Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
ОАВЕВИ СРБИЈЕ И КРАЉ. 0Х0 >
Најпосле је наша краљевина, појача а свој међународни положај потписом GQ. са Француском, који је дуже времена пре био утоворен и чекао на потпис. Уговор су потписали у Паризу 11/11 1927 министри Иностраних Дела Др. В. Маринковић и А. Бријан.
У том уговору утврђено је следеће:
Његово Величанство Краљ (Срба, Хрвата. и Словенаца и председник Француске Републике, старајући се подједнако, да. се у Европи одржи стање мира и политичка, стабилност, потребни социјалном напретку као и економском развитку и Француске и Краљевине ОХС, придржа-
вајући се одлучно начела поштовања ме-
ђународних обавеза, свечано освештаног Иактом Друштва Народа, у жељи да, У опсегу тога Пакта, унашред утврде истоветност тледишта на, случај, да се нанесе повреда поретку, успостављеном уговорима, на које су они ставили своје потписе, и свесни дужности савремених влада за. отклањање ратова у будућности и пред-
виђајући мирно решавање спорова, који.
могу избити између њих, — одлучили су у ту сврху да узајамно дају нове залоге мира, споразума и пријатељства.
Француска и Краљевина ОХС увајамно се обавезују, да ни једна ни друга не започињу никакав напад или инвазију, и да, ни једна ни друга ни у ком случају не прибегавају рату.
Међутим, та се одредба не примењује, ако се тиче 1. употребе праведне нужне одбране, т. ј. противљења, нарушењу обавезе, узете“ ставом првим овога члана; 2. акције, предузете приликом примене члана 16 Пакта Друштва Народа; 3. акције, предузете према решењу Скупштине или (Савета Друштва Народа, или при примени члана 15 став 7 Пакта Друштва Народа, ако се у том последњем случају акција управља против државе, која је прва отпочела нашад (1). Имајући у виду односне обавезе, које су оне узеле чланом 1 овог уговора, Француска и Краљевина ОХО обавезују се, да мирним путем решавају на следећи начин сва питања, ма какве врсте била, у којима би се ра3илазиле, а која не би могла бити решена, редовним дипломатским путем: Ова пи тања, по којима би Стране једна другој оспоравале какво право, биће поднета су'дијама, чијем су решењу Стране обавезне да се повинују. Свако друго питање биће поднето Комисији за Измирење, а ако аранжман, предложен од стране комисије, не буде примљен од обеју страна, питање ће се изнети пред Скупштину Друштва. Народа, која решава саобразно члану 13 Пакта, Друштва. Народа. Начин тих метода решавања. мирним путем предмет су нарочите конвенције, потписане под данашњим (2). Влада Француске Републике и Краљевска влада Државе ОХО обавезују се, да
заједно проучавају. под резервом евештуалних одлука Оавета или Скупштине Дру-
/.
>
штва Народа, питања, која би могла довести у · опасност спољну безбедност Француске или Државе СХО, или нарушити поредак, успостављен утоворима, на којима су потниснице и једна и друга (8). Кад би, и мимо искрене пацифистичке намере француске и СХС владе, Француска и Краљевина ОХС биле нападнуте. без изазивања са њихове стране, обе ће се владе, без одлагања, споразумети о својој односној акцији, коју би предузеле у опсету . Џакта Друштва Народа, ради заштите својих праведних националних интереса и одржања поретка, успостављеног уговорима, на којима су потписнице и једна и друга (4). Високе Стране Уговорнице сложне су, да се међусобно споразумевају на случај измене или покушаја измене политичког стања земаља У Европи, и да се, под резервом одлука, које би у таквом случају биле донесене.
„од стране (Савета или Окупштине Дру-
штва. Народа, споразуму о држању, које би у таком случају, понаособ свака. од њих заувела (5). Високе Стране Утговорнице изјављују, да ништа у овом уговору не може бити тумачено као противречно одредбама уговора сада у важности, које су потписале Француска и Краљевина, ОХОС, а који се односе на њихову политику у Европи. Оне се обавезују, да измењају своја гледишта по питањима, европске политике у намери, да саобразе своје пацифистичке тежње и да у тој на-
. мери од сада једна другу обавештавају о
"уговорима и споразумима, које оне буду.
закључиле са трећим силама по истом предмету, а који ће имати погодан циљ за одржање мира (6). Ништа у овом утовору не може бити тумачено или примењено на начин, који би повредио права. и обавезе Високих Страна Уговорница из | Пакта Друштва Народа (7). Овај уговор биће саопштен ради регистровања Друштву Народа, саобразно члану 18 Пакта (8). Овај уговор биће ратификован и инструменти ратификације биће измењени у Паризу, што је могуће пре (9). Он ће ступити на снагу по измени ратификашције, и остаће на снази шет тодина, а по истеку тога времена може бити обновљен
_ саопштењем уредно нотификованим на
крају четврте године за време, има одредити.
Инструменти ратификација овог угово. Da измењени су у Паризу 2/12 1997.
У исто време потписана је и Конвенција о арбитражи. У њој је уговорено, да. ће сви спорови између Високих (Страна, Утоворница, ма какве природе били, у којима (СОтране оспоравају једна другој какво право, а који не би могли бити решени на пријатељски начин обичним дипломатским поступцима, бити поднети на суђење било Изборном Суду било Сталном буду Међународне Правде, као што је то ниже предвиђено. Подразумева, се да. спорови, на које се горе циља, обухватају и
које се
о — 16 — ZO O. У.