Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ШТЕТА РАТНА ·

Почевши од Беља, па. редом око свих знатнијих објеката, доћи ће до спора пред мешовитим арбитрарним судом у Хагу. За. прву сесију тога суда у августу 1928 стављено је на дневни ред 26 тужби мађарских поданика против наше државе. Њихови мотиви су више политичке, него правне природе, а позивају се на одредбе Тријанонског и Сен-Жерменског Уговора.

Што се тиче набавака на рачун репарација, оне су регулисане правилником о поруџбини материјала од 12/5 1926. Изтледа да је овај правилник дошао доста доцкан, кад су већ многе приватне набавке извршене нередовним и неправил-

ним путем. Врло је мистериозно и никад“

се није тачно знало ни објављивало, колика је квота, и шта је и коме одобрено да набави. За 1927/28, до августа месеца, дато је 24% милиона златних марака, за приватне. Од тога је држава за своје потребе задржала 5 милиона, а врло се често поручује и више, но што износи квота.

Набавке на рачун репарација вршене су до сада и ликвидиране на бази 1 златна марка == 9 Дин.

У финансиски закон за 1928/99 чл. 70 унета је следећа одредба: За сва лица, која су извршила набавке пре доношења закона о исплати ШП. Р. од 92911 1999, овлашћује се министар Финансија да прикупи све случајеве, који су у питању, и да споразумно са финансиским одбором Народне Окупштине донесе одлуку о утврђивању курса и обрачуна, с обзиром на време набавке и време исплате.

Одмах по уласку наше војске у отаџбину, образована је управа ратног плена, јер је био сакупљен огроман материјал не само војни, него и разна друга покретна добра (еве врсте кућевног намештаја, пољопривредне машине, справе и алати, саобраћајна средства, канцелариски намештај и прибор, људска и сточна храна, жива стока, сировине потребне индустрији и т. д.). Одатле се почела давати накнада, у натури, пре но што је законом регулисано питање накнаде штете пострадалима у рату. Та установа и данас постоји под именом Управа Ратне Штете, и пошто је она ликвидирала са пленом, њена се улота састоји у томе, да посредује између Репарационе Комисије и наших грађана, који врше набавке на рачун репарација.

Наша влада регулисала је привремено питање Ш. Р. најпре једном уредбом, која, је донесена. 30/6- 1920. Због те спорности било је доста напада у јавности и оштећени су с правом тражили, да се њихова пострадала имовина што пре обнови. Тога, ради образовано је и удружење ратом оштећених, по угледу на сличну организацију у Француској.

_ Има економиста (Др. М. Тодоровић) који сматрају, да код нас није ни требало доносити закон о накнади штете, а кад се већ на то мислило, онда је то требало раније учинити. Овакако је за, наш динар

била срећа, што питање накнаде Ш. Р. није решено путем реституције у натури и накнаде у готову (као у Француској и Белгији), него се приступило решењу путем обвезница Ш. Р.

У смислу поменуте уредбе од 1990, сви оштећени обратили су се судовима за 1. Р. који су били надлежни да утврђују суму одштете путем пресуда.

По закону о исплати Ш. Р. од 29/11

1922 (чл. 1) досуђена накнада Ш. Р. гра-

Ђанима, установама и' самоуправним телима Краљевине Србије и Црне Горе исплаћује се са 2 % државном рентом, која је овим законом установљена и добрима, која се добијају на име репарација из држава осуђених уговорима о миру на накнаду Ш. Р. Сем тога, по члану 10 поменутог закона, лицима, чија одштета износи мање од 5.000 Дин, преостатци од суме преко 1.000 Дин (јединице, десетице, стотине) исплаћује се у тотовом новцу. Инале се за сваку 1.000 Дин даје по једна обвезница 2%% тренте.

Укупна сума издатих обвезница Ш. Р. цени се на око 5 милијарди Дин. У Србији и Црној Гори додељено је по пресудама 4.600 милиона, али је после тога закон

о исплати примењен и на пограничне кра- ·

јеве Срема и Босне, који су страдали у Светском Рату.

Једна од главних замерака, која се чини оваквом регулисању питања о накнади ратом оштећених, састоји се у томе, што је сељак одмах продавао обвезнице у бесдење, и тако није добио ни 10% од фактички догуђене одштете, пошто је курс обавезни-

ца у почетку био испод 100 динара за номиналних 1.000 Дин.

Први пут је почело званично котирање овог папира на домаћим берзама 1/1 1994. Он је одмах постас папир за спекулацију првога реда. У јануару се кретао од 109 до. 119, у фебруару 124—141, у марту 150 до 160, у априлу 132—154. Износимо овде варијације цена у првим месецима званичног котирања курсева, да би се видело, како се у. прво време знатно колебао и потцењивао овај папир.

Колико је Ш. Р. утицала да се повећа. обрт у пословима са државним папирима. најбоље се види из ових података. У 1994 укупан обрт државних папира (куповина и продаја, узета једампут у рачун) на Беотрадској Берзи износила, је 225:8 милиона, а претходне. 1923 само 82:2 милиона. 98. последње три године обрт је био следећи:

1925 623:3 милиона. 1926 476'4 милиона, 1997 6019 милиона.

На Ш. Р. долази 95% од овог обрта. Просечан курс овог папира износио је у 1926 око 306 Дин, а у 1997 362 Дин. Варијације цена биле су велике, нарочито почетком сваке године пре вучења и по исплати купона (1/9). У 1928, прве половине тодине, цена је прешла 400 Дин, пошто

— 10603 —