Narodna skupština

СТРАНА 991

III о се тиче ватре, која се појавила у мајдану, ја сам учшшо ннтање, има ли усљед ње штете ?, претиостављајући основаио, да свакп пожар новлачц за собом н неку штету. Но не стоји да нема скоро никакве штете. Ја се хватам за речи госн. мпнистра да: „нема скоро ншсакве штсте/' на баш из њнх „да нема скоро никакве лггете," изводнм: да ту штета фактпчки постојп. Извештај, којп је наломенуо мннистар познатн су мн. Ја сам н чуо н видео тврђење његово. „да нема штете"; алп док је то тврдно управннк као странац, коме ја не могу да верујем, дотле су мојп прпјатељп тврдплн да ватра напредује у мајдану н у месго, што се пре преноспло 8—10 вагона дневно сад се преносп 2— 3. Зашто ? Зато, што се нојавнла ватра и што су она два окна затворена. Ја ћу се задовољнти одговором: да нема иггете, алн нека г. мнннстар изволи обратнти већу пажњу, кад се тврди такав један акт, „да штете нема." Ја ћу отпћн на лице места н кад се увернм видећу, да ."н се није штета догоднла, како вели Уирава н мннистар нли постоји п сада, како моји нзвештајн гласе. Г. миннстар пз овога не треба да наиомиње нп менн ни мојпм друговима из опозицпје, да ннсам требао од мале ствари да нравнм велнку н да нисам требао да бацам малу плсву на великн ветар. Ја сам то знао, н кад сам ноднгао нитање, менп ннје падало друго на ум, него да виднм, да лн би наше ирво нредузеће у ночетку бнло тако лоше среће, да се на њему нојаве штетие носледице одма, чпм се тамо нојавп један странац као управнпк. Ја имам да нзјавим жаљење, што г. мшшстар тврдн, да нема у Србији Србнна, којн ћс моћи да вршн то, шго н овај странац. Не сгојн то да Србпја не може дати бољег него гато је овај тамо. Изјављујући жељу да г. министар у овом ногледу нзбере начина п пута, којим ће задовољити иаша праведна осећања, те да ови странци не заузпмају места државној службп иредпостављајућн нх Србпма, ја имам да пзјавнм, да ћу у осталом бпти задовољаи с одговором г. мнннстра. Миниетар привреде К. Таушановић — Ја хоћу да скреием нажњу вашу на неколпко нзврнутпх тумачења мога говора. Но нре свега да речем две-три речи о реду којнм треба да се одговара на ннтерпелацнје, пошто п на то г. Велпчковпћ прави замерке н велп да сам гребао да одговарам на ннгернелације редом којим су поднесене. Ја одговарам једновремено на ове ннтериелацпје, сматрајућн да су ове две истоветне ннтерпелацпје. Међутпм нигде у закону није казано да се пре одговара на оиу пнтернелацнју, која је нре поднесена, те п ја нрема пословипку могу да одговорпм иа пнтерпелацију даиас, која је јуче поднесена, н иа месец даиа доциије на оиу, која је и нре иоднесена. Толпко што се тиче нрекора на сам ред одговарања. Сад даље. У свом говору ја сам рекао: да су нова окиа била просечена, да се кроз њих пролазп а долази до старпх а нека од старпх ннсу ннкако нп подрушена била, те се даље идс и ради. Онај део мајдана којн се срушпо н сам је бившн управнпк бно оставио ван унотребе, а садањи управиик везао га је с другнм поткоиима, да се не може рад никако ограничнтн. Дакле, као што виднте овде нема гатете, нема за то, гато је угљен нз срушеног дела довољно нсцрљен, нгго јс шта внше нзцрљен толнко, колнко ннје смео да се нсцрпо, јер да се је мање изцрпео, не бн се десило ово што је сад; да ннс.у остали овн стубовн танкн, не бн се нн деспле ове несреће. Из тога се дакле впди, да се није смео пз тога дела вадити угљен. Г. Велнчковнћ нзводи још, да су радови престалн или ослабилп, што се лиферује сада два — трн вагона угља дневно. како он нма извештај, од својнх пријатеља. Госнодо, званпчан извештај тврди ово: да је од 12 декембра па до сада вађено с дана на дан, онолико, колико се морало по уговору да вади, а то је 8 вагона, и да је и онда, кад се иојавно пожар вађен^ 7, 8, 9 и 10 вагона илн просечно 8 вагона дневно, све до пре 3 — 4 дана, а сад је спало на 2 — 3 вагона дневно, и чо не зато, што би радови билн обустављенп, него што је предузимач предузео оправку пута, па је оне возаре, који су му преносилп угаљ, употребио на оправку

пута, по нашој дозволи; јер док је иут био смрзнут, н могло се пћи, а од кад се откравно, било је са свим немогуће износити. Што се тпче иримедбе, да сам казао, да нема у Србији довољно људп, — стручних инжињера, ја се заиста не стидим тога, а неће ое стидети ни ннжињери рударски, Србп, јер их заиста нема. Имамо свега два, од којих је један шеф оделења у мннистарству, а други је конгролор, којн прегледа радове рударске. Ја мислим да је иаметније и целисходније, да Србин којн познаје свој народ боље, но ма који странац, да буде контролор над онпма, који врше те радове, него лц да га странци контролишу у његовој земљи. Дакле није разлог тај, што има Срба, па нећемо да их узмемо за управнике, него је тај, што их нема, те је морао бити узет странац. Но осим тога, шго се тиче мене лнчно, ја могу да кажем, да сам ја са радом садањег управннка сењског мајдана толико задовољан, да н кад бих нашао кога Србина, ја не бих смео, да га узмем на место његово, јер би о његовој спреми морао тек да се уверавам, док је овај своју снособност и усталатност ноказао на делу. Живојин Величковић — За тај посао ми имамо а осим тога н г. Мишу Михајловића, који је стављен у пенсију, а сада је у најбољој снази за рад. Министар народне привреде — Миша Михаиловић тражио је сам пенсију и пенсионован је; он се не јавља за службу, а ако се јави за службу и напусти сва она рударска предузећа ортачка, која има на петнајестину места у Србији, ја ћу га примчти. Потпредседник — Претрес је свршен по овом пнтању. Пошто је ово питнње, то Скупштина неће доносити ннкакву одлуку. Министар народне привреде — Интерпелацчја, која је упућена од г. Величковића о том мајдану, ова је: Прва је гачка у њој; п како сам смео испод руке, да уступим пренос угља Ракићу и Бранковнћу; «како сам смео цену за пренос повисити од 9,65 на 13 дин. кад се зна, да постоји понуда ва много јеФтпнију цену ; «какви су ме разлози руководи.ш, да тамо поставим једнога странца; зашто је држава у октобру н новембру куповала угаљ са стране, кад нмамо мајдан, и т. д. Нрво питање гласи; да сам ја уступио предузимачу без лицитације пренос угља. Предузнмач добио је пренос угља у 1 889-ој години; тада је мој претходиик, кад се решио да се вадн угаљ нз сењског мајдана, расписао лицитацију, и ва првој лицитацији није се нико јавио, а другој јавио се само један и понудио 14 дин., Бранковнћ и овај садањи предузимач понуди.ш су 11 динара п за ту цену да возе по старом путу до 1-ог јануара 1 890 год., а од 1-ог јануара, да је дужан мннистар привреде, да овај нов просечени пут тако направн, да се по њему може ићи, јер је и ближн и бољи, н онда да возе на овом новом путу за 9,0 5 дин. Овде има акта, која сведоче, да минисгар народне привреде, нијо на време извршно оправку пута, како је требало да буде; но предузимач јс по тако рђавом путу преносио угаљ де марта за 9,6 5 дин,, ма да се званнчно констатовало, да пут није оправљен онако, како је требало. У маргу иесеиу, он се озбнљно жалио и казао, да апсолутно не може да врши пренос па је тражио и накнаду, но та му накнада није ^ата. Најпосле пут со поправи и он је превозио све до под јесен по 2—3 вагона. колико је било уговорено. У лето њему минпстар привреде повиси да мора преносити 4 вагона, и он је пристао, да превози 4 вагона по 9,6 5 дин. У августу настале су кише тако, да се пут страшно искварио, и дошло је до тога, да је предузимач тражио, и.ш да се поправи пут, или да се обустави рад. Ја сам тада био министар и образовао сам комисију, у којој је био окружни начелник, инжињер и један чиновннк, и они су казали, да је пут гакав, да се не може за дан ићи и вратити, као што се до тада ишло, него да једна кола морају нћи једнога дана, а другог дана се вратити, а то је дупли трошак. Кад сам то добио, ја сам молио министра грађевина, да нареди, да се тај пут поправи. Министар "грађевина писао је окружном началнику, да сазове кулук и да кулуком