Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

Аба

у Крагујевцу, затим у Београду), које су 1840 добиле посебан забавник поучни додатак, а 1543 прилог Подунавка (1848 до 1848), у ствари први књижевни лист у Србији. Као званични орган Србије, лист је добио 1845 име Орпске Новине и излазио је непрекидно у Београду до 1914, затим у Нишу до 1915, на Крфу 1916 до 1918, где је имао књижевни додатак Забавник (1917—1918). После рата изашло је у Београду неколико бројева под старим именом, па онда је лист назван Олужбене Новине, и тако излази сада ћирилицом и латиницом у Београду.

До средине 19 века било је у Орбији још неколико листова. Најважнији су: Српски

Улак (1843—1844), Гласник Друштва OpHuосеке Словесности (1847—1892), Новине Чи-

талишта Београдског (1847—1848), Државино Народни Пратиоц (1848). У Војводини су највише успеха имали листови 'Теодора Павловића: Серпски Народни ЈЛист (1835—1836, 1838), Серпске Народне Новине (1836), Народне Новине (1842), Серпске Народне Новине (1843), Овеобште Јутословенске и Серпске Народне Новине (1848—1849), затим: Џештанско-Будимски Скоротеча (1842—1844), Весник (1848 до 1849), Напредак (1848—1849), Позорник Војводства Србије (1849—1850), Подунавка (1856—1858), Школски Лист (1858 до 1869).

Људевит Гај покренуо је у Загребу 1835 Новине Хрватске доцније: Илирске Народне – Новине, 1836; Народне – Новине (1543), Новине Хрватско - Славонско - Далматинске (1845), Народне Новине (1849), Царско краљевске службене Народне Новине (1852), Народне Новине (1861), први политички хрватски лист. Још прве тодине лист је добио књижевни додатак Даница — Даница Илирска, (1835—1843), први хрватски књижевни часопис, који је доцније мењао имена и са прекидима, излазио (до 1867), затим: Даница Хрватска, Славонска и Далматинска, (1843 Ao 1849), Даница Илирска, обустављена, крајем 1849, обновљена, 1853, обустављена и обновљена 1863—1867). Важнији XpBaTски листови. из тога доба били су: Коло (1842—1853), Господарски Лист (1842 до 1995), Зора Далматинска (1844—1849), Славенски Југ (1849—1850), = Југословен ске Новине (1850), Архив за Повјесницу Југославенску (1851—1875), Невен (1852 до 1858), Правдоноша (1851—1852), Правник (1856) и др.

Сем књижевног алманаха Крањеке Чбелице (1830—1833, 1848), Словенци до 1843 нису имали ни једног листа на народном језику. Те тодине Др. Јанез Блајвајсе покренуо је: Кметијске ин трокоделске Новице, стручан — поучно - пољопривредни лист. Доцније су Новице прошириле свој програм, постале су и књижевно-политички. лист, и излазиле дуги низ година, (1843—1900). Под повољнијим политичким приликама јавили су се и нови листови:

ШТАМПА ЈУГОСЛОВЕНСКА |

Словенија .(1545—1850), први словеначки политички лист, Словенске Новине. (1848), Цељске Новине (18456—1851), Прави Словенец (1849), Јадрански (Олавјан (1850) и ТО, | (Средином 19 века Ш. Ј. била је у застоју. У Србији је најпознатији био. лист Шумадинка (1850, 1852, 1854—1857) ЈЉубомира П. Ненадовића. У Војводини Орп-

ски Дневник (18592—1864) Др. Данила

Медаковића, са књижевним додатком Седмица (1852—1858).

Од шездесетих тодина 19 века, после сређивања прилика у Србији и враћања Устава у Аустро-Утарској, а нарочито због интенсивнијег културно-књижевнот и друштвено-политичког живота у свима крпјевима, почео се јављати све већи број ли-

стова. Најважнији ~ листови – појединих области били су: Босна и Херцеговина: Ђосна

(1866—1878), Босански БВјесник (1866 до 1867), Сарајевски Цвјетник (1868—1873), (Јарајевски Лист (1878—1894), — Просвјета (1885—1887), Босанска Вила, (1886—1914), Источник (1987—1914), Гласник Земаљског Музеја (1889—1925), Школски Вјесник (1894—1914), Нада. (1895—19092), 30pa (1896—1901), Српски Вјесник (1897. до 1900), Српска Ријеч (1904—1914), Отаџбина (1907—1909), Гајрет: (1908—1927 са пре- | кидима), Глас Слободе (1909—1912) и др.

Војводина: Даница (1860—1871), Комарац (1861—1869), Србобран (1861—1867), Сељак (1862—1869, 1872), Јавор (1862 до 1863, 1874—1893), Змај (1864—1871), Матица (1866—1870), Застава (1866—1995). Српски – Народ ~ (1869—1884), — Шанчевац (1869—1876), Млада, Србадија. (1870—1872), Позориште – (1871—1901), ~ Глас Народа (1871—1893), Исток (1871—1881), Стармали (1878—1890), Недељни Лист (1879 до 1881), Голуб (1879—1912), Родољуб (1880

до 1890), Невен (1880—1890), Орпеко Коло

(1881—1885), Глас Истине (1884—1890), Бачванин (1884—1898), (Оадалшњост (1884 до 1901), Наше Доба (1885—1901), Браник (1885—1914), ~ Стражилово | (1885—1894), Женски Свет (1886—1894), Нови Васпитач (1888—1912), Ново | Време (1889—1898), Бранково Коло (1895—1914), | Народност (1895—1905), Српски Пчелар (1897—1914). Богословски Гласник (1909—1914, 1919 до 1927).

Далмација: Српски Глас (1880 до 1905), Српски Гласник (1880—1890), Сршпски Лист (1880—1887), Дубровник (1892 до 1914), Гласник Далматинске – Цркве (1893—1914), Гласник Матице Далматинске (1901—1904), Срђ (1902—1908), Орпска. Зора (1907—1914), Ново Доба (од 1910).

Словеначка: Оловенски – Гласник (1958—1868), · Напреј (1863), — Словенац (1565—1567), Илирски Приморјан (1866), Приморец (1867), Јадранска Зарја (1866), Домовина (1867—1869), Оловенски Народ (1868—1927), Звон (1870, 1876—1880), 30-

== 1055.