Narodna skupština

СТРАНА 84

НАРОДНА СКУПШТИНА,

родча Скупштнна вотнрала ирошле године гласом роднкалие већпне. а либералп н говором п гласом, билп су против тог онштицског закона. Нарочнто смо говорилп, како је п.пме ноипштепа онштинска самоуправа; н држпм да је н то потнр1)ено оним разлогом, којп су нзнсли мојн прнјатељп потпупо доказано. Ну прн свем том ја ћу да додам још пешго о томе. То ће бптн разлог, за што смо мп у гдреси мањпне ударплп тако на опијтнпскн закоп, којн је порпцање општннске самоунраве пзвесннм својим одредб.1ма. Од како је тог ошптписког злкона вршенп су многп пзборп у земљп пенаједно.м месту, веК по целој Србмјн: н ннје никаква тајна, да је иолициснл вдаст увек кад год је опозициоиар био изабран за иредседника општине, нала зилп ослонца у самом том закону да ништи теиеборе, да не иусти оаозиционе елементе за очшгинскс иред ставкикв. А кад сам онштпнскп закон дајс гу могућност, зар иемамо ирава да га ценнно оиако, како вели адрсса мањпне?? Црнмећено је овде да то нпшта не смега онштннској самоуирави што је фактпма нзнесеио и доказано да се по овом нстом оиштпнском закону, који се нредставља, да је издат у духу самоунравном, морало у једиој онштпнп бпратн по 10 п 12, н што полицнска власт обараше те нзборе, што пусу од браваин све допде, док се бпрачн пс уморе, те пзберу властн иовољног радикала. Не спорим да може бптп разлога, п ослопца да сс нпште поједипп пзборн оншгпнскн, ако у пзбору дојпста има мАне. Н кад бп се само из тпх разлога нпштплп нзборн, па ма то било п више од 10 и 12 пута, ие бп се могло рећи, да је то блло иа штегу самоуираве опшгниске. Ну кад власт у сампм одредбама општннског закона, може да пађе разлога, можс да нађе цривпдног заклона закоиског, да ипштп изборе оиозиционара,—онда је то негацнја општниске самоуправе. Зар се сме протнвно бранитн, кад иолицнја нод маском законитостн , очевндио (ротсжује једну партпју , владпну странку, на штету опозицнје. Самоуираве можо бнги само онда, кад се коме могу да корнсте н онознцнонаре н владние ирпсталице, нлн јаснпје речено, кад свн срнскп грађанн сгоје на равној пози н употреби свога слободног права нзбора. ДонуштаЈЈћн властп да ради нротивио, општнпскп закон пма у себп кшцеиротпв оиштинскс самоуправе;она нијеочувапа тнм законом. Вн наравно гледате па гај закон другнм очима, очима власннчкпи, очнма иартпјскнм; вп га ценпте као људи, којима је дапас од впше властн оспгураио да се њпие корпстите и на штету опозпцнопара. За то вас разумем што га 5ранпте , јер знате да он вашој партпји даје моћн и средстава да опозицпоне нзборе обара. Ну кад бпсте ви гледали на тај начнн са гледншта нашег, са гледпшта онознцноиог, са гледнш1а људп , којнма се газе права пзбора у општпнама, вн бн сте о њеиу мнслнли као и мн. Још једном велпм, кад полицнска власт иоже један нзбор и ио десет иути да обара и да за .о палази ослонца у закоиу, онда ће те моратп прнзнатн да је саи тај закон такав, да се иа оспову свега може иотпуно да се изнгра оиштннска самоунрава. Ми смо, као шго рече један од г. г. иредговорпика , о томе закону нрошле Скуиштнне, изнелн своје мишљење. Бпло би погрешно од мојс стране , кад бн сам сс сад упуштао у све појединости опш гииског закона, са којнма јс ноннштена оиштинска самоуправа. Ну онет допустнте ми, да поменем једпу одредбу тога закона, коЈа ће вам јасно доказатн: да ли има општивске самоунраве илн нема. По највпшем закону , иолнциска власт нма нрава, да ношље у општписку содинцу свога комссара; да сваку одлуку одбора, нлн оншгннског суда, задржн од пзвршења н да чнни ирсдлог лишој власти , да се она уништи . Она нма права го чиннти не само у онпм нитањпма, која се тнчу држанних пнтереса, већ н у пптањима чисто оиштннскнм. Вн можете говорнтн н браннтн, да јо порсд свега овог остала општниска самоупрана. [1 у нрп снем том нн вн н е мсжете порећп , да тога нпје бнло нп у иајпазадннЈеи опппинском закону, који јс нре био у Србнјн. Ннјс ннкакиа тајна, да смо свн лрогнв тога усгајали ; ну дапас кад је всћнна у вншнм рукаиа, нп иелите , да се н го слажс са општпнском самоунравом , и такан закоп зовсге : прош рсн.е

оишгинске самоуправе. Колико сте ви у томе доследнп н па иравом путу, впдиће свдки иепрнсграстан оцењнвач. 'Го је у осгалом само једна м&иа садашњег општинског закона доиссепог од како је радикална управа у овој земљп. Ну и пначс прпмећеие су зле последпце за самоуправу од како је овај повп оншгпискп закоп у живот ступио. То је дало иовода да изнесемо опакво мпшљење о томе закону, к.ао игго смо га пзнели у адресп иашој. Нојаве таквог онштпнског закона какве су ? — Мп впдимо у општинама, на општиискнм председпичким Месгпма, само људе партизане , впднмо људе, којп оиштииске касе харају, који оишгииска пмања упроиашћују; видимо људе, којима су грађаип огромиом већнпом у општппама толико иута пздали пеиоверење , ну власг лх ирп свем том дожи п не допушга, да се збаие са кмегства; оставља их п даље да рукују са оиштииским пмањем, да кмегују протгв во.ие парода. За ирпмер имамо у округу шабачком позиатог Јаика Веселиповпћа, за кога је јавмо доказпвапо, п који је дошао иод суд, што је унроиастио око 11000 дппара оиштпнског иовца. И требалоје годниу даиа иапора грађапа код онштине п код разнпх властп, докле се дошло до тога, да је Јаико узет иа одговор п стављеп у притвор код суда шабачког. На н иоред то!а, иа заузпмање и протежнрање иуштеи је да се брапн пз слободе. Мепе се не тичс тај догађај иначе, већ само као факг је, да је такав човек, за кога је дуго време говореио, да јс уиропасгио општинско пмање, протежпраи од стране власги; пнје допуштено да се збацп са кметовске столнце , а још мање да буде кажњеи за утају. Сличан је пример био н са другцм кметом Мапојлем Цветковнћем. Ја иећу да се унуштам даље у павођење примера, јер бн се упуштао у ситнице, са којих бп вама можда бпо досадап. Ну само вам кажем, да нпје никаква тајна, да је иеоснораи факг, властц иод окрнљем оиштипске самоуправе, под окрнљем овог закопа онштннског, огворено и очпто пападају н уклањају са онштпнских места људе , којн нрниадају опозицнјн, на протпв држе п одржавају људе , који ошнтпнско имање упропашћују, који оиштииске новце таје, само игго су радикали. Нрома овоме, господо, ирема овпм фактима, којн су нзбилн иа јавносг н дошлн чак п до суда, а која су гакође заклањаиа од сграие власги , — мпслим да смо смелн, а п да смемо казати да онштиискп закои, о коме је рсч, иије у духу самоунраве, већ да је ноппштеиа та самоупрана. Тај оинггписки закои и у онште онштниска самоЈнрава, каква је сад, и каква се нродужујс под протекторством оиштпискога закоиа, учпнпла је п један хаос по општннама: људн, којп су пз народа, којн знају шта јс оншгпиа, који зпају каквн су рачунп ио оииггинама, ја мислим, да ие тврдпм , да пма мало онштнна нашнх, у којпма су рачуии иречпшћенп , у којима се зпа нраво сган.е онштинских рачуиа. Тај факг нобудно је мииастра фпнансије, те је одредио нске нарочнте комиснјс , којнмајс утврдио днјурне и иаграде за нрегледањо општпискпх рачупа. Истина ти рачунн нмају да се прегледају и нз раинјег доба, а ие само од овог времена, од како је стуино у живог овај закоп оншт.шски, ну, доиустите ми да гроговорим н о томе иоколико речп. Па нрвом месту ја маслпм да сам тај факг, штође мннисгпр фннаиције као надлсжан видсо, да му јо погребно да нреко парочигих комисија, иреко иарочитих изаслапика, ирогледа оншгииске рачунс, да гај факт доказу.је, келпка јо замршеност, колпка јс нејаспост у опиггинскпм рачуннма. Међу тнм гај факт, што је министар финанције за то нрегледањо рнштннскпх рачуна одродно нарочпто комиспје створно јо у пароду пашем још једпу нову тегобу, створпо му је ново терете. Господнн мнипстар финанције својну расннсом иаредно је да свакн опај, којн је био кмет у оиштнии од голнко годнпа у папрсд, па ако и>сгови рачуин ипсу нреглоданн мора тпм комисијама ноложнтп пзвоспу суму поиаца пл рачун награде за нрегледињо рачуиа. У оноЈ зомљи иознато јо уоганио парсђењо, нозиато јо нраинло.да со нн од ког ииигганоможо иаплагнтп без судске прссуде, пзузпмајућп иорозе, што јо за-