Narodna skupština

8!) САСТАНАК - 9 МАРТА

СТРАаА 1063

Г. Р. Тајсић казао је како се паш парод ранИ иирничом 11 троиш га, кажем да се иаш иодмладак, иије одгајио иириичом него нројом, и с тога не само да би Метуо оВде само оО иего н 150 дии. Мн знамо да се наш народ нзрањује иасуљом п пројо&Ј, а имамо иронзвода којн бн нрерађеин иотпуно мог.ш замеиитн иирннач а то је ситиа проја и још друго, као што би требало да буде. Известилац Ј. Ж. Јовановић — Неколнко п)та напомин>а т о је зашто се овај закои иодноси, и вели се подноси се у цељн фпиансинког иобољшања. У Србнју увози се годишње 1,400.000 кгр. пирннча, и кад сс на то илаћа 0*50 дин. износн 700.000 днн. У одбору фанансиском, ми смо мислили на ово т г. Тајснћ навео је разлоге, да треба ово овако да остане, да би се иашн граховн иодизалн, те да се н та грана иаше Н1>пвреде потпомогне с тога је та такса од 50 динара остала. Ја мнслпм да бп се ностигло цједнондруго иајбоље бн бнло да овде остане 25 днн. Ранко Тајеић — Пре (вега иснравллм говор мога ноштоваиог прнјатеља, да се грахови не „иодижу", него пронзводе. Ја сам онда казао да треба што већа трошарина да буде на инрннач, како би се пронзводиле разне врсте пасуља, и на том и сада стојнм, но сада настаје пнтаље, да ли је иасуљ често нута или у оиште јевтпнији од иирннча. Сушинх годнна пасуљ Је далеко скуиљп од инринча, а мн знамо да наша сиротиња одрањује н малу децу пирннчем, у недостатку ирнродне хране што чесго бива код снротпње. На основу тог н што снротиња већнном и нема земље да ироизводп пасуља довољно, — ја држим да јо доста кад се ипрпнач оптеретн са 20 дин. 100 кгр., јер роднпх п угодннх годана иасуљ је јевтннији но што је ова трошарнна на ипрпнчу. Уато да прнмимо по Николнћевом нредлогу. Потпредседник — Нретрес је свршен. Ја ћу ставптн на гласање предлог Јована Нпколића, којн је иогномогнут. Ко је за то, да се усвоји иредлог г. Нпколпћа нека седи, ко је против нека устане (Већииа седп). — Објављујем да је Скунштина усвојила нредлог г. Ј. Ннколића. Известилац чнта тачку 6 по предлогу одборовом. Војин Ћирковић — Као шго рсче нзвестилац ио иројекту је 100 дин., а одбор је свео на 50 дин. Ја сам мишљења да треба ово иоделнтн иа двоје тако, да за барабанс остаие 100 дин., а за овај обнчан зејгни, којн иарод једе, нек остаие 25 дии. Тражпм 10 иослаипк! да ме иотпомогну. (Потпомажу га). Мика Спасојевић — Као год шго сам иротпван смањивању трошариие код ппринча, та>.о исто сам противан овом смањнвању и код зејтина. Ево због чега. Бно сам у нрнлнкама да сам видео да се може и овде пронзводиги зејтин. Зејтин се не добија само из маслпне. цгго се могу добиги н од осталог биља као од реиице, сунцокрета, од букова жира итд. Од свега овога и.оже да буде зејтнн, и то врло добар зејтнц. С тога сам мишљења да остане ова трошарпна 100 дииара; да се дакде не смањује, Панта Срећковић — Ако хоћемо да очувамо и здравље народа, н да имамо корнсти финансиске, онда нииошто ие греба усвојити ово што иредлаже Војпи 'Кирковић. Онај :;ејтин којн се код нас но селпма продаје, то је ирави огроп и требало бн забранитн да не до1а>и; а овај зејтпи којн се зове баранбас, то је чнст зејгии. И сад ако члановн Скуиштиие налазе да је иејтин потребан, онда ја кажем: иа барабанс ударите колико најмање хоћете, а на онај рђавн ударнте шго више, да не долази у нашу земљу, јер оно је отров. (Тако је; одобравање). За тим ја мислнм да би ми гребало да идемо на то да се и у пашој земљн нропзводи зејтии нир. од ораја. Неки узпмају иа иродају орахово дрво, али од ораха тога може да буде зејтин. Ја знам и данас сгаре људе, који нису зиали странн зејтнн, иего су уиотребљавали овај зејтин од ораха. Ја сам даклс нротиван томе да се сиањн трошарина на онај зејтии, који трује наш свет, од њега иема свет ннкакве

Вајде; иека мес^о њега дође барабанс н ту можете снусгптн трошарнну колико хоћете. Ра&ко Тајсић — Кад је одбор смањио ову цифру од 100 на 50 дннара, ои је нмао за разлог ов . Вп знаге сви да већи део нашег парода чува веру, гаји своје обичаје; с тога иости 4 посга у годннн. Јединн зачии за време носга, то је па првом месту зејнтнн, иекмез ко уме да га направн, мед нтд. Сем тога вн знате да наш иарод иосн и у цркву зејтнн н према њему вршн службу божију н обреде своје свеге цркви и вере, и зато, ја мнслнм да мнннстар треба да н он иристане на овај нредшг, што се предлаже да буде мања троI; арина иа зејитин. Ја мислим, да су разлози одборови, а и овн које сам ја нзнео, на свом месту н да треба скниугн ову цифру иа 50 дин. Јошт иешто: зејтпна има разне сорте тако дајеу њима велика и осетна разлика, иа инјс нраводајеод свију једнако 1 / г дииара од кила, већ од хрђавијег мање, и однста ову иоделу требао бн да да нзвршн неки стручан човек нли на послетку нека миинстар нрнми сад ово по нредлогу одборском до другог чнтања, на онда се може боље удесигн и у класе ирво разиоредн, најбољи л / % дин. од кила, слабије мање. Коста Јовановић — Менн се чнни да ћемо учпнпти рђаво по наш 'народ, ако усвојпмо оволику трошарииу на зејтпн. Лено је казао г. Ранко како наш народ ностп, иа ако му забранпмо зејтин, он ће морати ч за време носта да једе маст н месо. Ја сам за то да се смањи трошарниа иа зејтин, како бн могао народ своју веру да сачува; ио моме мншљењу требало бп да буде трошарпне иа знјтпн 25 дпи. од 100 кнла. Молнм 10 иослаиика да ме потпомогиу. (Н.е ногномажу га). Коста Динић — Молим вас, господо, као што Је рекао ноштованн послапнк Ранко Тајспћ, запега бп требало поделнти овај аргикал удвекласе; кио год шго јс п иорез иодељеи у класе, па ко више пма, впше и нлаћа, а ко мање ииа, мање н илаћа, - тако бн псто требало да буде н за зејтин: ко трошн бољи зејтин, нека впше и илаћа, а ко троцш лошпји зејтнн, нека мање нлаћа. По моме мншљењу то би било сасвим ираво н ја се чуднм, како то није усвојеио н за каф). Вн зиате да имамо кафу од 14, 16, 18 — 24 гроша, и сад нлаћагн 2 дииара на све сорге кафе, — то инје ираво. Ту поделу треба усвојити бар овде. Ја сам за гледишге Раика Тајсића. Шго се тпче зејтина, ми га нмамо од неколико сорта; имамо зејтииа од маслпнака; имамо зејтни који се троиш у нов >слобођеним крајевнма, а то ћс бити зејтии од лаиа; тако зваии „шарлагаи" у ошите врло леи зејтни, а пма иосле тога још једаи зејтни којн се врло лвао уиотребљава гај зсјтпи од колзе је (незиам како се срискн зов?.) Ја сс сла.кем с г. Цаигом да се ударн шго већи намет на онај рђавн зејтнн, јер је шкодаи но народно здрављс, те да се спрсчи његов јвоз, Ја бнх дакле молио да се сврати иажња минисг|)у да се у самој царииаринци ностави извесна ноступносг у нанлатама разннх сорти зејтпна, јер иије ираво да се нодједнако оптерете све сорге зејтнна. Министар Финансије М. В. Вујић — ЈгКа«" 1 ми је што се у овом питању пс могу да сложим с доктором Днннћем; он говорн о овоме ннтању као локар, а ја говорнм као фниансиста. Ја мнслпм да бн бнло шгетно отежавати увоз лошијег зејтниа на шгету доброг, јер класпфнкацпја не може се потнуно извришти. Кад би се дакле, то дало нрактнчки пзвесгн, онда бнх ја ово нрнмно. Како бн се с овпм створило то, да би се нод бољим зејгнном увозио лоши, чега би резултат био гај, дх увек нмамо само лош зејпш, то би, у интересу ногрошача, молно да се ова иодела не чнии. Ми на ђум .уку немамо стручњака, који бн то нсннтивао, те би се правила разлнка само онде, где је бш видиа разлика, инаме јо тешко оценнтн. Дакле немогуће је нзвриптн равлнку и резултат бн бно шгетан само за нотрошаче, тако да бпх ја пре ирнстао да се сведе од 100 на 50 за све сорте, него да се нравн ова разлнка нзмеђу 100 н 50 днн., јер бн се у том случају доносио све лоишјн зејтнн. Новак Милошевић — Ја нотномажем иредлог г. Инрковпћа .