Narodna skupština

СТРАНА 1157

дашњи закои није био на сметњп да се отвори више апотека. Ја знам да п у Београду може да се отворе још 2 — 3 апотеке пвема броју сгановништве, али то не отвара нико, јер нема потребе. Тако ће биги и у свакој другој вароши. Не сгоји оно да ће декови бити бољи ако је више апотека. Господин Витомир навео је да су лекови бољи шго су свежији ако се брже троше ја стављам питање; да ли ће се брже трошити лекови, ако има више апотека нли ако их има мање. Износе се данашњв злоупотребе апотекарске. Г. Рибарац је навео да ће се умножавањем апотека умањитн те злоупотребе, а и да ће се, умањити продаја отровних ствари по дућанима и т. д. ја велим да се то зло не може отклониги умножавањем апотека, него томе је лек сам јак државни надзор. Друга је ствар, коју и сам прмзнајем да треба мењати, а то је она привилегија апотекарска. Апотеке не треба да буду монопол апотекара. И сам прнзнајем да би то требало боље одредити, те односе треба боље регулисаги, аш не греба онако на пречац решити ово; ту ће требатн мало више пажње и проучавања, иначе може биги штете по апотекарство, а тиме и но народно здравље. Носле тога, ја мислим. да не би било на одмет да поразмнслимо и о предлозима : да држава узме ааотеке у своје руке. Кад већ апотекарство по природи свпјој мора бити у неку руку монопо.шсано, па ма како га удешавали, оида би најбоље било да те радње држава узме у споје руке. За то говоре разлози и са гледишта државне добити, а и са гледншта здравл.а народног, јер би нарол добијао отуда јеФтине и добре лекове. И то би се могло лакше сада почети изводити према мањем броју апотека, него мало доцније, кад буде већи број, Најпосле јога бих имао да речем нешто о ономе, што је казао г. Ранко Тајсић, Он рече: кад је потекао овај предлог, да је видео неке апотекаре, да се овуда <,»1увају», и из његовога говора могло се је известн, да је он мислио, да је на оне, који су гоиорили противу овога предлога нешто упдивисало оно мување апотекара овуда. Ја то одсудно одбијам од себе. Ја нисам видео ниједвог апотекара нити сам на њих помишљао. Ранко Тајсић — Оно што сам рекао о доласку апотекара, то се нн из далека не односи ни на ког из Скупштине, а најмање се односи на говор г. предговорннка, јер ја почитујем његове разлоге, као и сваког другог; а сиоје мпшљења бранитн а за одборску већину. Панта Срећковић — Ја ћу прво да одговорим на неке примедбе, па ћу онда нрећи па саму ствар. Ја сам у овом предлогу прочитао нешго о наследству оних апстека, међутим ја мислим, да овде не треба да се одре1)ује то наследстФо, него у грађапском закону, и ако удовица кога апотекара може да нродужи радњу, и нађе за то способног и спремног човека, онда зашто би њој закраћивали држање апотеке и приморавалн је да прода имање ? То би зпачпло, као и кад би једној домаћици, чији је муж умро, казали, ти си жена и не можеш да управљаш имањем него ајде у свет а имање да се прода. Дакле то решава грађански законик као и за сваку другу радњу и то не треба омде да улазн, Друго имам, да прнметпм опо . Овде су неки посланицп употребили парохију, где сам ја рођен и где ја жипим свакога лета, а то је Јарушпца и говорили су врло ружно. Ја знам целу ту ствар. Јарушица је на врло лепом месту, и колнко је год болеснака тамо долазило носле месоц дана оздравили су. Леп предео, лепа вода, па су околни попоии дигли хуку буку на тог свешгеника. Та беда није истпнита. Опде је употребљена реч и доктор Рачански. Ја имам да кажем ово. Како знам од сељака и пријатеља, тај докгор има апотеку и пре нису били скупи лекови, а од како је дошао овај сад, 1екови су тако скупн, да за I ирашак хпнина узима 4 динара, и у опште узима колнку хоће, јер нема пикакве контроле! И ја бих забранио ове докторске апотеке, а само бих дозволно опима по плапипауа. О оном доктору има једна анегдота, коју сам причао г, мпиисгру унутр. дела. Кад је дошао код једног

сељака, сељак му је наадравио и казао: «Христос се роди", а овај му одгонорио : „није истина, вије се ни родио, (< н цочео је своју теорију да доказује. Он је Јеврејин, и ја сам молно мпнистра, да га уклони, ге да не руже нашу веру, међутпм он и сад тамо седи. Та варошица има 1 000 душа, али јој не дозвољавају да отвори апотеку. Ја нисам за то, да се у апотеци продаје и белило и руменило, него нека се продаје у дрогерији. Из овога можоте впдети, да ја апотеку високо ценим, јер она има свога значаја. Сад ћу да пређем на саму ствар. Здравље је народно најпреча ствар. ако нема здравља, онда нема асне ни од богастиа, ни од чега. Прпи задатак доктора то јо да распростире правила хигијенска; јер ако се управљамо по правилима хигијенским, онда нећемо никад ни бити болесни. У Кигају среским лекарима, шго год више имају болесчика, то им се све више смањује плата, а што мање болесника нмају, њима се све већа плата даје, и тиме их натерује, да свет обавештавају о хигнјенскнм правилима и ономе, што шкоди н што не шкоди; то је т. зв. превентивна хигијена, дакле ми треба да настанемо, да се шире правила хнгијенска. Кад већ настаие несрећа, да се човек разболи, онда се јавља потреба за апотеку. Но у апотеци не треба заборавити, да се лечи препаратима, и добро је напоменуо г. Вигомир Младеновић, употребљују се препарати, који етоје по 5 — 6 година, тако да ништа не вредо; дакле на што онда ићи у апотеку, кад се тамо дају лековн од пре 10 годнна. Дакле држаини надзор мора бпти врло великн, а ако дозволите, да се нпотеке могу огварати као обични дућани бакалнице, онда не може бити надзора Према томе има разлога г. Коста Јуришић, што каже, да то треба да пређе у државне руке, али кад то не може да буде, онда греба државна контрола, да је најстрожија, а у нас је по несрећи најлабавпја Ја нећу да бедим никога, али вели се: доктор н апотекар стоја у вези, па овај прописује, а онај наплаћује. Дакле треба добро пршнтп контролу над апотекама. За то се не може дозволитп да се апоЈеке отварају као и дућанп н како њима не треба дозволитп да продају и дрогсриске еспапе, онда разуме се да ти људи не могу живети, ако се дозполи, да се они отварају на све стране. А опо што су доктори предложили, ја мислнм да ће бигн права мера. Највепу пажњу треба обратити на хигнјену, на предупређивање болести. Но кад се болест већ јави, а докторп не могу да вас излече, онда питам ја вас у кога се ви уздате, да ће вас излечити. Ја знам три случаја, где су доктори казалн, умреће иема му лека. Они су по убеђењу реклп, али су ти људи ипак остали живи. Огкуда се може јавиги такав једип говор којим се устаје против вгровања у Бога. Човек се нада у Бога и онда кад га лекар и напусти и у тој пади он може н да оздрави. По томе ја сам ирогив оних, који говоре протии молигава, јер народ у то ворује н то му приносн зд|>авл>у. После тога, ннко не може дозволетн да се апотекарије продају но дрћанима, јер ту има отрова, па кад би се то дозволило да се то продаје и по бакалницама, онда ће се људп лако тровати. Пре.ма томе ја држим да је пројекат добар п да га треба у начелу прнмити, а кад дођемо на поједипости, онда може казатн шта ко има да примети. Максим Сретеновић — Радње апотекарске ја веома иисоко ценим, јер су то једипе радње, које су у иптересу народњег здрапља, зато сматрам за дужносг да о овом предлогу коју и ја проговорнм у корист истог. До прс неколико година у мом месту нпје било апотеке и ако је ово окружно место а пмао је лекар некад један а некад и впше, али од бог зна колико лекара није Фајде кад апотеке нема, ми смо лекове набапљали нз Чачка Ви ћете сами знати, како дејствујо лек кад се за њ иде по 4 сата одонуд. а 4 отуд, дакле 8 сати а доста пута треба лек у једном моменту, иа чак треба лек некад и променути и према овоме могу ви казати из нскуства горкога гешко сваком месту гди апотекс нема. Тако нсто рачунам кад моје место, Гор Милановац, гдс нема вишо од једпо хнљаде и пет стогнна становннка, може да да прнлике једном апотекару да лепо живи, опда рачунам да она места која нмају по 1 п .! хпљаде становника па била то варош, варошица нлп села