Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

OE NIU

poč Or

Омаил-ата Ћемаловић, а уредник Осман А. Дикић. JE

САМУИЛО, map Gajrkackmx OnoBeHa, 976 до 1014. Отац (О. није био тобожњи буталрски бољар Шишман од Видина, како се некада веровало, на основу лажних и позних извора, него Никола, кнез бугарског цара Петра, тосподар, по свој прилици, у југозашадној Македонији, која. је онда потпадала под бутарску власт. Никола је имао још три сина, старија од G.: Давида, Мојсија и: Арона. Мати им се звала Рипсима (као и једна стара светитељка. код Јермена). Не само по том имену, нето и по именима неколиких других чланова, (. рода, која такође личе на, јерменска. (Алусијан,. Прусијан), а и по изречној сведоџби једног јерменског историотписца, С. савременика, данас ве слути, да (С. род кије био словенски, нето пословењен јерменски, и да је ваљада водио порекло од јерменских. насељеника, које су ранији византиски цареви пребацивали из Мале Азије на Балкан. Други пак мисле, да је O. био пореклом Оловенин.

0. се први шут помиње после смрти

цара. Петра, (969). Заједно са својом стар

ријом браћом, он је тада дитао у бугарској царевини буну, ради отмице бугарског престола, ту Великом Преславу од Џетрових синова, Бориса П и Романа. Ови су се, још од како их је отац, приликом једне обнове мира с Византијом (963), био послао као таоце на византиски двор, налазили у Цариграду. Но тадашњи силни византиски цар Нићифор П Фока, пустио их је и котпомогао, да благовремено ститну у Бугарску, где је Борис П завладао очевим великопреславским престолом. Шта, је било са (О. и са његова три старија, брата, не каже се. Наскоро затим, бутатрско је царство пропало. Уништили су га најпре Руси, наваливши по друти пут на њега, под кијевским кнезом (Свјатославом (969). Од Руса та је преотео и присајединио Византији моћни византиски цар Јован Џ Цимисхија (9792), убица и наслелник Нићифора П Фоке. Борис ШП опет је одведен у Цариград тде га, је ШЦимис-

хија деградирао од самосталног бутарског

цара на византиског великодостојника. (магистра). У Царитраду је још једанпут интерниран и Роман, кога су Византинци већ раније ушкопили. ;

(0. и његова браћа поново се јављају на, историској позорници тек по смрти сијHor Цимисхије (976). То је било у вези са устанком, који су тада. дитли против своје тосподарке, Византије, Словени из бивше Симеонове бугарске империје и патријаршије, пословењене. још га време Симеона, и његових наследника, постепеним | нестанком старих турских Бугара у покореној словенској већини. Циљ устанку био је збацивање туђинског, византиског, јад ма и обнова словенског царства, и палријархата, Симеонова. На глас о ослободила чком покрету, Борис Џ и Роман утекли су

САМУИЛО

из Цариграда, журећи у устанички логор, где је Борис П опет требао метнути на, тлаву бугарску царску круну. Но, он је случајно погинуо уз пут, а Роман, који се срећно спасао у Видин, није се могао зацарити, као ушкопљеник. У опште, из лозе цара Џетра није више било никота. да прихвати царски скиптар. Устаници су морали изабрати нову династију. Избор је пао на синове силнот кнеза Никоде, кнежевиће ~ (комитопуле): ~ Давида, Мојсија, Арона и (О. Ова четворица браће узета су за бугарске цареве, а уједно и за устаничке вође. Давид је, као најстарији брат, био вероватно први по рангу, а остала, тројица његови савладари. Борба устаника под овом новом династијом, на, живот и на смрт против Византинаца, отпочела је одмах, а трајала је неких 42 тодине. Јер, Византија, ма да је тада, била на врхунцу своје моћи, налазила се, га више година после смрти Цимисхијине, у озбиљним кризама.

Од четири крунисана брата, најстарија, тројица ишчезла су још у првим годинаMa устанка. Давид и Мојсеј погинули су у Македонији, један. негде између Костура и Преспе од неких влашких хајдука, а друти при опсади византискот Сера. Давида, је бугарска црква прогласила за свеца. Арона је пак, било због његовог властољубља, било због нагињања, Византији, убио у Разметаници (на данашњој истоименој бугарској речици у дупничком крају) најмлађи брат GC., истребивши уједно и целу његову шородицу, сем сина му Јована Владислава, кога је взаклонио (. син, Радомир. Водство и царство над устанцима и над ослобођеним земљама; остало је тада једино на (О. Захваљујући заузетости цариградске владе у опасним унутрашњим претендентским бунама и у спољним заплетима на азиском фронту, 0. је, најпре у друштву са старијом браћом, 8 после и без њих, однео над Византинцима многе победе: разбио је у балканским кланцима и самога цара Василија П, када се овај са, предузетог противнапада враћао од Софије кући (986), и отргао је од Византије дунавску Бутгарску, Македонију сем Солуна, "Тесалију, Епир, па и Албанију са тврдим Драчем на, Јадрану. 0. је продро и у српску Зету,

"одакле је одвео у ропство побожнота. српског кнеза Владимира. Но после та је пу-

стио натраг на зетски престо, оженивши та својом кћерју Косаром (Теодором). У опште је (О. подчинио све српске вемље, заједно са Босном и Рашком. Уједно је OH непрестано притешњавао и Солун, упадао је и у Тракију, а затрозио је чак и Пелопонезу.

Симеонова империја била је већ тотово сасвим обновљена, а местимице и увећаHa. Васпостављена је и Симеонова ~ патријаршија. Но тлавна престоница обновљеног »бутарекот« царства, које се само по традицији. и ради легитимитета нази-

_ aq | |