Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
Литература; Здравко Симонић, Поштанско штедна, чековна и вирманска служба (1923); Драгослав Џ. Михаиловић, Поштанске Штедионице (1925); Пословни извештај за 1927. НД. Станаревић.
ШТЕДИОНИЦА СТАРА ПАЗОВА. Централа је Стара Пазова. Калита је 1,000.000. Фондови 115.000, улози 4,120.102, повериоци 399.000, тотовина 196.612, — менице 3,735.573, вредећи папири 300.546, дужници и консорциски послови 1,472.387, Heпокретности 17.105, добит 241.810 Дин. Дивиденда 10%. Управитељ је М. Петровић.
H. G.
ШТЕДИОНИЦА У НОВИМ БАНОВЦИМА.
"Основана је 1898. Централа је Шидски
Ђановци. Капитал је 350.000. 'Улози 852.579,
зајмови 1,151.045, тубитак 11.798 Дин. Ди-
ректор је Хајнрих Шанк. ТО
ШТЕРН ОТОН, власник истоимене фирме (3/2 1874, Загреб). Студирао је абитуријенски течај Трговачке Академије, а после тога, ступио је у посао, који је основао њетов дед, а водио његов отац до своје смрти. Трговачка радња Ш. спада међу највеће трговачке радње у нашој држави. Ш. је члан управе Загребачке Творнице Кожа, Загребачке Творнице Ципела JI. Д., председник Загребачке Ледане JI. Д., члан »Славоније« Велепецаре Д. Д. у Новој Градишки (уједно потпредседник), члан надзорног одбора Прве Хрватске Штедионице у Загребу. Као већник Трговачко-Обртничке Коморе у Загребу изабран је прочелником трговачке секције ове коморе. Т. је уједно прочелник секције за вино и-жестоке течности Оавеза, Трговаца у Загребу.
0.
ШТЕРН СИГМУНД (8/11 1872). Председник је и генерални равнатељ дагребачке Творнице Кожа, А.Д. која је пре била власништво фирме Итнац Штерн синови. Загребачка Творница Кожа је највеће индустриско предузеће“ ове врсте у. држави, те спада међу највеће индустрије код наос.
.Ш. је од 1905 члан управе Хрватске Еекомп-
тне Банке. СД
ШТЕТА РАТНА. У Србији је стање после рата 1914—1918 било нарочито тешко, јер је непријатељ био окупирао целокупну територију, и на тај начин онемогућио ма какву слободну привредну делатност. Сем тога, сви су економски већи објекти били уништени или стављени у службу непријатељу. }
Колико је било тешко добити рат на бојном пољу, исто је тако било скопчано са великим напорима да. се обезбеди пристојан мир и да се непријатељи принуде, да накнаде штету, ратом причињену, имовини приватних лица, поданика савезничких земаља. После дугих и тешких преговора, најпре је Версајским Уговором о Миру (члан 297 и 298) и једним одељком уговора, регулисано питање имања, права и интереса са Немачком, па је после, на сличан начин, урађено и са Аустријом,
x
ШТЕТА РАТНА |
Бугарском и Турском. Ту је признат принган да непријатељи имају да надокнаде · Главну бриту о извршењу тих уговора и свих доцнијих аранжмана води Репарациона, Комисија у Паризу, у којој су заступљене све савезничке државе шреко. својих делегата. Али, сем ове накнаде, "коју по извесном кључу добијају савезничке државе од непријатеља, код нас постоје још неколике установе, формиране после рата, у циљу обештећења наших грађана, који су пострадали у рату. Питање секвестара је у тесној вези са TI. P. те и о њему треба овде проговорити. Народна Окупштина у Нишу донела је 17/8 1915 закон о поступању са имовином поданика оних држава, које су у непријатељству са Србијом. Према одредбама овог закона стављена. је под 0е-
· квестар целокупна имовина непријатељ-
ских поданика (непокретност, покретност и потраживања), да би се из тога доцније наплатила ратом проузрокована, штета.
По чл. 297 под 8 уговора о Миру са Немачком, имовина њених држављана, која. лежи на територији наше Краљевине, има, се ликвидирати. Дакле секвестар на имовинама немачких припадника има се сматрати као претходна мера (тезиге сопвегvatoire), ROJOM треба да се очувају ове имовине, и он има остати све дотле, док се не изврши ликвидирање. -
Што се тиче yroBopa o Mupy ca AyorpHјом и Мађарском, ствар стоји друкчије. Чл. 967 Сен-Жерменског Утовора, односно чл. 250 Тријанонског Утовора, не дозвољава ликвидацију секвестриране имовине аустриских и мађарских припадника и намеће скидање секвестра са ових имовина, које леже на територијама некадашње Аустро-угарске монархије, и то у стању, у коме су биле пре стављања, секвестра, т. ј. намеће нам се реституција тих добара, у стање, у коме су она била у тренутку стављања секвестра. Међутим mo чл. 249 под 6 (Сен-Жерменског Утовора, односно по чл. 232 под 6 Тријанонског Утовора ми имамо право да ликвидирамо имовину аустриских и мађарских шрипадника, која лежи на територији, предратне Србије и Црне Горе.
Осим Управе Ш. Р. (плена), одмах по рату образована је нарочита установа за руковање непријатељском имовином, позната под именом секвестар. У смислу мировних уговора сва непокретна имовина. непријатељских поданика имала се про“ дати у корист фонда за накнаду штете, причињене ратом. Већина, знатнијих објеката, који су припадали немачким поданицима у Србији ликвидирана. је (Клалтде у Великој Плани, Фабрика, Шећера на, Чукарици), и новац је стављен на, расположење за одређени циљ.
· Много теже иде са имањима, мађарских поданика на територији бивше АустроУтарске, која сад припада нашој држави.
= 1061 —