Narodna skupština

СТРАНА 644

да знате како се Србпја у финанспском иогледу налазп нрема другпм дрзкавама. Да пођемо од наишх комшпја. — Маџарека на 360 мил. форинтн плаћа годишњи ануитет 115 мплиона,дакле трећину од укуиног ирнхода. Румунпја нрема својнм приходпма годишњпм од 165 милпјупа дпнара, плаћа апуитета 61 милијун, дакле оиет скоро трећина од свих н.ених прихода; Грчка на 96 милијуна прпхода плаћа ануитета скоро 38 мплпјуна, то је око две иетине од целог ирихода државног; Бугарска у томе погледу налазп се у бољим ирилпкама, јер на 78 мплпјуна не плаћа внше од 12'/ ј мплијуна, а то је једна шестпна њеннх прнхода. Но п земље, које су културнпје од нас, а више мање одговарају величини Србпје, и оне од прплике тако стоје. Тако Белгија на 333 мплнјуна прихода плаћа анун гет 100 милнјуна, то је скоро једна трећина; у Саксонији на 83 мплијуна марака, илаћа се 31 мплпјун анунтета. то је опет две петнне п т. д. Србнја по буџету, којн вам је предложен, на 57 мнлпјуна има анунтета 19 мплијуна, то је од прнлнке једна трећина делога НЈшхода. То запста нпје мали терет и за то, кад сам вам навео горње цпфре нпсам то учинно, ради тога да нам буде лакше, него да видите да економно и фвнавциско стање и у другим земљама ннје Бог зна како повољно, те да н за своје не очајавамо. Ово упоређење с другом земљом учињено је, као што рекох, ради оријентпсања, али нас се тнче пре свега како ми стојимо сами по себи. Г. минпстар финанспја н у нрвом говору, а н сад у неколико је казао да у том обзиру ми стојнмо очевидно боље, но што је било пре две године, кад смо прпмнлн управу. То ^е потврдио чак и иоштовани Ранко Тајсић, не сад, него у дебати о адреси , кад је рекао, да сс сељак сад осећа боље но што је нре. А да је боље опет ћу да се нослужнм његовпм речпма: „цнврама" па „циврама". 1888 годпне био је прнход не пунпх 34 мплијуна; на те прпходе плаћало се ануптета 17 милијуна, — то значи равно ноловину буџета; 1890 године, по рачуннма које минпстарство фпнансија до сад нма, прпкупљено је прихода око 41 мнлијун, на ту суму ануптет је био 18 мплијуна, давле већ нешто мањп од половине буџета; у буџету од ове године на 57 милијуна, ануптет је 19 мшшјуна, то је једна треКина од прихода. Дакле од 1888 године до ове, анунтет нрема нриходима државним не само да нпје осгао на једној мери, него је сиао од иоловине на трепину према државној прпвредн и ириходима њеним. — Тако нсто стојп и са дефицитом. 1888 год. дефицит је био иреко 10 мплпјуна, он је дакле нзносио једну тјоеЛину укупнпх ирпхода. Прошле годнне дефицит је од Једве трећине спао на једну осмину, ове године ми рачунамо да иеће бнтн већи од једне десетине од укуппог прихода државног. Затим панири наши, за ово две годпне скочилп су у вредности за 25°/ 0 , значи кредит је наш на странп осетно порастао. Кад човек хоће у оиште да суди о финанцијској политици своје земље, он мора да се одвоји од ноједнних цифара, које су у спецпјалним буџетима, па да узме у оцену укупан буџед, укунно фпнанцнјско стање, п тада увериће се да у нашем државном газдовању за последње две године има сталног на иретка. Господо, као, што вам је нознато, влада, примајући уираву земље, кад је ова била на прагу фиранснског банкротства, не бн је могла од тога да снасе, да није одма одузела оне прн вредне изворе, који су јој дали могућност, да најпречнм државннм обвезама одговорп. И сад не само, да внше нпсмо на нрагу банкротства, него смо на путу сталног опорављења нагаих финансија. Пошто је влада тако спасла земљу од неминовног банкротства и дсвела у ред замршене финанснје , остаје јој да изврнш други не мање важан задатак, а то је : снажење постојећих и отварање новпх иавора привредних , како државних тако п народних. И на томе је се нешто радило, али с обзнром на ово кратко време не можете нас кривити, што нисмо могли до сад кного шта да учинимо. Но ми смо одлучнн п вољни, да и на том пољу истрајно порадимо, па се надамо, да ћемо за то п у Народнон Представннгатву наћп потпоре. На завргаетку, господо, п ако је бољптак у нашим државннм финансијима очсвндан и неосноран, опет за то ја не тврдим,

да није тешко економно стање земље. По ми се стално паштпмо да н то поправимо. Дабивам наш мучан задатак што јасније обележио, дозволте ми, да се пзразпм у фнгурп : кад се један капетан брода нађе на бурном мору, иа мора у исто време да се одлучује н ллђу од нроиастп да спасава н путнпке — од морске или које било друге болестп — да лечи шта му пре ваља чинптн ? Без сумње иодржавајући жнвот својих морнара, — он мора да гледа, што пре да се дочеиа обале п да лађу спасе од нропасти , на гек носле да се за болесне на лађи побрине. На подобан начин пмала је да ради и ова влада; она је имала најпре да спаеава државнп брод — од финанснског банкротства , а сад јој остаје да се побрине, како ће економно стање народа да поиравн и унанреди. То је све, гато сам имао да кажем. Потпредседник — Оглашујем, да је иретрес свршен. Сад настаје гласање о буџету у начелу. Сгавнћу овако ннгање: Ко је за буџетски предлог у начелу, тај ће седетн , а ко је нротиван , тај иека устане ? — Је лн вам јаено ? (Јесте). Онда : ко је за пројект буџета да се нрнмп у начелу нека седн, а ко је противан нек устане ? (Већина седн). Оглашујем, да је велнка већпна седела и да је пројект буџетски у начелу усвојен. Вечерашњу седннцу закључујем, а заказујем другу сутра у 9 часова пре иодне. На дневном реду биће : продужење претреса иројекта буџетског у појединостима. Седннца је трајала до 7 1 /^ часова у вече. 57 САСТАНА^ 5 фебруара 1801 год. у Веограду ПГЕДСЕДАВАО ПОТНГЕДСЕДНИК Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР Ранко ПетровиБ Почетак у 9 1 /, час. пре подне. Присутна су г. г. министрн : председник министарства, министрн : просвете и цркв. послова, унутрашњих лела, прав^е, грађеиина и Фннанције. Потпредседник — Отпарам 5 7 састанак. Изволте чути протокол 5 6 састанка. Секретар Љуба Јоксвмовић чита наведени протокол. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочптанп протокол ? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе упућене Скупштиии. Секретар Ранко Петровић чита: Мнта Стојановић тргопац из Неготина, жали се противу решења радујевачке царинаре, министра Финанције и Државног Савета: Сељани нз Малог Вргопа у ср. запл>ањском. окр. топличком, моле да им се не забрањује, да суву гору довлаче својим кућама; Стеван Николић из Медвеђе у ср. трстеничком, окр. крушевачком, моли за државну службу, или да му се врати улог, који је уложио, док је бпо у служби државној; Вићентије Јовановић из Каменовца у ср. тамнавском, окр. ваљевском моли, да буде ослобођен новчане казне од 100 дин.; Милица, удова Ристе Вуковића из Љубовије у ср. азбуковачком, окр. подринском, моли за исплату реквизиције; Тома Петровић и још двојица, сељани из Дебелице у ср. заглавском, гкр. тимочком моле, да буду ослобођени полициског надзора; Самуило Попер, санитетски поручик из Крушевца, моли да му се урачуна у указне гедине службе време проведено у контрактуалној глужби ;