Narodna skupština

СТРАНА 1156

вету казао да је овај предлог добар, а и струЧљаци у одбору то исто тврде, онда ја не могу сумњати, да је рђав и да има штегних посл,едица; као што неки говорници пзносе. Сад да поменем неколико речи односне конгроле и здрав.ћа народног, ако би имали више апотека тоје боље по народно здрагато мање апотека има, то је внше штете за народно здравље јер господо, лекови су хемиска једињења, и кад стоје дуже, они се онда кваре. Мени се чини да кад један апотекар нема такмице, он донесе велику колнчину лекова, коју једва после 5 — 6 година може да прода, а тада настаје кварење лекопа: јер настаје проиес распадања, само ако најмања трунка на њих падне многа тако су осегљива и хемијски процеси често настају кад с њима у додир дођу најмањи делићи. То је тај раздог користи по народно здравље Јер ти апотекари који су стављенп без коитроле и утакмице може и не хотично да наставе случај да немају добре лекове јер немају ин конкуренције. А кад их има по два у месту, онда донесе мањс лекова, и утркују се, чнји ће лекови бол,е да дејствују; те на тај начин више потрошача да прибаве, што је свакојако корисно по здравље народно. Што се тиче контроле апотека, мени се чинч, да она ако је до сад вршена.то је било у великом размаку времена од 5 — С година. Али ако хоћемо да те апотеке чине ону услугу народу, за коју се и установљавају, и за коју се и наука о њима бави, онда би 11х требало прегледаги чешће него до сад. По 5 — 6 година није вођена контрола над апотекама, међутим, кад буде ова изнена усвојена и измена да се строжија, и чешћа контрола води неће бити више посла, то не стоји, јер није то велики посао, да човек, којн прегледа једпу апотеку, прегледа и другу до ситница, јер су лекопи исти у једној и другој. Дакле и тај навод одпада, да ће тај преглед скупље коштати. О скупоћч пајзад не може нн бити речи, јер у колико више кошта, у толико више корист доноси. Према томе, што су г. предговориици измели, ја не могу да нојмим, да се велази људи који говоре против овога, и који су вољои да задрже оно стародревно стање, кеје је пре било. Они то не могу да учине, ако теже напретку и бољигку иародног здравља. Ја налазим, да је предлог одборске већине уместан, јер и да нема других разлога, довољно је, кад су се стручњаци изразили, да је добро, и ја ћу гласати за мишљење одборске већине. Коста Борисављевић — На предлогу, који је сад на прегресу, видимо потпиое четири наша лекара, које је народ својим поверењем послао у Народну Скупшгину, па само то, а и кад не би било других разлога, могло би да послужи као основ да овоме предлогу поклоннмо што већу пажњу. Предлог овај не подносе неуки људи већ људи од искустна; од којнх су неки дуго време били аекари. Поштованн посланик поп Марко изнео је само један разлог, који говори против овог предлога, а тај је његов разлог у томе, што вели да се овим отвара поље конкуренције, па ће бити више апотека, које неће одговориги своме задагку. Али ја мислим, кад се говори у иачелу о ооом предлогу, онда треба узети у обзир и једну другу важну страну, и онда неће бити ни једног посланика, који ће бити прогив овога. Вама је познато да апотекари после смрти своје оставл>ају удовице и децу и та деца њихова дају анотеке под закуп. па приход отуда вуку а има их од њих којп и не живе у Србији, него троше на страни новац, који су узели од српског народа. Вама је познато, да је већина наших апотекара у почетку били странци, и да су се они обогатили овде, они су умрли, а остала су њихова деца апотекари па то до данас једнако иде. Нигде ни у једиој земљи немају апогекари ову привилегију нак и за своју децу, па за то није право да је дал.е имају и нашп апотекари. Кад све то имате на уму, и кад знамо, да има и наших сииова, који могу ге радње предузеги, ја мислим да је право, да се апотекарске радње исгргну иа руку помрлих апотекара. а то се може учинити одузимањем опе привилегије, јер гаква иривилегија за апотекаре но ностоји нн у јодној држави као пио је код нас, Шго се тиче тога да апотеке нећо моћи да онсгану ако их буде више, то се може ублажита тиме, шго ће

се ограничити њихов број. Но о томс можсмо говорнти у специјалном претресу. Али ја држим да свака окружнв варош треба да има најмање две апотеке. Свакојако трсба усвојити овај пројект у начелу, за то, што смо С1 и сложни у томе да има доета спремних и стручних наших синова ла тај посао, па не треба то право одузимати њима н искључиво давати га странцима. Ја сам мишљења да се овај пројект у начелу прими. Милан Ђурић — Ја сматрам овај предлог као врло користан и потребаи и налазим да је одавно било време, да се овај предлог покрене и усвоји. Кад је дата привилегија овим данашњим апотекама, онда је народ још био сујеверан, више је веровао у бајање и врачање, него у лекове. Данас се наш народ доста отргао од тога. И сами ћете признати ; а и ја сам био очевидац као свештеник, да човек путује по 10 и 12, сати па тражи лека и помоћи код лекара. Данас пису ретке такве прилике. И кад је се указала прилика данас да народ не тражи гамо помоћи, где не треба да је тражи, онда је дужност Народне Скупштине, да у интересу народнога здравља стави народу што ближе апотеке и лекаре. Господо! неоправдана је бојазан да не могу остати апотекари, који су данас; они могу и даље остати, него само овим законом хоће се само то да престане онај монопол, који су до сад они имали. Ја нећу да говорим да је ова привилегија дата онда, кад наш народ ннје хтео ни умео да тражи помоћи код лекара. Али данас гакве прилике нису. Ја сам имао прилике као свештеник да видим многе болне, који к мени долазе, и толико сам пута морао уздахнути кад сам се молио богу да га Бог спасе; али сам увек био дирнут и јако сам сажаљевао, што човек мора да путује далеко па да нађе лекара. Дакле можете видети како наш народ пати од тога. С тога је дужност држави да народу остави што ближе лекаре и апотеке, јер здравље је најбоље богатство; »кад је здразо тело, онда је здрава и душа.« Кад је народ здрав, онда је он кадар да ради и да издржи и себе и општину и државу; ако није здрав, онда не можете замислити напретка ни код општине ни код државе; не може бити напретка ни код једне Фамилије, а камо т код државе. Да вам поменем још и ово. Помислите само како ће бити и у тим случајевима, кад се деси каква епидемична болест, или болест, којој треба одмах притећи у помоћ, као што је запалење плућа или врућица, и сад кад у таквој вароши, где се десила та несрећа, има 1 2.000 и више становника, и томе додате још и срез, а нема апотеке ни лекара! Кпква ће ту незгода бити! Ту ће платити многи животом за то, што и при најбољој његовој волјИ , апотекар му не може притећи у помоћ леком. А ја нислим да то држава никад не треба да дозволи. Такви случајеви бивају само због тога, што смо дали иоиопол поједииим људима; али кад буде више апотека и лекара гога неће бити ; тиме ћемо уштедети 100 смртних случајева. Дакле, кад је ово у интересу нашега народа, и кад овако цене ствар стручни људи, кад тако цени и један доктор Лаза Докић, који је са свога знања чувен и на страни, онда ја мислим, да треба примиги у начелу овај пројект, јер је користан и полезан по народно здравље. То сам имао да кажем. (Чује се: да се решиЈ. Председник — Је ли вољна Скупштина да се реши ? (Јесте). Коста Јуришић — Господо, и предлагачи овог предлога и већине предговорника који су брамили тај предлог, износе као најважнији разлог тај, што веле, да има доста наших младих људи, који су свршилп аиотекарске иауке, на веле, треба им дозволити да могу отворити апотеке, и даље наводе, да јв корисније по здравље народио да има више апотека. Ја мислим кад је у питању здравље народно, да ту морају далеко бити сви лични обзири, и хоће ли овај или онај датк се да отвори апотока. А ни досадањн закон нпје био на ометњи огварању новнх апотека где је иотребе. И дозвољавзјге ааконом ма колпко отварање аиотека, њих неће иико отварати ако за њих нема и ослалих услова каио рекох. А и овај са-