Narodna skupština

56 САСТАНАК — 4 ФЕБРУАРА

СТРАНА 643

фннансије, мени је остало врло мало да кажем- о буџету, о коме се води дебата већ неколнко дана. С тога ћу дакле врло мало моритн стрпљење Народног ПреДставништва. Но пре него што нређем на буџет у очште, дозволнте, госнодо, да учиним неке мале исправке у говорима гоеиоде носланика н то не свнју, којнма бнх можда имао одговарат, јер то ие знам, пошто сам био спречен службеннм пословима, да прнсуствујем неирестано прп дебаги о буџету, иего само у говорима онпх, које сам ја чуо, а нарочнто пмам да одговорпм на један одговор, којп се тнче мене лпчно као министра спољнпх нослова Г. Авакумовић у евојој дугој н красноречнвој беседн учпнио је неке додатке, који ће јој много одузети од те красноречивостп. Он .је на нме употребпо н односио мене један внц, јер је, хотећп да предетавп да ће дефпцнт у овоме садањем буџету бнтн много већп, —казао од нрнлике ово: Ево и министар иностраннх дела тражп накнадни кредит од 104.000 динара, па је додао: Он то нстнна тражн за 1889, али ко зна да то није ирекорачени крвдит из 1890 год ? Тај нзраз нлп је виц, нлп је неоправдано сумњпчење мога са свнм отвореног рада. Ја могу најсвечанпје уверити мог прпјатеља из опозпције, да стоји потпупце онако, како сам у аредлогу казао, т. ј, да је арекорачен кррдит за 1889 год. а не за 1890. Кад бпх погледао у рад прошле Скуштпне, оп би се могао уверитн, да је иротле Скупшгине тражено одобрење тога накнадпог кредита, алп Скупштина ннје доспела да га реши, те је н ове године предлог о истом иопс.вљен. По томе држнм да сам у ираву, да одбијем ово сумњпчење п да кажем да је са свим неумесно. Сад да пређем на сам пројект буџега. Госнодо, про.јект тај, који је пред вама и заннма вас већ скоро 3 месеца, толнко је псто занимао и владу, ако не и впше. Оп је неколпко нута рађен и претресан у мнннстарс. седницама, јер нам нпје лакобнло изићи иред Скупштпну са оволиким дефицитом, нарочпто није бнло лако миннстру финанспја, којн је на ирвом месту одговоран за ноднш1ање буџета државног. Но, господо, после озбнљног проучавања спецпалног буџета, после свих могућих уштеда, и кад ннсмо смели узетн на се одговорност за даље скраћивање ноједиипх иозицпја, бојећн се да са тога онемогућпмо намирење извесних суштаствених потреба државиих, онда смо оставили да сама Скупштпна о томе буџету изрече свој суд. Финансијски одбор скупштивски, коме је буџет према пословннку уиућен био на иретрес, такође је дуже на томе буџету радио, п ја мислнм, да је нзвестплац г. Рпста Поповпћ доста разложно, красноречиво изложпо стање буџета, иоказао вам у чему се и каквс уштеде у њему могу учинптн. У томе су били сви члаиови финансијског одбора сагласнн, само се издвојио председнпк одбора Ранко Тајсић, којн је своје одвојено мњење назвао „извештајем одборске мањпне". Он у главноме највећу уштеду хоће да постнгне на војном буџету ; на чему попменце г. Ранко мисли да се може уштедегп, он у „извештају мањпне" ннје означио, него је обећао да ће о томе говорнти, кад буде о томе реч, те зато н ја нећу говорити сад о тнма подробностпма, нити могу иобпјати његове разлоге, кад их у појединостима није изнео; међутим како у специјалном прегресу неће битн впше говора у опште о поднешеним пзвештајима, смаграм за дужност да кажем н ја неколико речп о опоме, што се односн на буџет у онште. Ја мислим да онс уштеде које г. „известилац мањпне" замишља да се у војном буџету могу учнннтн, илн су протнвне постојећпм законнма, пли су иротивне снгурности земље. Судећн но мотпвацпјн одвојепог мњења г. Ранко Тајсић како пзгледа нишанн, да ушгеду ову постигне просто на илатама и додацнма официрским, јер он каже, да самн додапн официрскп нду на 1,000.000 дпнара. И да баш стојн у пстнни, да су само додаци 1 мнлпон, — ма да С У он " далеко испод те цпфре, —опет укндање то не бн могло, ни смело нћи тек тако ирвоизвољно као што г. Ранко зампшља. Ваља знатн нуе свега, да су додаци официрски као п љихове илате уегулисане законом, ја мислнм да једном примедбом у б^џету, не можемо то да осн< римо, н да нс говорим

0 томе, далч би било умесно и оправдано да се то учпнп, п да ли то не би било нротивно нравичиости, па можда —самом Уставу. Даље он хоће да уштедн укндајући неке „прнвидне батаљоне", како он то каже. Ја држпм да је за свакога увнђавно, ко пратп шта се радн изван земље, да свако смањнвање у постојећим кадровнма војске било бн очевидно слабљење земаљске безбедностп. И укинути неке кадровске батаљоне од тако маленога њиховога броја, то би значило смањитн редовиу војску са толпко аитпвиих иукова. Не, господо, то бп било за строгу осуду — уштеду у томе ви нитн ћете желети нптн одобрнти. Ценећи све прнлике, ја наиротнв имам ту тежњу, нмам ту амбицију, да са буџетом скраћеним на 2 / 3 буџета иређашњнх годпна, не само одржим кадровско сташе онако, као што је било оно, које сам ја затекао, већ да га н увећам. Вама ће, господо, бнти нознато, да је војно мпнистарство и о таком мршавом буџету у лрошлој тоднни не само одржало постојеће псправе, већ је завело две подофццирске школе, тако потребне п тако корнсне за старешпнскп кадар целе редовне војске. Говоре господе пз опозиције, а тако псто н госноде из већипе, која су се у том опозицији иридружила, сумарно могу на ово да сведем: па пребацивање владн, што нпје учннила довољпо уштеда, и на иребацпвање, што нпје пошла путем преустројства админпстрацпје. Госиодо, ја морам да прпзнам оправданост тежње, која се у Скуиштпни појавлла, да се у опште чинп што впше уштеда, но не бнх могао прнмпти прекоре да влада на томе пољу ннје ништа радила. Као што сам мало нре рекао, :фп прпмању управе мп смо ирпступили штедњи, где се год могло; у оно време, кад се на све стране око нас оружају, сиуститп војни буџет на две трећпне то је велнка штедња. Велика је штедња н то, што је број иосланстава сведен на половпну, п, морам да ирпзнам, да то нпје било увек на корист нашнх ннтереса и т. д. Где је год дакле било могуће, ми смо чинпли шгедњу, а на нуту реформе администрацше нпсмо је моглн чпннти пз иростог разлога, што влада није могла озбиљпо ип да легне на тај посао. Вп знате, п треба да сте справедљпви на да прнзнате, да је влада имала огромне послове да нзвриш на увођењу самога Устава. Ми смо примилн управу кад је Устав пзгласан, п ио томе Уставу влада је требала да пристуни разннм вслпкпм пословпма. Ево и ова Скупшгина још има послова, који су рј остали да пх иосвршава према самом Уставу, п то сем оних којп су нрошле годпие извршенп. Апсолутно .је дакле било немогуће, да влада озбпљно прилегне н ради на иреустројству администрацпје. Тај посао тек може да буде спремаи за пдућу Скуиштпну, и да га раде и оне, које за њом дођу. Ја, псто тако, разумем, госнодо, и оправдану бојазан од дефицпта, којп се првн иут сад огворено у буџету и нред Народннм Представпнштвом иоказује, н, нонављам, ннје нп нама лако било да пред Народну Скупштнну нзађемо с дефпцитом. Међу тпм дефицит би, господо, допста по себн био опасан, кад не би пмали нзгледа да ће се покритп пли са свнм скпнутп. Мипнстар финапеије, у првом свом говору наговестпо је на какве изворе рачуна, па да се дефпцпт ностепеио са свим избрнше, н, по томе, овај дефицит нмао би да се сматра као аконтирање на нредвиђену будућу прпвреду државе. — Између оних уштеда, које је он наговестно, могла бн да дође и она на коју је указао н ноштованн ноеланик г. Паига Срећковић, т. ј. на уштеду од преустројства администрацпје. У наиред не бих могао да стојим добар, да ће будуће преуетројство администрације донетп велпку економпју, алн дужиост је п нама н Скупштпнн да том реформом створнмо такву администрацију, од које ће држава иматн више користи, ; его .иГ данас. Да, донста, господо, дефпцпт у држапном газдовању није леиа, алп није нн ретка иојава у данашњем времену. Да вам напоменем да пема готово ни једне земље где не бп било дефпцнта п где не бп бнло државннх дугова. Ја нећу да вам говорим радн тога да вас као утешнм, да лакше осећате наше 1 држав. терете, — но ћу вам навести, гек радн орнјентисања,