Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШТАМПА. ЈУПОСЛОВЕНСКА.

pa (1872—1877), Словенеп (1878), Соча.

(1570—1914), Вртец (1870—1927), Единост ·

(1876—1925), Љубљански Звон (1881 до 1928), Слован (1584—1587), Крес (1881 до 1886), Дом ин Свет (од 1989—19927), Учитељ (1900), Слован (1901—1915), Чавоштис за 'Згодовино ин Народописје (1904—1927), Наши Записки (1905), Зора (1906), Час (1907—19927), – Јутро (1910—1997), Bena (1911—1919).

Србија: Трговачке Новине (1861 до 1863), Српска Народност (1562—1563), Видовдан (1561—1876), Војин (1864—1870), Србија (1867—1870), · Јединство (1868 до 1573), Вила (1865—1868), Школа (1868 до 1876), Српски Народ (1869—1884), Тежак (1869—1914), Јавност (1873—1874), Будућност (1873—1875), Рад (1574—1875), Отадгбина (1875, 1880—15838, 1887—1899), Срп-

ски Архив за Целокупно Лекарство (1875

до 1914), Годишњица Николе Чупића (од 1877 ca прекидима), Ратник (1879—1914, 1919), Хришћански Весник (1879—1914. 1919—1927), Домаћица (1879—1914), | Видело ~ (1880—1896), ~ Просветни – Гласник (1880—1914, 1919—1924), Београдски Дневник (1881—1899), Учитељ (1881—1914.), Брка ~ (1882—1914), Борба (1852—1886), Дневни Лист (1883—1914), Отаринар (1884 до 1927 са прекидима), Одјек (1584—1914, 1993—1997 са прекидима), Гласник Шравославне Цркве (1886—1925 са прекидима), Браство (1887—1927), Годишњак Cpmске Краљевске – Академије (1887—1927), Опоменик Српске Краљевске · Академије (1888—1927), Велика Србија (1886—1899), Глас Српске Краљевске Академије (1887 до 1927 са прекидима), Мале Новине (1888—1903), Витез (1889—1903), Коло (1889 до 1892. 1901—1903), Наставник (1890 до 1914, 1919—1920), Весник Српске Цркве (1890—1914), Српска Застава (1891—1898, 1901), Трговински Гласник (1891—1914. од 1919), Вечерње Новости (1893—1911), Мали Журнал (1894—1914), Београдске Новине (1895—1911), Дело (1894—1899, 1909—1915), Звезда (1894, 1897—1901, 1912 са. прекидима), Караџић (1599—1901), Српеки Књижевни Гласник (1901—1914, од 1920), Нова. Искра. (1899—1912), Радничке Новине (1901 до 1914), Штампа (1902—1914), Самоуправа (1903—1915, од 1919), Политика (1904

до 1915, од 1919), Шравда (1904—1914. 1918), Словенски Југ (1904—1919), Архив за. Правне и Друштвене Науке (1906—1914, 1919), Република (1907—1909, 1920—1925), Балкан (1908—1914, 1919—1995), · Звоно (1908—1914, 1919—1927), Ново Време (1909 до 1912), Венац (1910—1914, 1919), Прибуна (1910—1914, 1920—1993), (Пијемонт (1912—1914).

Стара Србија: Призрен (1871—1879), Косово (1877—1884).

E Позвор 1560),

(доцније – Обзор

Наше Горе Лист (1861—1866), Народни Лист (1862—1925), Домобран (1864 до 1866),

Књижевник (1864—1866), Рад

== 1056: —

до 1907),

Југославенске – Академије (1867), · Хрват

(1868—1869), Хрватска (1869—1871), Вие-

Hal (18596—1903, 1909—1910), Право (1878 до 1883), Учитељ Хрватски (1877—1895). Хрватска Вила (1882—1885), Народ (1883 до 1893), Искра (1884, 1891—1894), Србобран (1884—1914), Зора (1884—1886), Хрватска (1886—1592), Школа (1859—1914),

· Хрватски Народ (од 1592), Хрватске Нови-

неКод 1598), Наставни Вјесник (1893—1997), Хрватско“ Право (1895—1908, од 1909 Новине Отарчевићеве хрватске странке права, од 1910 Главно гласило Странке шправа), Домовина Хрватска (1596—1903), Планинар | Хрватски – (1898—1909), — Ријечки Нови Лист (од 1898), Привредник (од: 1895), Слободна Ријеч (од .1902), Хрватски Покрет (од 1904), Хрватство (1904—1910), Ријеч (од 1904), Даница Хрватска (1904 Истина (1905—1910), Дом (од 1906), Коприве (од 1906), Савременик (од 1906), Слободна Хрватска (од 1906), Новости (од 1907), Јутарњи Лист (од 1919), Хрватска Просвјета (1914—1995).

Црна Гора: Црногорац (1871—1572), Црногорка (1871), Глас Црногорца (1873 до 1914), Црногорка (1884—18895), Зета (1885), Нова Зета (1889—1891), Просвјета. (1859, 1899—1901), Луча (1895—1899), Цетињски Вјесник (1908—1919). -

Број југословенских листова знатно се увећао у почетку 20 века. Развој национализма, рад на културном и политичком зближавању Југословена, политички дотађаји и страначке борбе, — све је то изазвало нове листове. Не само у централним градовима: Београду, Загребу, ЈБубљани, Новом Саду, Цетињу, Сарајеву и Дубровнику, него се и у унутрашњости појединих покрајина јавља све већи број листова. У току Оветског Рата обустављени CJ, после окупације Орбије, сви листови у Србији, а у границама Аустро-угарске монархије забрањена је већина листова. Једини већи књижевни лист био је Књижевни Јут, који је покренут у Загребу 1915. У иностранству је излазило неколико српских листова: Орпске Новине, Белика Србија, Ратни Дневник, Правда, У једињење, Га Рале 5егђе, Га 5егБје, Кеуџе Yougoslave HW T. JL

После свршенот рата и уједињења обновљени су многи стари листови и покренути нови: Мисао, Нови Живот, Демократија, Илустровани Лист, Покрет, Нова Европа, Југославенска Њива, Време, Новости, Београдски (Цицварићев) Дневник, Реч, Будућност, Гласник, Препород, Привредни Преглед, Радикал, Радник, Нови Лист, Прилози за књижевност, језик, историју и ~ фолклор, Јужнословенски филолог, Јадранска Стража, Вечер, Хрват, Хрватски Лист, Југословенски Јист, Вечерња. Пошта, Народно Јединство, Вијенац и т. д.

Велики број југословенских листова постојао је и постоји у Америци. Данас њихов број износи око 1.000.