Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
САВЕЗНА БАНКА.
Литература: Г. Јакшић, Европа и Васкрс Србије (1927); К. 5фирр, Оосиments pour servir a lhistoire du droit des gens {1923}; L. Th. Lascaris, La politique extćrieure de la Grčce avant et aprčs le Congres de Berlin (1924); La premičre alliапсе entre la Grčce et la Serbie, Le Traite d'alliance de Voeslau du 14—26 aodt 1807 (Extrait da Monde Slave, 9, 1926); IP. Јакшић, IIpBHM GCpHICRO-TDqRM савез 1867—1868 (из Архива за правне и друштвене науке, јуни-јули 1994): М, Гћегнег (Кеумце без
-etudes napolćoniennes, septembre-octobre
1924); М. Широћанац, Кнез Михаило и заједничка, радња балканеких народа, (1895); Мил. Р. Степановић, Срби и Бугари у прошлости и садалишњости (1918, пшрештампано 1924): Ол. Јовановић, Друга. влада. Милоша, и Михашла. (1923); Вајсатсиз, La Bulgarie, ses ambitions, sa trahison {1917, српеки оригинал, под псеудонимом Veritas, 1915), В-љ. Поповић.
САВЕЗНА БАНКА, Београд, основана. је у Нишу 1909. После рата пренела је седиште у. Београд и променила назив. Капитал је 7,438.000. Фондови 1,060.000, улог 8,095.000, менице 7,801.000, текући рачун 8,889.000, хартије од вредности 505.000 Дин. Добити ва 1926 нема. Председник управног одбора је Димитрије Павловић.
САВЕЗНИК, омладински лист са сликама. Излазио је, као први орган трезвене младежи, под уредништвом „Ip. M. %. Поповића, 1911 у Београду. УП.
САВЕТ ВЕТЕРИНАРСНКИ је саставни део одељења за ветеринарство у Министарству Пољопривреде и Вода. Има 17 редовних, 8 ванредних чланова и 6 заменика. Редовни чланови и њихови заменици морају бити дипломирани ветеринари са најмање 8 тодина државне службе
или рада у својој струди. О. даје мишље-
ња о питањима целокушне области струке, у опште по свима питањима из области сточарства, и која се односе на унутарњи и међународни промет стоком и сточним производима. (Стручно његово мишљење особито је потребно кад се израђују и претресају нови ветеринарски и сточарски закони, уредбе и правилници, кад се оснивају ветеринарски факултети, заводи, сточарске – установе, шефови одељења. за ветеринарство и сточарство, и кад се бирају питомци по струци и ветеринари за специјално изучавање. О. сазива на седнице његов председник, или по наређењу министра или из своје иницијативе. Пословно доба траје за биране чланове две тодине. Ф. 3.
САВЕТ ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ НАСТАВУ је саветодавно тело за сва питања. стручне-професионалне занатско - индустриске наставе. Постоји при Министарству 'Трговине и Индустрије. (О. је постојао већ у предратној Краљевини СОрбији у смислу
кад се постављају |
Na
одредбе чл. 138 закона о радњама, као ортан Министарства Народне Привреде. После уједињења унете су одредбе о овом CG. у чл. 6 закона о занатеким школама, а чланом 13 истога закона, проширен је чл. 138 закона о радњама на целу Краљевину. Закон о женским занатеким шко-
· лама у чл. 35 предвиђа исто тако установу
овога С) Формирање '(0. врши министар Трговине и Индустрије из редова стручних лида
школског и осталих позива, а уз то и из
редова представника привредних | ортганизација, трговине, занатства и индустрије. (О. је саветодавно тело Министарства Трговине и Индустрије, а даје мишљење по свима важним питањима из обдасти стручне наставе, предлажући потребне мере за унапређење исте у циљу привредног напретка земље.
У интересу што плоднијет и целисходнијег рада С. приступило се у Министарству Трговине и Индустрије изради нарочитог правилника за овај С., који ће ступити Ha снагу у току 1997/28. Иницијативом овога (О. постигнута је концентрација стручних школа под Министарством Трговине и Индустрије као што предвиђа чл. 265 финансиског закона, за 1927/98.
– Љ. Олић.
САВИН РИСТО (Мирослав Ширца), композитор (11/7 1859, Жалец, код Цеља). Учио је Бојну Академију, шостао официр и добио чин мајора. Музику је учио код Роб. Фукса у Бечу и Книтела у Прагу.
“Као композитор ради највише у драмском правцу. Компоновао је 27 комада,
међу њима и три опере (Лепа Вида, Госпосветски сен, Матија Губец), један балет (Чајна пунчика) и једну мимичку игру (Плесна легендица), затим песме, баладе, хорове и инструменталне композиције за клавир, инструменте и оркестар.
САВИНА. 1. Манастир код Херцег Новог (Бока Которска). Има три цркве: две су посвећене Богородици (Успењу), а трећа је посвећена (Св. Сави. Од шрвих двеју једна, врло скромних размера, сазидана. је према једном запису из 19 века, 1030, што није много поуздано, а друга је из 17 века. Ова је саборна црква. Трећа црква. се ставља у 14 век, што, исто тако, није поуздано.
Кад су, у почетку 1693, Турци заузели чувени манастир Тврдош код 'Гребиња, побегли су монаси тога манастира на венецијанско земљиште код Херцег Новог у 0. Ту у шуми налази се једна напуштена стара црква, зарасла коровом. Једна позлаћена петохлебница, скована за (О. 1682 у Пожаревцу, руком мајстора Нешка, сведочи, да је овде већ био у 17 веку манастир. На молбу захумског архиепископа Саватија, Венецијанци су уступили напуштену цркву пребеглим монасима из Тврдоша, и они су онда обновили (О. Монаси из Ов. одржавали су, све до сре-
— 13 —