Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШТА ЈЕРОКИ КОПУНИ

пунизирање, те су штајерски копуни дошли до светског гласа. (В. Штајерски копуни.) С. Улмански.

ШТАЈЕРСКИ КОПУНИ (шкопци). Ванредне особине штајерских кокоши, да даду фино и течно месо, те да се добро тове, навели су тамошње земљораднике, да у великој мери шкопе кокоши и петлове, и да на тај начин произведу ванредно утовљене животиње, које су нашле добру прођу на светском тржишту. — Извоз перади стоји на завидној висини у нашој трговачкој биланси, тако се 1926 извезло из наше државе 960.320 комада перади. Међу овима стоје на првом месту Ш. К. који су: дошли на светски глас због квалитета меса. (В. Штајерска кокош. Перадарство).

У.

ШТАЈНДАХНЕР ФРАНЦ (Уеешдасћпег), ихтиолог и херпетолот, интендант бечког дворског Зоолошкот Музеја (11/11 1843 т0/19 1919, Беч). 1861 пропутовао је Ш. Далмацију, 1881 Далмацију, Црну Гору,

Херцеговину и Босну. 1891—1897 водио је ·

аустриску дубокоморску експедицију на Јадранско Море, источни део Средоземног Мора и Црвено Море. Том приликом ишао је у тадању европску Турску и у Бугарску. Публиковао је (у Аналима бечког дворског Музеја и Извештајима бечке Академије) читав низ херпетолошких и ихтиолошких радова о нашој фауни. Ш. је из наших кршних вода понорница описао неколико нових риба и неколико карактеристичних рибица Јадрана (неке заједно с Коломбатовићем). AG

ШТАЈНДЛ ФРАЊО ДР., математичар и стручни писац латинским језиком (— 1818). Науке је свршио као питомац хрватског завода у Болоњи. Као доктор философије и теологије био је више година професор математике у Великом Варадину. Од 1809 па до смрти био је загребачки каноник и опат. ID...

ШТАЈНХАУС МИРОСЛАВ [Steinhausz), директор државне epreme Отанчић (25/6 1872, Вуковар). Основну школу свршио је у Вуковару, похађао је средњу школу у Обершицну (Ођегзсћи еп), у Бургенланду. Прешао је онда на пољопривреду, и свршио је Више тосподареко училиште у Крижевцима. Ступио је потом 1890 у власотелинство трофа Елца (2 2) у Вуковару, тде је служио све до 1919. Крај опште управе газдинства, поверена му је била нарочито управа знамените властелинеке ергеле Нониус-пасмине и тојидбе сименталскот и источно-фрризиског говеда. Нониус-ертела постала је од значаја за земаљ“KO коњогојетво, особито за Олавонију. Услед Атрарне Реформе ова се ергела. морала знатно смањити. III. je 1919 прешао у: државну службу, и постао је управник државног имања Божјаковина, а 1920 постао је управник инспектората земаљских добара код покрајинске управе у Загребу.

Од 1994 је директор државне ертеле у Отан- |

= 054: —

чићу. — Ш. је много писао о стручним питањима у разним пољопривредним часописима, нашим и страним. Специјално се бавио питањима коњарства. Његови су главни радови: Коњогојетво (у делу Турк, Господарство), Дег Мопти5 ипа seine Zucht im koniglich ungarischen Staatsgestite zu Mezohegyes, 1815—1911, У најновије доба издао је Ш. брошуре: Нониус, постанак, изградња и данашње стање тојитбе, Лишицанац, постанак, изградња и данашње стање гојитбе. Обе су од значаја за наше земаљско коњарество. С. Улмански.

ШТАЛНОВИЦА, место у Малешу (Бреталничка Област). Ту су 3/5 1906, у борби са турском војском, уништени заостали четници из чете Ђуре Иванишевића, која је. четири дана пре тога настрадала на Кривом Виру. MH. M.

ШТАМПА, демократски лист за политику, новости, књижевност, привреду и војску. Излазио је у Београду 1902—1914. под уредништвом (Св. М. Јакпгића.

И И

ШТАМПА ЈУГОСЛОВЕНСКА. До. 18 века није постојао ни један југословенски лист. Шрви покушај у томе правцу учинио је Захарије Стефановић Орфелин по"кретањем Славено - Серпског Магазина. (1768), од кога је изашла само једна свеска. Емануило Јанковић хтео је да покрене лист у Новом Саду, али није добио дозволу. 14/3 1791 изашле су у Бечу Оерпскија Повеседневнија Новини (доцније Серпскија Новини), које је издавао бечки штампар Маркидес Пуљо до 30/12 17992. Стеван Новаковић издавао је у Бечу 1792 до 1794 Славено (Серпскија Вједомости. „Први словеначки лист биле су Лубланске Новице, које је издавао у Љубљани Валентин Водник 1797—1800.

– Под утицајем општег културног напрет-

ка, а у вези са великим историским догађајима почетком 19 века, осећала се већа потреба за листовима на народном језику. Прво се у листовима на страним језицима јављају прилози на народном језику. Тако је било са Краљским Далматином {Il regio ДаШпаја), који је 1806—1810 излазио у Задру и Тејевгарће О сте! des ргомшпсез Шушпеппез, који је 1810—1813 излазио у Љубљани на француском, немачком и талијанском језику (требало је, према огласу, да излази и на народном језику, али то није учињено). Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић покренули су 1/8 1813 у Бечу Новине Српске, које су излазиле до фебруара 1822. Матица, Српска почела је издавати 1825 у Пешти Летописи Серпске (доцније Летопис Матице Српске) које су пренесене у Нови Сад. То је најстарији српски књижевнонаучни часопис, који се са прекидима. одржао до данас.

После ослобођења Србије и пошто Je купљена државна штампарија (1831), покренуте су 5/1 1834 Новине Српске (прво