Narodna skupština

СЛУШБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ЦЧ1ЛИН СПАКП ДАИ НЛ СРЕМЕ ОКУ11111Г1111СКО1' РАДЛ -•—•11РКТ11ЛЛТУ 11Р1П1А КРАЉЕВСКО-СР11СКА ДРЖЛВИ1 ШТАМИАРША

ЦЕН \ ЈЕ ИИСГУ': 14 ОнИЈУ 6 дии. МЕСЕ'1110 1)1 ЈКД:101А 1!1'.)ЈА 0*10 ДИМ. ЗЛ СГРА11В ЗЕИЉК 110 11Г.Ч1СКОГ САПК1А 15 дцц. МКСКЧИО

УРЕЂУЈУ СКУПШТРТНСКИ СЕКРЕТАРИ Рднко П етровић, Д обросдав Р ужић, Љ уб , II. Ћ ирић.

Број 112

ПОНЕДЕЉАК 1 АПРИЛА 1891

Година I

87 САСТАНА^ 7 М1»1>та 185)1 год. у Бсограду

председлвао »отиредсижпшс Па"а Вуковић СЕКРЕТЛР Љуо. Ј0; СИМОЕИ^.. (наставлк) (Одговор на интернелацнје: Ж. Живаповић) Противно вољи иородице Адамове иаређена је, а до долаека прмватних лекара и одложена је секцпја за 36 еагн док стигну од нријатељи Адаљовнх иозватн ириватн:: лекарн, које су нрви друговн Адам ви бнлн изаслалп а леђу тпма нрвп г. 11ашн1|. Није, да1сле, проиушгеио иипла шго је требало учпиптп нрема човеку, који је умро у неирплпчиој околпостп. Шга впше пзвађен је н његов дроб да се донесе овде у Београд, да се анзлнзпра. Ја занста п сажаљевам шго ана.шзе нпје бнло; алн кад мпнпстар не дају 1>и да се аиализа пзвршп о државиом трошку каже: за нас као државпу власт довољно је тврђење иет лекара, да је умро нриродном смрћу, а ако ви, Адамовн нрнјатељн у то сумњате н ако вп желпте још нешто да нмате, онда ево вам половине дроба Аимова па га аналпзирајтс о свом тропнсу. Кад то, господо, сгојн, онда ја држпм, да је министар учинио оно, што је требао да учини н ако има крпвице, онда морална крнвмца не пада иа мпнистра и саннтетскн одсек, но на прнјатеље Адамове. И шта је бпло са свим тнм? Нпшта. Сгвар је она легла. 1881 год. одое1)Сна је бнла новодом једне нове пнтерпјлације још „неувереннх" нрпјатеља нок. Аднма, једиа комиснја, која је гребала да нзвпди го н да прекнне једном с тнм сгањем саонштнвши правп ре зултат. На и она ипје нншта урадпла. У прплог ове стварп нмам да нзјавпм још једну енпзоду, коју сам чуо о говору гадашњег капетаиа у срезу крајпнском и мпнистра г. Свегозара Милосављевпћа. Г. Мнлосављевнћ, како ја мнслнм, био је с рог и добдр мннпстар упутр. Дела. Еле дошао је тај капе1ан, којн је међутнм већ бпо стављен у пензпју, на му је рекао: „Господнпе мнписгре, ја сумњам да сте ме ставпли у непзију зато, што баца'1е сумњу на меие за Адамову смрт. Ако је то истпна, онда сматрајтс да ја ннсам чиновнпк у пензијп него злочинац; предајте мс суду, тамо је моје месго а не међу пензнонарпма. Оправдам ли се, тражим, да се та сумња уклонн". Јасам бар чуо да јс тако говорено ; а знам да бп ово п г. Мплосављевпћ нотврдно, да је ту. Нанослегку, господо, којп је читао романе нли запимљиве прпче, нанлазно је у њпма да пма у току догађаја често

ј нута једна тачка, гдп је довољно да со једпа реч рекне, на да буде свршен цео догађај тако је у пеку руку п данас у овој дебагп. ц овде би требала да се рекне га часна рсч. Алн на жалост сада је само га реч нзосгала. Ја држим, да бн ту реч моглн да кажу они ваши људи, који су ашли у Зајечар, који су били у доднру са мнннстром, којн су целом стварп руководплн, н онп бн велпку услугу учинили исгпни, кад бн ту реч исказали. Онн бн бплн дужин да реку : „људп, не грешпте душу, Адам је умро од божчје вг>ље, њега нпко ипје тровао нн огровао. Мп смо ^акође го псто тражнлн п уверплн се да та сумња ннје истннита". По моме мпшљењу, нзлишно је грошнтп време; неоправ• дано је грешнги душу око овога, јер Адам је умро за то ;пто I је бпо болестап н ннко ннје крив за го. Ондашња влада учниила је своју дужиост. Кад сс захгевало секцирање, она је дозмолила секцнрање; кад се гражпла аналпза од стране нрнватних, влада је ставнла на расположењу иоловпну дроба н што нпЈе предузела рад ннје крнвица до власгн. Но нпак н према ономе шго је од стране секцпоне лекарске компснје урађено, могло је се несумњиво констатовати да је Ацам умро ариродном смрКу, да је умро за то гисо је био болестан. Свакн савестан човек, којн нема задњнх намера, могао бн бити умирен н задовољаи са тим резулгатнма учнњеие нстраге н ие бп ип дошло до ове интернелацнје п до свега другог. Ја мнслнм, господо, н ако је ово пптање неоиорг; но, и ако се можс казагн да је ово ннтање могло изостати, али не може се аребацити да ачтање нијс стављено часно и отворено. Сграшпа су, госнодо, бпла опа вршења у средњем веку, кад су људи за време каквпх Борцнја, улазнлп у њнпе салоне живп нздравпнасе не враћали; страшна су бнла она I времена, кад су шнљали људе ио каквој нослаинчкој дужностп преко Нирннеја, иа су их у нуту среталн улаци п убнјалн; страшна су бпла она прошла времена, када убиством и другнм нутем доскакано овоме нди оиоме, н да су људн гинулп иутем тровања, ножем, дављењем, п г. д. Ја држнм да је овај век голико зрео н хумннптаран да нпком не може пасти иа ум, да гнм иачпном шкоди својпм полптнчким ирогпвннцпма; ја држпм да је у Србнјн н необразовапа маса голико дорасла н толико велнкодушна, да н не помншља да се тако што ради у једној земљи. У месго отвореипх одговора, даје се одговор од неких посланпка: као јесгесве 4 у реду, н ако није, опег нма нешго. Кад бп 'ја тврдно и. ир. да је иогинуо Бељко Јаковљевп1), по сазнању овога нли онога човека, и не бнх могао доказатн, ја бпх бно ннгков. Ја пемам ге рузпне куражп н не смем то тврднтн. Обрните то штр рекох о себн п прпмнте на вас. На послегку, госиодо, свакн пма свој образ п нека га чува. Но, госнодо, кад се каже: пма прљавог дела има злочпна а ред је п нравда ■захтева да се докаже — алп несумњпво — где је то злочинство. А овако само пска..пватн