Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
САВЕЗИ СРБИЈЕ И' КРАЉ. ОХО
седник, Др. Ђуро Контак као тајник и Хинко Јаванд као благајник. Том приликом је. био на окупу кор од 250 певача, који је извео Зајчеву кантату: Источна. зора.
До Светскота Рата, када је власт обуставила рад и ове организације, морао се борити са новчаним нешриликама, са нехајем у певачким друштвима и са општим политичким приликама. Упркос свима тим тешкоћама, водство (. је увек, када са већим, а када са мањим успехом, приликом разних народних шрослава у Загребу и прослава појединих певачких друштава у шровинцији, окупљадо наше певаче. Тако је 1891, на. господареској изложби у Загребу, код извођења. неких дела, Ивана Зајца и Ајзенхута. суделовало до 600 певача.
За, то време (. је објавио хорске радове Ивана Зајца, Ђуре Ајзенхута, Фрање Вилхара, Вилка Новака, Фрање Дугана, Срећка Албиниа, Вјекослава РозенбергаРужића, Ивана Мухвића и друших ондашњих аутора, Хрватску мису од Николе Фалера, Старословенску мису од Вилка Новака и песмарицу Коло.
Правила ОХИШД била су неколико пута мењана. 1902 QC. је одређен задатак да. потпомаже рад сваког појединот савезног друштва, и целе заједнице, да промиче музичку уметност у опште, а напосе хрватске шесме, да, кад набави довољно тлавнице, покрене свој лист, да награђује композиције“ хрватских композитора, a те композиције објављује, да из нарочитог фонда помаже своје хоровође, да члановима, који десет или двадесет година активно сарађују у певачким друштвима, даје почасне знакове, да уведе певачке састанке, да подупире хорска дела, која се. уз апсолутну ликују и хрватским народним значајем. У целом досадањем раду (0, а и појединих певачких удружења, музика, је заправо служила само друштвеној разоноди и политичким и националним Maнифестацијама, и зато је значајно, да. је на састанку у Карловцу, поводом шрославе педесетогодишњице Зоре, констатовано, да су те задатке преузела соколска друштва, и зато да певачка. удруже
ња треба да таје песму као зету. MOT. HOOT.
До' Светског Рата било је у 0. удру-
жено 66, а неудружено 20 хрватских пе- ·
вачких друштава.
Светски је Рат задржао рад свих појединих певачких друштава, па и самога (О. 1922, приликом шрославе шездесетогодишњице Кола, ОХШД је одржао шевачку утакмицу, која је у појединим певачким удружењима. покавала. тенденцију, да се приближе уметничким – тежњама, – наших новијих композитора. Две тодине доцније приступио. је музичар Рудолф Мац реорганизацији ОХШЦ. За то је израђен правилкик, којим би се ови организација. имала да постави на нов темељ, а осим тога,
OXIIJI
уметничку вредност, од-
гзрађени су посебни правилници о категоријама. и натепању. Осим тога, уз управу О. образован је артистички одбор, који би имао да раду С. даје правац. С. се поделио 'у 13 жупа, међу којима је жушпа Матија, Губеп сложена, од самих сељачких певачких друштава. Око сто и педесет певачких друштава су чланови (О. (С. издаје свој орган: Певачки Гласник, и труди се да уреди питање редовних издања хорских партитура.
Литература: А. Јаванд, Савез Хрватских Певачких Друштава (Певачки Ве'CRHK, 1905—1908);: B. Широла, Преглед повијести хрватске музике; Р. Мац и А. Хајнц, Алманах Савеза Хрватских Шевачких Друштава у Загребу за 1923/24 и 1924/95. А. Добронњић.
САВЕЗИ СРБИЈЕ И КРАЉЕВИНЕ схХсС. Велики ратни успеси против турске војске учинили су српске устанике важним
“војничким фактором и добро дошлим са-
везником на Балкану. На основу тога. Дошло је до првот (О. обновљене Србије, и. то са Русијом, у руско-српској конвенцији 10/7 1807. Ту: је конвенцију склопио изасланик цара Александра 1, пуковник Паулучи, ca Карађорђем и Миленком Стајковићем. У њој је српски народ молио цара, да узме протекторат над Србијом и да постави у њој једног земљеуправитеља, који би дао земљи ред и законе. У Србији није смело бити спахија ни робова. Руски цар је требао поставити чиновнике, који нису смели бити Прци, и дати у: све
· градове по један гарнизон руске редовне
војске. Руска војна помоћ требала је износити 3.000 пешака, два ескадрона коњице и пук козака. Орби су требали дати 20.000 људи, да заједно са Русима бране: источну границу. Иста толика војна помоћ тражена је и за акцију према Црној Гори
и Далмацији, а Срби су за то требали
дати 15.000 људи. Земљеуправитељ | је: требао донети знатну суму новаца. Руси су требали послати стручне раднике за. оправку оружја и израду муниције, шест аотилериских и инжињереких официра, "чету пионира и чету тобџија. за обуку српске војске, лекаре и апотекаре. У. Београду се требао подигнути магацин 3а муницију и у њему чувати 10.000 пушака. 88, наоружање нових присталица, ватихг болница. и апотеке.
Карађорђе није био задовољан са првом тачком о ополикој подложности Орбије руској врховној власти, а ни цар Александар није желео толико, колико: је његов сувише ревносни изасланик хтео. да донесе као свој успех, па та тачка. није ни примењашна.
Србија је остала под руском заштитом до Париског Конгреса, на коме је руска. заштита замењена заштитом сигнатарних.
"сила тога контреса. После конвенције од“
1807 није Орбија имала прилике ни мотућности ва какве С.
VO 10.