Narodna skupština

15 САСТАНАК -

СТРАНА 135

Милош Марковић — Ја не бих био, госиодо мншљења да иредставник власти сам расиушта збор и држим да треба да буде његова дужиост, да ов кад иримети неред има да оиомеие само нредседника збора или да му да писмени аит о томе шта треба да радп. Сад агсо иредСедник збора ие иослуша иредставника властп онда ће се он смагратн за саучесиика и кривца. Ја сам дакле за то, да иредставиик властн може само иозвагп цредседиика збора да радн оио, што је ио закоиу. Министар унутр. дела, Јов. Ђаја — Као што сте виделн, измена коју је одбор учинно, иије бог зна шта. Чиии се да је она унраво пзлишна. Алп она задире дубље, те чиии битиу пзмену у смеру иројекга. . Тежина овога закона бпла је у томе, да иредставннк власги не може неиосредно да раснустн збор ио својој вољи. Било кад се иеред деси, пли кад власт мнсли да нма иереда, опда она има само да наинше акт о томе и да га нреда иредседнпку збора, те онда једиио од нредседипка зависи: хоће ли се збор распустити илн ие. Ако га нредседиик распусти по писменој наредби власти, онда је ои иослушао власт ; ако ли нак ие расиусти збор, а доиста има кажњивих дела, оида је он кривац и доцннје одговара за своју крнвнцу. По иројекту дакле п оиај једннн случај, где власт може да утиче на збор, и то бива иосредно преко иредссдипка збора, а ие непосредно. Одбор је иак доиео мишљсње, да власт треба иеиосредно да може раснустиги збор. То би чинило ту бигну нзмену у тежњн овога закона. Ја, госнодо, мислим, а то је за свакога јасно, да је миого већа гараицнја за слободу збора, ако он остане ваи додира с влашћу, ако остаие : да власт има само да иаинше акт за раснуштање н иреда га нредседнпку збора. У осталом ја не нравим ннтање од овог, алн држим да је ово мишлење иравилније и да внше гарантује слободу збора. Известилац В. Младеновић. —Г. Министар је већ иаиоменуо шта нас је руководнло за ову редакцију, ио ја имам да кажем и даље побуде наше но овој ствари. Овај члан стојп у вези са другима, где стоји да иредседииштво узима се као саучесннк за сва кажњпва дела учнњеиа на збору. Држи се н. нр. збор нред нзборе н нредседава збору један, којн ће бнти кандпдат за су грашње изборе. Он хоће да одржи ред на збору алн около њега има их једно 50, којн хоће да праве неред, који су нарочнто позваии да осујече збор п да створе крпвицу иредседиику збора. И неред доисга узме мах; иредставиик власти иозове иредседника да збор расиусти. Ако овај иеће да расиустн збор, онда се он сматра за саучесиика н казни. Одбор је госиодо хтео, да } век одговара само онај који је крнв а не председиик збора, којп може да' буде ту сасвнмневии. Кривицу треба на збору увек констатоватн п кривце ватати, и с тога власт нека то сама врши и нека сама распушга збор. Ако је представник власти хтео да обиђе закон, има и за то законскнх наређења и строгнх осуда у овоме иашем извештају и он ће бпти кажњен а не да иредседнпк збора има учешће у крпвицн н ја држпм да то нпје оиравдаио. Ако ма који члаи збора учпнн крнвицу нрогав закона, или нзазове неред, нека сам за то одговара, јер ја као иредседник, ако му кажсм да ћутн, а он неће, онда сам ја саучесннк. То нас је рувоводило, да овакву редакцију доиесемо. Ту јс представник власти, иа нека он збор расиусти. (Дује се : да се реши). Председник — Ко је зато да се решп, тај нека седп, а ко је иротнв, тај нека усгане? (Сви седе). Има реч г. Бојичић. Томо Бојичић — Да би збор могао вршити п свршити свој рад за који је иозван, ја у овој измени одборској, ие могу да нађем довољно гарантиЈе за држање збора. 11ошто је одбор напред у овом закону ировео неколико случајева о нереду, он је нн мање ни више казао доле : „ако се неред не може да стпша, онда представник власгн иисиеиим актом, који ће иред збором ирочитати, расиуститп збор в . Ако је у иочетку било нешто ларме, иредставник властн може казати, да збор не моа;е да се стиша, може отићи у своју канцела-

рнју и нанисаги акг, како му је воља, иа казати: иди тн зборе кући н ако нисн свршио иосао, за који си иозван. Овде треба казати, да иредседиик збора расиушта збор, а ие представннк властн. И ја вас молим ие мојте ово никако дозволнтн иредставннку властн, јер кад се каже, да је иредсединштво одговорно за све оно што се иа збору десн, оида за што казатп, да предсгавинк властн може јединм ппсменим актом све да спречп и онда члаиови збора иду својим кућама на 5 — 6 сати ие свршив ништа. Ја незнам, зашто је н одбор ово олако узео ? Љуба Ћирић —И ако сам с великом пажњом саслушао говор г. пзвестпоца, онег нисам могао да се убедим, зашто би требало нримити нредлог одборски, а ие иредлог мииисгров. Ирпмпти редакцнју одборску значи укинути зборове, усвојнти то, да иолицнја распушта зборове, значи нематн зборове. Внше иута и у јавиости н у Скуиштини бнло је говора о зборовима и иигде се није дошло до закључка, да иолнцнја раснушта зборове, иего се свуда хтело, да се они од нолицнје ограде. Кад је г. мнинстар казао, да је сва тежња овога закона у томе, да иредседиицп распушгају зборове, одбор иалази, да је боље, да то иолицијска власг чиии, јер дозволитп, као шго рекох мало пре, да иолицпја распушта зборове значн, немати зборова у земљи. Ако иредседник збора, као представник властп иа том збору, кога је сам гај збор изабрао, налазн нлн ако се илаши, да ће бнтп саучесннк у нереду, онда њему нншта ие смега да збор раснусти. Ако внди да је тражење комесара илн представннка власти неумесно и ако види, да нереда неће внше битп, он може продужпти збор. Менп је чудо, да то тражн Битомнр, као човек, који је ишао ио зборовнма. Ои зна, да се у ночотку збора дешава не иеред, него већа граја н ако се то оставн у оцену иредставника властн, оида из нартпја њему иротивннх не бн се могло од 100 зборова ни 10 држагн. Ја вас, госиодо посланици, мо.шм, ако хоћеге да не изиграге закон, као шго то одбор хоће, ја вас молим да усвојите редакцпЈу, коју је г. мпнистар иоднео да нредставннк власти ие сме расиустити збор, иего да то може учннити само иредседиик збора. Доста је иредседнику збора, кад добије иисмеин нли усмени акт од нредставннка власгн, да збор не тече иравнлним нутем и ако нађе да је га ирнмедба умссна, и ако се бојп, да не вуче какву одговориост за то, иека расиусгн збор, а ако се тога не боји, иека осгави збор да и даље ради. Прнмер, који је навео Витомнр нема смнсла. Он говори о кандндатнма носланнчкнм. Вн знате, да кандидат нс може бити уаишен, а кад буде изабраи, иико му нишга не може учиннти. Васа Манојловић— 11рво да кажем да разлог г. Кирића не стоји и одредба ова ие садржн оие мислн, с којпма он излази овде пред иоштоване послаинке. Ваш иаиротпв, одредбу овог члаиа мн смо у одбору унели и гачио ирецизира.ш докле се простире власг председнншгва нли сазивача некога збора, хгелн смо да констагујемо још нрецнзније, одакле настајо нраво државне власти иа случај иереда. Ми смо раздвонли та два ирава и дужносги једио од другог. Кад смо то учниилп, мн иисмо хтели да ограинчимо право слободе збора н договора н заго смо проиисали казне у чл. 137. на случај, кад би иредставиик власти хтео иезакоиигим иутем, да расиусти збор. Ви ћете впдетп, госиодо, из овог члана о коме је реч, да представиик власти на збору не може радптп сам без сиоразума с иредседништвом збора, јер само иредседннштво збора сматрамо као неку власт н оио иа ирвом месгу одговара, као што се то каже у чл. 10. овог иредлога. Дакле ми смо то оделилн и одвоји.ш једно од другог, да се зна докле одговара нредседнишгво а одакле одгозарају други нередницп; да се зна, ко за што одговара. Зашто да иредставник власти ие дође н консгатује решењем неред у сиоразуму с нредседништвом збора, како збор не може да се држи. Ја иредлажем, да ово остаие овако, јер је гачиије, него шго је то у иројекту.