Narodna skupština

г

ОТРАНА 990 НАРОДНА СКУПШТИЊ Министар привреде К. С. Таушановић — Г. Велнчковић народни посланик упутпо је иа мене јри интериеладије; од тих две су по истој ствари само са разним датумима, јер је једна уиућена 4, а други 6 фебруара. По првим двема ннтериеладијама он иита о догађају, који се десио у мајдану севском, за који је, мајдан, вели сазнао да се срушио, да је затрпан, да су радови на њему обустављени, да пожар букти, да је мајдан за свагда пропао, да је штета огромна и да се неће моћи даље радити. Тврдећи то он чини одговорним упранника мајдана, и пошто је тај одговорни управник странаг, то интериелант пита мислим ли га држати и даље? На пнтерпелацију имам ово да одговорим. При крају Јануара месеца збнља се је деспо случај да се је једна стена одвалила и затрпала један део ноткопа у мајдану. А том прилпком из потреса и силног трења да је се и угљен загрејао и иочео да се дими. Но да би вам било јасно како се дошло до тога мени, је потребно да вам изближе означим како се у опште тај мајдан обрађивао. Први иут је мајдан сењски узела да експлоатнше прва српска банка, но радови њени нису били онакви, каквн се, са гледншта рационалног експлоатиеања рудника, могу да дозволе и држава немајући довољно стручних људи, није бнла у стању да врши довољну контролу над екснлоатацијом, усљед чега на једној странн мајдана остављено је тако чеетих и тако много поткопа, да су стубови, којн су остали да одрже горњи део стене веома ослабили. Кад се је преклањске годпне мој иретходник решио да се тај мајдан нонова ексилоатише за државне цељи (а то је нарочито било нотребно, кад је жељезница прешла у државне руке, па је настала опасност и сумњало се: да ли ћемо моћи добити угаљ из суседпих земаља у свако дсба кад нам затреба) онда се он на брзу руку реши да се приступи екеплоатацији тога рудннка и ради тога иошље једнога енжењера за уиравника, који је и вршио експлоатацпју до пре краткога времена. Он је у оннм иоткопима где је банка радила продужио радњу до извесног стенена, али је иоред њих отпочео отварати и друге иоткопе. Радови су више мање напредовали тако да смо нрошлог лета нмалн у једну руку оио 3 вагона или 30 тона дневно угља. Но потребе железннце наше били су с дана у дан веће и ми смо морали увећати експлоатацију. Тако да се сад вади у једну руку 8 вагона дневно угља само за жељезницу, а поред тога лиферује се угаљ за фабрику у Кра1 гујевцу, за неке нндустриске заводе у Београду, фабрику у Параћину, нзвесне нарне млинове, за смедеревско начелство и т. д. И у опште стоји нам у могућности да можемо 12—15 вагона дневно добијати. Али мн то не чинимо с тога што је иревоз скуп иошто се врши на колима а сиремамо мајдан за миого већу количину чим жељезнцца до Сења буде готова. Тада ће иревоз бнти јефтинији ц онда оно што сад илаћамо ! за иренос остаће као чиста добит држави. Са тих разлога мн ј данае иревозимо само ону количину што је иреко ногребна , за жељезницу, и за фабрику у Крагујевцу и за неколеко индустрискнх завода, иначе кад би се ко јавио са стране за наш угаљ, ми га не бн иродавали, јер бн га моралн са малом ^ зарадом иродаватп. Кад сам нослао данашњег уиравннка у Сење, он је одма п чнм је дошао као стручњак , наипсао реферат шта је затекао н направпо је илан како мислн да ради. Тај његов план иослат је одељку за рударство и оно га је одобрпло. У том реферату данашњи уиравник казао је да су стубови ослабилн, врло танки и да се може очекнвати још знмус а најдаље у иролеће да ће се свалити један крај стена који леже на тим стубовима. Он је тражио дозволу да обустави иосао у том делу мајдана, јер се може десити несрећа, а да му се дозволн да се израде другн поткопп, који ће се вези^ вати са галеријама, које ће се иадом стене иретрпати за случај ако се десн несрећа да се може доћи до тога дела и сиречити да не буде велика штета. Мн смо тај реферат одобрили н у том делу мајдана обустављен је рад и очекивало се кад ће да иадне стена. Стена је занста пала, и на једном крају претриала је мајдан, али као што вам казах, он је

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

обуставно рад у томе делу мајдана, а колнко је био предосгорожан, вндн се отуда што је раднпцима казао да ие иду у овај поткоп. Ја вам ово наводим да се уверите са колпко се нредострожностн прпступало раду од како је овај управник на мајдану. А овпм што сам вам навео хоћу да сузбијем ону тачку иптерпелације у којој се вели, да је се непа жњом овога управннка овај случај догодио и пита: ко ће одговарати за штету. Кад је реч о таквим случајевима, којн се дешавају на мајданима, нмам да напоменем ово : готово у целом свету нема ни од сто пет угљених мајдана у којима се овда онда не појављује ватра. Угаљ сам по себн кад дође у додир са ваздухом он се палн. Данас у Србији гори угаљ на внше места. Гори нарафински шкриљац код Алексинца и иоред тога впдимо да Енглези хоће да га ексилоатишу и нема нпкакве оиасносги од тога што он горн. Горн мајдан код Костоца па Дунаву, н други. Они су такође на некнм местима запаљенп. Као што вам рекох или ириликом додира са ваздухом, илп кад се динамитом мајдан на ноједпннм местпма разбија, дешава се да се овде онде упали на појединим местима. Алн то је обнчна ствар и због тих случајева пма нарочитих мера да се то горење ограничи, а то бива на тај начин што се зазпдају сви улази н тнме се спречи нроднрање ваздуха до оног дела мајдана, где је горење почело. Тим снречавањем ваздуха с поља, само се горење спречава. То што се дешава у другим мајданнма то се десило н у једном делу сењског мајдана. Стена је се срушила н од силног потреса, од силног трења један се део угља заиалио, али се није заиалио онако, како то г. интерпелант у својој пнтерпелацији, вели, да пламти, да пожар бесни, да су радови обустављенн и да је шгета огромна, него угаљ полако сагорева, тиња у огранпченом нростору. Чнм се стена срушила, управннк мајдана иредузео је све мере п зазндао је све улазе и тпме је ограннчио опасност на најмањи део. Ја сам одмах чпм је се тај случај де сио, изаслао комисију, и она мн је свакога дана слала извештаје нз којих се могло видети нраво стање стварп и ја сам те извештаје нодносно и г. Величковићу да се увери о^равом стању ствари, те да вндп да ли је ногрешна интерпелација, коју је он само променно у интање. Никаквог ннтереса нема г. Величковпћ, нитн ће Скупштнпа иматн, кад од ситннце прави колос без икакве цељи, а међутнм то може да шкоди леном гласу нашег рударства. Г. Величковић није се задовољио с тпм, него је остао прн својој ннтернелацнјн, само је нревукао реч — „интериелацн,ја С( , па ставио одозго „питање." Од оног времена од кад су улази затворени, одзиђивали су два три отвора па су нашли да се ватра угасила на 18 метара у дужнну и да ће се држати зазиданп отвори и даље, јер се тим начнном ватра гаси. Од саме те ватре у овом случају вије било ио државу скоро ннкакве штете, јер је тај део мајдана толнко изексилоатисан, да се у њему даље ансолутно не би могло радити. Само рацијонално експлоатнисање мајдана захтева, кад се сав угаљ из њега нзвадн, да се они стубови потконају и сруше, јер тнме што се сруше они дођу те н оне стубове експлатишу; тиме се исцрне и онај носледњн остатак угља. То је мој одговор на питање носланика г. Величковића. Живојин Величковић — Пре свега била је дужност г. мпнистра да на интерпелације одговара оним редом, како је која постала. Као шго знате, ја сам прво ноднео пнтерпелацију, која је управљена против уговора с предузимачем вуче. Он је требао прво на то и да одговори. Међутим саму ствар не мења та околност, јер се обично теже ствари доцније врше, с тога ћу прећи да одмах о њој говорим. 0 начину, којнм је министар изволео од^оворитн, имам да кажем да је пред Скупштином потврђено, да мајдан гори; да су на мајдану бнла 4 отвора, па су два усљед пада оне стене затворени. Ако је радња мајдана догле напредовала, без сумње, логична је ствар, да кад су два окна затворена, ннје могла напредоватц као до оног момента, у коме су 4 отвора радила. Ово је логика саме ствари и ја држим да се противно ње може доказати.