Narodna skupština

СТРАНА 1032

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

иозитпв. закона п лнбер. чиновиика, кад је морао статн код два лекара да га ирегледају да ли је луд или ис. Колико лп је болова у душн нмао кад се мржња нрема њему машнла н тога средстВа да му досадп, а колика тешка сумн,а о могућности свога живота. ПокуШавам госиодо да одклоним једну основу мржње за паглн нрптвор носле 4 године, иа као ШТо впдпте пе могу, 11ао што рскох ствар се ноднже на пово после 4 године, не псшггује сс да лп је болестан плн не. Лнбералвн чиновнпцп иостају њежнн п мплостпвп нрема шему, кад је већ па умору дају му пекакав чаЈ п праве се његовп прнјатељи. А н сад се о њсму овде п од стране онознцнје п01 врђује да је покојпи Адам био крајње невнн човек, безопасан човек, којп пнје бпо у стању нн мрава да увреди. Сад ако добро узмемо да је он апшеп, да је ислеђење бнло журно, да је судско рашење о нри гвору врло брзо донеи1ено — кад се свс то узме па ум, опда донста, ако је бно болестан од нлућа морао је угннути, а ако се узме да се нрема њему иријатељство ноказујо, кад му је дат чај, онда не може да се разуме ненријатељство, које је нре тога бпло кад је тако нагло брзо п журио ставлеи у затвор, а ако је иеиријатсљстно и у оном прснутку кад му је дат чај н онда је вероватно да се која кап иепријатељства палазпла п у самоме чају. (Жпво одобравање већиие). Као што виднте, госнодо, и овде нокушавам да отклоним ову основу сумњс алп не нде, резопн друкчнје урс1)ују н ја нрема њима мо!>ам да дам свој суд. И ако сам уверења, да Скупштина пе би требала да узпма на сс делокруг судске властн по овој стварн п да лпбсрална страика у Скупштинп у лицу г. Рпбарца пнје требала да уиућује ннтернелацпје овакве врсте, иа коју је требало одговорнти још нре 11 годнна, то кад сам већ у ноложају суднје но овој стварн онда нзрпчем свој суд овако : да ,је лнберална странка крнва н одговорна за прнвремеиу п брзу смрт нок. Адама, а да би даље као судија гласао да се за дело тровања пређе нз недостатка доказа. (Пљескање п жпво одобравање већине). Новак Милошовић — Дужиост ме гонн, да нроговорпм пеколнко речп, као што је и г. Нанга казао. Кад сведсмо резулгат целокупног јучерашњег н данашњег дана, на кроју крајево, виднћемо да од свију говора, нема ансолутно ннкакве користи.Нашнм се говорпма самој стварн ппјс нпшта номоголо, већ сс само позлеђују старе ране, наше махие сриске уиосе ватру у Скупштину и два даиа Једни другнма ириговарамо н чинимо нрскоре. Те преннрке не би бпле велико зло кад бн остало само у овом дому, но оне ће пре11 н у народ, н на])од се псће нреинратн о њнма 2 дана, него можда више од 2 годнне. Ја ћу да се послужим рсчима г. Живаиа Жнваиовп1|а н ја ћу казатн, н ја не могу да узмем на своју душу да је Адам отровап од ондашњс властн н да су му онн смрснли конце. (Онознција : то је поштено). То дело у оншто ирниада нсгорнји п она ће то решнтн. Адам Богосављевпћ бпо је у оиом врсмепу политичкп човек. Једна пзвсспа иаргија нли бар јсдна пова струја, која је се у оном добу јавпла, гледала је у Адаму свога ннонера, који је јако крчио пут тнм новпм мн слима н повнм идејама. Госнодо, нн један човек, пн једна влада не могу каоати, за себс да је савршена у својим иословпма и у своме раду. Сна погрсшка унутрашн.с нолитпке онога доба, која је иођепа, бн,1а је те судбипс, да се сведе па смрг Адамову, јср Адам воји јс био уздигпут, као игго смо казали људима, који се пе слажу са нравцем оидашњс владавнне, пзнепадпо је затворен п у затвору н умро н отуда сс створнло јсдно мнење у иароду, ако пе да га јс О1ровала власт, онда да је отрован но наредбн ондашњнх власиика, што ја нс могу узетн иа моју душу, алп у народу је стиорепо чакио мЦење, јер зиа се да свико времс у нсчоријп, оставља иеко мнсн.е у иароду н то мнењс пнсу кадрн нн л.удн, који нншу нсторпје, да нотру н нромоис.

Узмимо нз наше нсторнје сгарога доба, све време Немаипћскс владавнне п ако је пмала нсгорнчких махна иарод је срнскн сматра као свсту, узмимо време косовске бигке у њој је народ оличпо у Обнлнћу јунашгвои врлину ау Бранковићу издајство, а сод пма нсторикз, кдјн кажу да је Обилнћ учпиио погрешку што није предводно војску и тиме је Србпјп нанео штету, алн онет зато народ неће казатп, да јс Бранковнћ бољн од Мплоша нлп Мплош го|ш од Браиковнћа. Ми смо за врсме 'Бурђа Браиковића у Јерннп оличили све зло, које је сриски иарод у то доба постигло, н ако човек кад ирочпта исторнју, зиа да опа нп иајмање томе крпва ннје. Господо ја ћу да сведем мој говор на ово. Бладавппа либераша, разликује се од владавнне, која јој је предходпла; владавпна од 1842 н 1858 год. такође се разлпкује од те владавнне као што се разлпкују п казне, које су у том вј )смену носгојале ; у оном првом времспу сматралп су као са свпм оправдану казну колац, трунац, точак п т. д. алп мн смо се, мало од њнх нзмаклн у томе погледу, јер је дошла владавпна лнберална и ми смо добили Устав у коме је бнло иогрешака н ја мпслим, да их госиода дпберали који су сад у Скуиштпнн, иеће бранпти те иогрешке, него ће нх и 011н осуђиватп, јер сваком иароду нсторнја треба да је учпгељка, те да оно што је добро хвалп а што је зло иудн, па ма ко то учинио. И господа лнбералн дакле свакако ће с нама пристатн, да је у њпховој уцутрашњој нолнтицп било доста махна. Мн смо јуче узелн у иретрес једну нзмеиу у кривнчном закоипку, п вотиралп да нема иолацнског надзора над иолн1'нчким крпвцнма. Кад је тај закон донессн донесеи је и Усгав и та одредба у крнвичиом законнку хрђава је, а Устав иоред свнх његових мана нмао је доста добрнх стр_иа. Но гом Уставу, ми смо мог.ш да будемо народнн носланици, ималн смо нрава, да будемо не само саветодавиа, него н закоподавна Скуиштпна Дакле ја налазнм, да опо дело које је свршено са Адамом, поред паЈбоље воље ие може да нроменн мнење у иароду ; мп га пе можсмо овде у Скупштпин расправптн а држнм Ди иије бпло нп места да се овде расиравља. Што се мене тнче, ја кажем и оиет, да не могу на моју душу да узмем п да кажем, да је Адам отроваи и ако сам п ја тада био оиозицноиар н друг Адамов; овде је крива ова месна власт и оно глупо удварање према нредностављенпм, а то је у томе: што су мнсли.ш ако внше накостн учнис опознцноиару да су гим внше добра учиинлн владн, и за то ја но могу нзаћи никад нред збор да тврднм, да је Адама власт отровала а још мање могу тврдитн, да је то од страие владс иарсђсно. [Оно•Јпција: живео оче 11"ваче; то је поштено). Ја велпл1, да с таквнм тврђсњсм не би ннкад нрод збор излдзпо н да и у будуће нећу изла8ити. Мн сви, н вн у онозицнјп н вн у већини, треба једном да иођемо путем нолнтнчког морала н да се у онште иа тим нолпгнчкнм зборовима не служнмо ненстпном, иего иавођењем факага и нстпиитпх догађаја. (Чује се: тако јс оче Новаче). Ако налазнтс г. нз онознцнје да нма мана код иоједнии \ наших л.удн, одиостно смртп Адамове, гога нма у нстој мерн н код ваших на иримср. Ми сви знамо да иајиоииипја радња радпкалпе владе, тоје она шостине иорезе да се изравна калеидарска годипа. Од млогих вашнх људн нзношоно је па јавннм зборовпма као да је то трећн порез у једиој годIIин. Међутнм ко год зна ноле рачуи, зпаће да ,|с то ненстнна. А томс нодобиих нснстииа миого и миого изиоснли су вашн људн на раднкалну владу. То је ногрешка, то је мана која пије од јуче, иего је моиа нсторнска, сриска, и дужиосг јс меин а и свнма вама као иародгпм нослаиицима да у овоме дому говорнмо вазда протнв тих мапа, те да нх се отресемо н да у народ унессмо нраннлно гледннгге и да га умирујсмо у његовој иартпјској борби, како бн ипо вишо времеиа имао да унотреби за корнсг своју, јср оваким радом иеКемо отаџ. бшш п Сристну иишта допрннетЛ а учниићемо само штете. (настлш1'ке се)

о |гоно|*11 и тдпик 1'анко Иетрони!.

Штлипл крлл .. сгпокк пгжлиик шт^инмчмк