Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

САМОКОВСКА ЕПАРХИЈА

Самодреже према југозападу. Ушће (О. у Ситницу је око 9'3 км југозападно и HH8водно од Новог (СОела, односно 65 км јужно - југоисточно од Вучитрна, на BHсини од 516 M. На торњем току (О. се зове и Олаковачка Река, према селу Олаковцу. Већих притока нема. Иначе је С. толико богата водом, да на своме току гони двадесетак воденица. Дужина QC. тока је 941 км, површина слива 75'5 км“, а под 156 М/ЕМ. + JI. p. 2. Црква на северној страни Косова Пеља, према ушћу Лаба у Ситницу. Код C. се по народној песми причестила, 80ојска кнеза Лазара у очи Косовске битке (1389). Црква је под Турцима порушена. Обласна скупштина Рашке Области шредузела, је обновљење QC. (1927). DB. DP. 8. Црква на Лабу, врло скромних дименсија. У рушевинама је. Према традицији, у њој се налазио гроб Милоша Обилића. : В. JI-h.

CAMOHOBCHA ETAPXMJA, npkBeHa, 00ласт српске пећеске патријаршије од 16 до краја 18 века. Самоков је данас срески град у Бугарској, југоисточно од С0фије. Помиње се тек у 16 веку, као знаменито рударско место. Од путника први Џетанчић помиње 1505 Самоковско Поље, Курипешић 1531 говори о (Самоковеком пазару, а тек један млетачки аноним, око“ 1559, каже, да је Самоков у то доба био угледан трад са гвозденим рудницима у пољу крај реке Искра. Врло. је вероватно, да су тада многи Орби из старих српских рударских места колониз)вани у Оамоков и околину. На то нас упућују и називи данашњих места у близини (Самокова: (Српеко Село и Српско Самоково. Познато је да је 'византиски цар Манојло Комнин (1143—1180) населио многе заробљене Србе око Софије, па. можда и око суседног Самокова. Није без значаја и околност, што Дубровчанин Гундулић у 17 веку спомиње у своме Осману Србе и Byrape OKO Самокова и ORO извора Марице. Према томе, нема сумње, да је у самоковском крају у 16 и 17 веку морало бити Орба, када је приликом обнављања српске пећеке патријаршије 1557, сем ћустендилске, и цела самоковека. област дошла под власт српске цркве, док је Софија остала под maритрадском патријаршијом.

OC. Е. је остала под пелском шатријарштијом све до њеног укидања. 1766. По њеним црквама сачуване су врло многе књите српске редакције, затим српске, млетачке и друге штампе из 16 века. А од (0. епископа познато је само неколико

имена. Тако се, без датума, помиње Ана-

кије, као владика Самокова и Душнице, 1066 помиње се Висарион, 1706 и 1710 Нектарије, 1730 Јефрем, 1737 Симеон, кота су Турци обесили због устанка патријарха, Арсенија ТУ Јовановића, а, почетком 19 века, у време руског похода, на Једре-

1

не, убијен је у (Самокову митрополит Неофит од турских фаналика.

Самоков је, по богатству и напретку, у турско доба стајао знатно више, не само од Ћустендила, него и од Софије. И дуго времена у 19 веку он је био први трад у Бугарској са пробуђеном нашиокалном свешћу. Оамоковци су знатно поматали и манастир Рилеки, и Ha Т. 88. самоковским вратима, на источној страни манастирске ограде, налази се параклис српским светитељима Симеону и Сави. У Самокову је од 17 до 19 века било знатно развијено и црквено сликарство, као продужење светогорске школе, када је она на Атосу већ била изумрла, а негованчо је и дрворезбарство, под утицајем мајстора од Дебра. Почетком 19 века у Самокову је постојала и халкотипија, штампарија за слике, које су раздаване поклоницима, у Рилском манастиру. 1847 Н. Карастојанов донео је из Београда у (Самоков малу штампарију, која је. старим црквеним словима штампала букваре, часописе и молитвенике, житија светих и друге књиге. Најзад, у самоковској области, као и у дупничкој и разлошкој, још и данас влада друга ношња и друго наречје него у другим околним бугарским

областима.

По егзархиском уставу од 1871 решено је, да се С. Е. укине и сједини са софиском епархијом, али је то изведено тек после 1905, после смрти последњег само-

· ковског епископа Доситеја.

0. Е. обухватала, је цео самоковски срез, део радомирског среза на западној страни Витоша, са селом Владојем пред (Софијом, дупнички срез са Рилом, џумајску област са десном обалом Струме, Разлог, извор Марице и Ихтиманско са Василицом, Муховом и Вакарелом. Имала. је (1905) 105 парохија, са 109 цркава и 1 ка-

· пелом, 98. свештеника, 3 мушка мана-.

стира, без калуђера, и 2 женска, са 80 калуђерица. Р. Грујић.

САМОСТАЛНА ДЕМОНРАТСКА СТРАНКА. B. Демократска. странка, 2.

САМОСТАЛНА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА У ДРЖАВИ СХС. 8. Демократска, странка, 9.

САМОСТАЛЦИ У СРБИЈИ. B. Оамостална радикална странка.

САМОУПРАВА. 1. (Орган радикалне странке. Као политички, економски и књижевни лист, (О. је основана. 1981, и излази, са, прекидима, до данас ју Београду, у власкиштву народне радикалне странке. За време Светског Рата излазила је до евакуације у Нишу. Први уредник је био Пера Тодоровић, доцније Стојан Протић и други. У почетку је излазила три пута недељно, доцније сваког дана.

2. Орган муслиманске демократије У Босни и Херцеговини. Излазила, је четвртком у Сарајеву 1910—1912. Власник је био

— 20 —