетици (књ. 108), О латинској поезији Јунија Рестија (књ. 114), Иван Которанин, латински пјесник (књ. 118), Стај (5еау) према Лукрецију (књ. 124), Хуманист Шижторић (књ. 138). У Вијенцу је Ш. 1552—1903 без прекида сарађивао и као актуални књижевни критичар пратио нова хрватска и српска књижевна издања, белетристичка и научна, а поред тога чзгреводио је руске и француске писце и доносио студије и приказе о руским писцима. Литература: А. Мусић, Др. Миливој Шрепел. (Љетопис Југославенске Академије, св. 20, 1905). Б. Бодник.

ШТАГАЉ. В. Суша.

ШТАЈЕРСКА КОНОШ настала. је укршта, вањем старе домаће кокоши (средоземног типа) у јужној Штајерској са шпањолеком пасмином. Нарочито ce успешно узгајала, та пасмина у околини Цеља. Како Ш. К. има малу чупу, то се она често убраја и у скупину кокоши са чупом. Данас Ш. К. постоји у разним баграма. Теже багре се тоје за, тов, а лакше за продукцију јаја. Ш. К. је средње величине, труп је дут, преса дубока, а ноте кратке. По боји су Ш. К. са жутим, сребрним или белим перјем на

"врату или су препеличасте 'боје. — Ш. К.

има врло течно и фино месо (нарочито на. првима), те је врло прикладна. за 'тов. Али и продукција јаја је добра: на годину 160 до 200 јаја, 58 до 60 кг тешких. Ш. HR. je једна од најстаријих домаћих кокоши, она, нам представља ванредну господарествену кокош, која је врло отпорна, лако се одтоји и врло је чедна. У Мариборској Области врло се унапређују Ш. К., те тамо има већ ванредних узгоја на завидној висини. Особине 11. К. су. безусловно make, ma је желети, да се ова пасмина више шири.

Једну посебну багру Ш. К. представљају Сулмодолске кокоши, коју је створио Армин Арбајтер строгом селекцијом из обичне домаће кокоши. Ова кокош даје ванредно фино месо, те представља оне знамените пуларе, који се разашиљу у цели свет. Крај тога она даје просечно 160 јаја, светло жуте боје, 60—65 т тешких. ПЏетао достиже тежину од 3—8% кг.

Фино месо и добра товност Ш. К. су поматали да се у тим крајевима рашири ко-

= 1053