Narodna skupština

10 САСТАНАК - 15 НОВЕМБРА

СТРАНА 85

коном одређено. Међу тнм министар фипанције, да 6и отклоиио хаос ио оиштииама, сам је решпо да свакн кмет, комс треба да се нрегледају рачуиа, мора да илатн нзвееиу суму новаца н то се без пресуде од тих људп нанлаћује. Ви впднте једну масу људи, којпма се нмања продају, за то ипојебпло иеуредпостп ио оиштпнама, за то што је бпло хаоса по оишгпиама; ви впдите да мшшстар фни&испје узпма иа се власт коју му закои ие допушта да од људи без нресуде наплаћује 8а иеке дијурне. Било је случајева да се љуДнма и имања продала за то, п ако ио ипкаквој пресуд.1 с;дској нисудужпп да илате те комиспјске трошкове. Све је то скупа дало пама повода да речемо о општинском закоиу оио, што иалазите у ад| ссп одборске мањпие. Исто тако са основом нроговореио је у адреси одборске мањпие и о нзборпом закоиу п казано је да ие одговара Уставу као н да у иекнм одредбама новређује Устав. Ја иећу да вам ионављам оио што сам говорпо прпликом дебате о пзборимл, нити оио, нјто су осга-ш моји иријатељи о адрсси говорилн. Напомеиућу само да јс нзборни закои иовредио Устав н у томе, што се у нзборпом закоиу изречпо каже:да ће се куглнце ириликом избора иародинх нослаипка аребројавати у самој оаштини где се бнра нослаипк, док међЈ тпм Устав је изречио казао у свом члаиу 82 да ће се те куглпце иребројавати у главном бирачном одбору. И та усгавна одредба имала је свога разлога, свога оиравдања. Кадјеотоме било говора у великом уставотвориом одбору, дагп су разлозн зашто је то тако казаио. Имало се впше поверења, да ћс избори битп неномућеип ако се под нечатом доиесу свп нзборп н преброје куглпце у главиом бирачком одбору; а иије се веровало толико иоједиипм бпрачким адборпма у иоједи иим општпиама. Међу тпм нзборннм законом то је промењено; иаређено је да се куглице иребројавају у оиштиии. И кад то стојн, као што сам казао н нрилнком дебате о нзборима н кад прц том додамо, да је пзборин закои иромеиио п јасиу одредбу Усгава, ко може бити иредседпик бирачког одбора, то показује да смо имали иотиуио осиова н да иам се ие може пребацнтп што смо у адреси иишој по нашем најдубљем у верењу пзразнли се : да је нзбориим законом повређен Устав у миогнм својнм одредбама. Вп иаравио можете на ово цитање и друкчије да гледате, можете мислптп да ту п иема повреде Усгава — као шго сте и ире говорилп ирнликом дебате о нзбориом закону. мн, иа сваки начпи, остаЈемо прн том гледншту п кад то чпнпмо, ви немате права да иам нребацујете да тиме вршпмо незаслужне ирекоре већпип н владп. Ми смо то ио својој дужаости радилп н мп смо допста уверени да је у том цогледу учињена новреда Устава. Ми смо иоред тога казали изречно да је повреда Усгава ц у томе, што суђење но иступним делнма иије одузето од нолпцискцх властн већ да је п данас остмло код нолпције, а Усгав изречно наређујс да се то су1>ење о нстуинма иренесе иа судску власт. Овом ириликом да иомеием н једну иојаву ириликом нисања адресе већине Не зиам да ли је истииа, и пзвииите ми, што морам казатн иеколнко речи иод иретиоставком да је истииа, цу речеио ми је, да у адреси одборске већнне о том делу, о том факту, цпје било у иочетку говора, већ да је адреса била сложена без тога, па да је тек иосле пзмењена онако, како јс сад вндимо за то, што су сазнали наш говор о томе у адресн. Ми смо у нашој адресп, ударцлп нарочнг гласом на ту тачку и ја држим да смо нмали основног разлога, што смото урадилп. Устав у чл. 203 тачцн У изречио каже: да се на ирвом ванредиом сазиву Народне Скуиштаие мора иренеги суђење о истуинма од иолнције на судове. Међу тим закон, који је на прошлој ваиредној Скупштпни доиесен јчинпо је протпвно. Њиме суђење о нстунима иије од иолициске власгп преието на судове; већ је остало да иам о њима н данас судн полицпја. И кад је тако, онда не знам ко може да нам нребаци, што смо ми на ту тачку у нашој адресн ударнли гласом као јасну иовреду Устава. И сама Скунштина — одборска већнна — адресом својом то бар у неколико нризиаје,

јер је у својој адресн казалд ово : „шго се тиче препоса Ге власти од полицпје иа судове, оно је отпочето прошле гјднне, а довршиће се ове." Ја ие знам да лн су госиод.1, која су нотпнсала ту адресу доста размислпла о том изразу. Кг-ке се: „одиочето је прошле године, а довршпће се ове", међу тпм факт је да је већпиа ирошле годние радпла ирогпвио. Мп смо п лане гражилн н засгупалп мншљење, да треба иог^ пуно иренети ту власт од нолпције иа судове, са малпм пзузецпма. Иа скуиштннска већииа, у којој п даиас седе гогово већпна истих људн — и ако су неке лнчиости промењене, н сва дакле већнна бнла је нротив тога изгласала да остане овакав закон, којн данас ностоји, а но коме суђење ио псТуппма од Ц0ЛИЦИС1ШХ властн нпје иреиесено иа судове. Огкуд сад ис 1п људн, који су прошле годцне изгласаш тај закон, ка;ку нротпвио, то јест да је то отпочето п да ће се довршнти то нека онц објасне. За то но могу да ратумем, иу у сваком случају ие може се нама пребацигн, што и данас тр Iжимо оио исто, што смо п нрошле године гражили. Мн гиме само одржавамо изречпу адресу Устава, коју смо још и прошле године одржавали, а ви је иовредили. Већина Је дакле као што знате у том исгом закоиу ио коме суђење нр истумима ипје иреиесоио ио судове, урадила још једиу новреду Устава. Нозната је ствар да је још пре тога иостајао закои о независностн судској н судија. Зна се да је у сам Усгав ушла та одредба, да је нзречено иачело да је судија иезавнсап. Међу тим шта је урађено са закоиом о истражиим судијама. Ирошле године то иачело незавпсиости иогажеио је; истражне судпје сгављеие су иод власт мннпстра нравде. Може се говорнги о тоие да либи гребало имати судску независиост у иачелу; иу ирема јасној одредбп иашега Устава, где изрсчио стоји да је судпја незавнсан, ие може бити говора више, да укпдамо судску иезависиосг. Ну и ако Устав тако јасно каже да су суднје нелависне, онег је већпна скупштинска донсла закон, по коме су судпје стављене иод власг мииисгра ир-шде, дакле у завпсан иоложај. Као што се сећате ми смо нрошле годние ударали прогив гс одредбе, казалн смо, да се то ирема Уставу не сме учииитп; иу већииа скуиштииска усвојила је то. Ну и ако је то сад закои, оиет нама нико не сме одрацатн нраво да кажемо дл је, ио иашем иајдубљем уверењу тиме учињена иовреда Устава, што је укинута судска иезависносг бар зл нзвесан број судпја. Сем тога ми смо прво у адреси одборске мањпие а за тим п у говорпма замерали и у томе што је несигурносг лнчна и имовна у нас таква, да морамо бити незадовољни Ја нећу да идем тако далеко, нити би могао тако далеко да идем да тражпм од раДшкалпе владе, да оиа сирпчи п искорени сва зла, ге да иод радикалном владом не буде злочиистава и злнх дсла, Ну шго мн замерамо радика .1. влади то је ово: Малаксалост и уираво слабост о;гаиа влаети у томе иогледу чини, да је зло, које се, разуме се, не може да пскорепн, ухватило јакога маха, да је много расирострго а власг готово равиодушна. Да наведемо само један случаЈ: У Коцељеву долазе 2 — 3 човека ; иападају п :<еку људе; ту је и орган власти, ту је онај, што га мало пре поменух Јанко Веселнновпћ, нредседиик општпне коцељевске, па ни оп сада ии впша власг полпциска у лицу среског началннка не предузимају ипштадасе з.шковци иохватају. А кад се тако дешава у иитомој Носавпни, онда заиста нмам оспова да кажем, да је то лабавост н слабост. Кад се доиушга да сс иа таЈ иачин шетају такви људи по земљи и чине злочииства, зар го није доказ лпчие н имовне неспгуриости V! Ја бисам могао наводиги још много примера у ногледу неспгуриосги, слабости недовољној заштпти од страие властц; ну бојећи се да тиме ие би сам злоупотреб10 скуиштииско сгрилење навешћу само још два случаЈа нз којих ће сс видетп да.зеиста у ов >ј земљи нема снгуриостн какве би требало у једној уставној н слободној земљп. Нримећено нам је од стране неких говорнпка да смо се ми у ногледу иавођења те иеснгурносш служили фразама и да о томе немамо ннкаква факта. Ја вас упућ.ујем само да погледате у скупштннска пзборна акта, да внднте шга