Narodna skupština

СТРАНА 143

■екгдипе. којн чнне кравице нз иЈм.авих намера. Дакае пеми смисјв л 'Не крнвице којв се умине у атампи и на збору, да Се м оне кмие по општем крив. закону. Је]> сама п |>и |>ода ствари полеЈшаа их је. те с тога и казне морају онти ра.лпне. Можемо се орепирага о томе, да ји су казне, које се овим зако•оч промисују, веЈнке ији м »Је. аји Ја их треба набрисатн го Ли Л нјо неумесно. Лко Скупштииа наЈази за нужно ла се понрати ова ТЈава само ради стнЈизације, то мажемч учиннги, аЈи не наЈааим Ја пма р&ЈЈога, да се кринице учин.ене на збору д 1-оди у скдај са зак. о штампи и опим крнвицама које се ка .не по оиштем крнв. аакону. Кривнце су разне н какву је ко >чпиао. онако Ке се и ка.шитн, ДакЈе миш .кен.а сам да овај чЈан можемо кратигн одбору раЈИ стиЈиаације, адн да нпиако не треба прнмити предЈог г. Симе. да треба кривнце на збору учин.ене ИЈЈедначитн са ницама, ко]е се каане по опшгем крив. закону. Још бнх могао само приммтн преддог г. .Бубе НоваковиКа, да се овај чдан в|>ати одбору, ал< држнм да ]е преддог г. Симе са спим неумесан Снма Костић — Ире свега, господо, ја пнсам чинио преддог, да се кривице, иутем штампе, путем збора учиљене, казне по општем крив. закону. него сам само навео прммер, да Један у ка*ани, који каже пред двојицом тројицом, много #е вншв каана ио онај који то учини на збору. Ви кажете, да се ту мора правити раадика у побудама. Верујге, господо ла со то чини иа нстих побуда, из исте побуде чини н онај који износи нешго путем шгампе, тајне државне, нди кад нзносн то пред гројииом. четворвпом. Ту су Једна сретстна и једца циљ, ади ипак ја нисам ианео преддог да се ове кривнце у оиом чдану иаједначе са ириницама у општем крив закону. Ја сам изнео прелдог тај, да се ово шпан.е у споразуму са одбором, који ради закон о гптампи. реши. А сал, да ли ће нове казне да се пропишу, нји да се изјетаче са општим крив. зак. то је ствар догопора ијн споразума. Мој је дакде преддог у томе, да се одјожи решење скупштинско овога члана, и да се оно донесе у спораз/му са одбором, који ради закон о штампи. Риста Поповић — Ја сан чуо, да је г. Снма казао да за једну кривнцу, н. пр. ла клевету, која се учиии приватини нутем, осуђује се до 10 год. затвора, а та нста вривнца учињсна на .чбору, казни се затворои од 3 мес. до 2 године па. ве.ш, да је то анома.]п.ја. Но ја држнм да ту има раз.шке, јер онај, којп учиви кривпцу на збору, оп је хтео да постигне некакву вишу цел, некакву политнчку корист и зато се казнп блажије, док неваљалац из неке прљаве иамере клевета некога. Ја држнм да су ту иобуде разне, и с тога греба друкчије н једном н другом судити. Дав.10 нема оЈГравданог разлога да се ова; акон доводи у везу са законом крпв п законом о штдмип. Ово је закон о зборовина и ми у њему постављамо једну основу, па ако се нађе. дч и у закону о штампп треба да буду казне оваке, као што су у овом закону, оида то можемо доводнтн једно с другпм у везу. Али да се обоје то решава у једно, и.1 н да се крив. зак. мења. то је неумесно. Као што рекох, ми можсмо овај члан вратити одбору, ради стилнзације, а .111 доводитн сва три закона у неку везу држим да нпје ничим оправдаио. Др. Драгиша Станојевић —Данас се оиажа јака струја у народу, у јавном мишљењу и у самој овој Скупштини, да »акон о зборовпма и удружењпма н закон о штамич пза1>у из ове Скупштннс у што слободоумнијем духу. Ми, веКнна скуиштпнска, имамо за то, осим општнх разлога, које иогу имати свп Срби, цео народ, још п иаш нарочити ^азлог. Цела је наша прошлост ту уложена. Мп нашом прошлошКу јамчимо, ми морамо желети и раднти да оба закона буду штослободоумнија. У одборима, где се ради натим законнма — нарочпто допустнте ме да споменем одбор, којн ради на закону о штампп, у коме сам члан и председннк, - та струја која хо1е што више слободе, веома је јако застунљеиа. Међу нама се најпре појавила ова практпчна мисао : Ми смо се толнко година борили, за с.1ободу збора, штампе и удружења па неби лп најподесннје би.10. нарочито обзиру}>н се на нзве<ан члан Устава. казати на пример у Србији је штампа слободва. па да управ и нема нарочитог закона о штампи. 1аје

мнгао нскрсла нред иас п за нас, као људе, који су се за I«" већ дуго борнли, она је имала нечега иримамљивог ; а.ш •|а мисао морала је бнтн устукнута нечим другнм. Док .је нас обузимала мнсао, да у Србијн нема ипкаква закона о зборовнма. удружсњима п штампн, дотле међутим у Уставу, у прелазиим паређењима стојн од прнлпке ово : п ирва рсдовна Народиа Скупштнна нзрадиће заион о зборовима, удружењи.ма н закон о штамип". Дакте, ти специјалпи закони морају већ но самом Уставу постЈЈатн, а мн се морамо њега нридржаватн. Онда је искрсну а друга мпсао; шта ће нам вајднтп опширан закои. ми ће мо направитн крагак закон, нобројаћемо у њему главна начела н позватп се на општн крив. закон н казати : нека се суде крнвице 110 њему, а нећемо да стварамо и измишљамо нке нове системе о казнама. И то је лепа мнсао алп иосле се впде.10, да је баш протпвиа оиоме што ми хоћемо. Кад завирпмо у крив. закон, вндпмо, да се тамо за најмање ситнице нде на робију од 5 — 20 год. Кад бн се дакле иозвалн на крив. закон хотећи тиме очуватн слободу збора и штампе, у место да доиста то учннимо ми би са свим ту слободу сурвали, јер су те казне у крививпчном законику и сувпше строге. После је нскрсла трећа мисао : кад је тако, не би ли ида паметније било нсправитп те казне у крив. закону а у толико ире, што па пр : могло би се деситн да неко по кривпчном законику за извесно де.10 оде на 20 годииа робнје, л другп иеко оиет, за неко де.10. ако би се ио нројекту узакони.10, буде осуђен на само 2 год. затвора. Дакле било је иокренуто питање, не би ли се све то могло у самом крив. лаконику изменитп како неби бпло нпкакве аномалије измеђ то»' законика и каквог спсцнјалног, из којег би онда казне биле избрисане, па би се суднло по крпвлч. законнку. Но носле се увпдндо да би ту требала нарочнта комисија, а то бп нас далеко одвсло од задатка, који је иред нама. Ја држим да бп најбоље бнло да овде утврдимо и на чпсто будемо с тнм казнама за крпвпце, учињене на зборовима п у штамии. Баш кад ми крпвице, учпњене на зборовима и у шгампи казнимо блажије сама та аномалпја пзазвате исправке \ кривнчном закону а то може да буде и треба да будејош ове сесије. Мп треба да учинимо ирви корак у том ублаживању казни у закону о зборовима и штамии, и гим ћемо ускорити исиравке у кривич. законику у правцу ублажења. Ја сам даклс за го да се казне унесу у овај спецнјални закон а,слажем се п с тиме, дасе овај одељак врати одбору, те да у сиоразуму са одбором којп ради на закону о пггампи, доведе у везу и у складност казне у оба ова сродна закона. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Као што вам је иознато господо, овог одељка о казнама у пројекту закона о зборовнма и удружењима нпје нн би.10 с тога, што сам нх ја уврстио у закон о штамии. То није нишга од моје стране оригннално било, јер н код другпх народа можемо наћи да се кривпце, \чињене на зборонима и удружењ.,ма н штамном, уједно обухватају а то је и са техннчке стране боље \ ј'-дно нмати него раздвајати. Ту нема нпкакве начелне разлике да ли да.је уједно нли одвојеио; истина може бити само да јс ма.10 заметнпје п да нма мало више посла, кад су оба та закона одвојепа. Но господо, нарошто нз обзира на наше нрилике у земљп где иема то.шке потребе за штампу, колпко за збор, присгао сам да ту не буде ннкакве разлике и ако у стварп сматрам да пма раз.шке нзмеђу кривице, учпњене нпампом, дакле говора којп је смишљен ; п говора простог којпм се и нехотнцс може учиннтн иогрешка. И с тога јо ириродно да крнвпце, говором учињене, морају се блажије казннтн, него оне кривнцс што су штамиом учнњене. Сад иастаје пнтање, далн је иотребно у закону о штампв Н.1Н у закону о зборовима, да уђе један нарочитн одељак, којн ће говорнти о кривнцама. Да уђе н тај одељак, као што је г. предговориик напом л нуо,нас мора нагнатн невоља. Без сумње најбољс би би.10 чазати у тим законпма : све кривице учнњене на збору п нутем шгампе каше се по онштем кривпчном знкону.