Narodna skupština

СТРАНА 144

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Алн мн то не можемо усвојнтн, не пз оног разлога, шго номсну г. Драгнша Станојевн!), да у Уставу стојч : да се морају донети закон о штамни н закон о зборовпма, јср можс се н донетн закон о штампи н о зборовпма, на нпак да у њима не буде говора о крпвпцама, учнн.енпм путем штамне нлн на јавннм зборовпма. Нсго друга је овде невоља, што мн морамо донети нарочптн одељак о крнвнцама у овоме закону н то: нрво, шго у нашем крнв. закону ннсу предвпђене све кривице које се могу учиннтн нутем штампе, нли на јавннм зборовнма; друго, што неке, крнвпце које су п предвнђеве у криб. закону, казне се тако строго и драконскн, да би тешко бнло прпменнтн те казни, кад се хоће слободоуман закон да донесе; н треће, што пма таких кривпца које бн требало строжије казннти, кад буду учињене путем штамне нлн на јавннм зборовнма, него оне, које се учине на прнватннма местпма. Но о овоме ћу другом ириликом да наноменем, какве су то крнвице и како се оне по крив. законпку казне много блажпје, но што бн нх трсбало казнити а нарочито с тога, што у крнв. законику има неколнко таквпх одредаба, које су врло растегљпве н но којима највише страда н слободпа ш гампа н слобода збора п договора. Из тих разлога нзлази, да је потребно у ова два закона: о штампп н о зборовнма, унети н одредбе о кривицама и о казнама. Прнмера радп да вам напоменем како је потребно, да се неке одредбе, које постоје у крнв. законпку, по извеснпм кривицама, изоставе у закону о штампн и о зборовнма, јер су че одредбе врло растегљиве нрпроде. То су она два нараграфа нз крив. законпка, којп су иознатп свпма нашим новинаригеа — § §. 103 и 104 крнв. заксника, — којн говоре о омаловажавању, о опорочавању и о увредама властн итд. То су они нараграфн, којима се свака реч може протумачити, да се њоме иде на то, да се власти излажу мрзостн н нрезрењу, па може неко бнти кажњен н за најневнније ствари. И зато се морају та два иараграфа нз ових закона: нз закона о штампи н зборовима искључитп, како бп се тнме заштигила слобода говора п пнсања. Но има, као што напред рекох, неких кривица, којс кад се учнне путем штаине или на збору, треба строжпје казнити. То је моје мишлење и мишлење свију оннх људн којн збнља желе праву слободу, а којн не желе да се та слобода злоупотребљује, а то су лпчни нанадаји иојединаца, разна иотварања, безчашће. Би знате по крнв. законик/ кад се нешто ружно изнесе иротиву каквога лнца, да је слободно доказивати да је то истинито, и онда онај, који је то изнео није крив, ако то докаже. Но ако се тежи нстпнски да се заштпти слобода говора и пнсања од те странпутице, да не носгоје грдње нриватним људима и да се не учесгају нападаји на част поједпних људи, девојака п жена, ја држнм да не бн требало доиустити, да се могу те грдње п нанадајн доказнватн, него нека оној, којп нешто о некоме зна, нека !а тужи суду. Алн да он једном човеку, бн-10 на јавном збору, било нуадм штамне, каже да је крадљпвац, н то човеку прнватном а не каквоме човеку, који врши какову власт, ја држпм, да му не бн требало дозволпти то да доказује с тога, што бн по мом мншлењу била таква грдња днфамацнја, дакле таква крпвнца учнњена нутем штамне илн на јавном збору, не може се доказнваш да је то истина сем ако би но том истом делу постојала каква тужба. И нз тога нзлази, да су потребне нарочите одредбе о кривицама, да се унесу у законе о штамии и о зборовнма. Осим тога по крив. законику, чнни мп се, нема казне за онога, који н. пр. нознва другога да учине убпство, парочито ако се исто убиство не догодп. ,)а мнслим, да се иеће иико сложити с тим, да таква криница но закону о штампн п зборовнма не буде кажњнва. При том нотпуно се слажем са г. Симом Костнћем, који велн: да би то аномалија бнла кад би крпвнца истог рода, учињеиа од јсдног пстог лица, бнла по закопу о зборовима

илп штампп блажпје казннма* него што би била казнима, кад бп иста бпла учнњена нред два илп три човеКа, јер бн казна у овом последњем случају бнла десетосгрука, Да вам наведем само један нример: издавање државнпх тајаиа но §. 86 крив. законпка казнимо је од 5 — 20 год. робнјеј а ова иста крнвнца, но пројекту закона о зборовпма, казнп се највнше новчано од 500—2000 днн. илп затвором од 3 месеца до 2 годпне. Зар то нпје таква аномалпја, да се ова кривица онако строго кззнп — управо драконски кад је учнњена пред двојицом,-тројпцом или четворицом, а наиротпв да се блажије казнп, кад је учнњена нутем штамне или на јавним зборовнма? То ,је збпља аномалнја коју треба исправити, н то усвојити казпе пропнсане у закону о штампи н зборовпма илн ублажити оне у крпвпчном законнку ; алп ово последње био бн врло замотан посао кад бн се те казнп у крнв. законику сада мењале. Поштованп посланик доктор Драгпша навео је, како је свпју нас тежња, да закон о шгампи п о зборовпма буде што слободоумнпјн. Потпуно се с тим слажем, да је заиета тежња ноше странке н владе, да овп законн буду што впше слободоумнп. То се огледа и из самнх иоднесеннх пројеката, а не нровирује нз њнх онаква тенденцнја какву пм нрнпнсују некн пз партпскпх обзира. Доказаћу да то не стојп што они наводе. Али свакн ће признати, да је ирвп услов да буде штампа слободна то, кад се спречн уплив управних власти. Моја је гежња била а и сад је да уклоним са свнм тај утнцај управиих властн. И ако се нађе ма где у тим пројектпма која гачка да би се могао спречитн утнцај управних власгн на слободу штампе нли збора и договора, а то нпје учпњено, ја одмах нристајем да се то изменп како би се тај утицај властн потпуно спречно. Друга је то ствар узети, да је слобода у томе, кад се прнзнаје да је неко учпнио какву кривнцу, па се нпак тражп неки имуннтет за кривца. Не треба ирема кривцу бити септнменталан. Кад ми самнм овпм законима утврдимо, да је неко дело кривица, онда не треба да цеиидлачимо у томе, да ли су одређене казне строге, кад су ннр. учнњене на јавном збору нлн путем штампе, алп треба да опе буду много мање него што су по крпв. законику, ннр. за онај случај, којп сам навео кад неко нздаје тајне државннх властн. Али не треба нн допуститп законом о штамни н о зборовима да се могу доказпвати кривнце бешчашћа нојединаца, и ове бн кривице запсга требало строжије казннти, јер бн на тај начин учнннлн да их што мање буде, ношто велнчнна казне врло јако може утицатн на број крнвица. И за то, слажући се потнуно са свнма онпм нредговорннцнма, који су наводилн, да треба заштиги слободу од утицаја адмпнпстративннх власгн, да треба нарочите одредбе о крпвпцама упетн у ове законе, те да не буде и таквих случајева, да се неко ио крнв. закону строжије осуђује него што би се осуђнвао по закону о штамин н о зборовима, ма да се кривнце по крив. закону врло строго казне — н увпђајући велику иотребу, да се добнје потнуна сагласиост у одредбама о крпвнцама у закону о зборовима са законом о штампи : ја сам гакође мишлења, да би то бно добар пут да се ово врати одбору, те да он у договору са одбором, који раоматра закоп о штамии, доведе ова два закона у сагласноф, и нађе иравп пуг, како ће се те одредбе у оба ова закона увести. (Одобравање). Известилац Вит. Младеновић — Из говора свнју иредговорника схватио сам две ствари: једни су хтели да се у закону о зборовима пе уносн ппкаква казна, него да се за кривице упутп на казнепп закон. Ја бп могао украгко да одговорпм тој госиодн тиме, што ја чнтајући ирсђашњн закон, у коме ни.је било слободе збора, стојп у једиом члану да све оно што се учнпи на јавном збору подлежи закону кривпчпом. (настаниие се)

Одгоиорни уркдпик Гаико Иетроии!.

ШТАМНА КРАЉ. 0Р110КК ДГЖАВНК ШТАМПАРИЈК