Narodna skupština

СТРАНА 1197

даје по што се мора дати и кривица за сме то свакојако пе може пасти на радикаину нлалу и иа радика.шу страику, мего па оне који су биш нре пас, а и компромис који учвршКен кад смо устав решаиали п ппје сс имало куда, шта друго да се ради. .Та сам дакле иотпупо аа прогресиину систему п чак сам за одпојено мншљеп.е Раика Тајсвћа. Новак Милошевић — Госиодо, као год што може јодан човек да до1>е у незгодап положај, исто гако може да дође н држава у нсзгодан положај са смога газдинотпа. Наша јс држава доиста дошла у иезгодап положај због хрђавог управ.1>ап>а, државпих газдиистиа, оно јо заисга данас задужеиа а буџет је лећи но што јо ире бпо алп свему томе, најмањо јо г.рипа даиашња Скупштииа и даиашња нлада. Дуговн са морлју да одужују, деФнцит се мора да попунн а и иогробе државне морају да се намире. А да с9 све го посгнгнс мора да сс нађе пеки извор. Да се пак приходи сра:)мерно и прапедпо расиоделе на житељо ове земље, дужиост је владо и Скупшгине да то учино, то да се иодмнрују државне потребе и то се мора извршити п ако се не допада онима, на које со то удара. Данашн.а влада п Скупштина није крнва, али међутим дужност јој налажо да спе дугове тачно п поштено одужује и да се стара да буџет доведе У равнотсжу. Дакле да би се то постигло треба да се удара ова пореза сразморио т. ј. да со скине онде гдо јо мало а да се већа пореза удари онде где јо пуно и прспуно. Госиода, која веле да ће све ово да паднс на прост народ и иитају како ћсмо изаћи пред народ ако ово уснојимо, ми одговарамо, да неће бити тако, и ми Кемо народу и сељаку објаспитн н иза1|Н Немо смело пред народ. Трошарина која се удара, удара со с тога, да се подмнре оне нотребе државне, да со одужују државне дугови и да се буџет донеде у равпогежу п трошарина јо ударена највише на оне предмете које сељак најмање троши а што троше највише оип, који у џспу имају спгуран доходак. Удара се дакле трошарина веКином на ону трговину, која долази са стране, иа предмоте који нису неопходна намирпица за земљу, него гогово луксуз. Дакле, оном трошарииом има да се иостигис то у колико се впшо удара ова трошарина на нзнеспе артикле у толико 116 се више скидати терег са сељака и то са оиога сталожа који је најмногобројнијч у земл.п и на који со стале:к до данас највише ударало. Данас питају извссна господа, зашто се не удара ова пореза и па сељако. Ко год чује разговоро од онох лица, који су у Скупштини прављени, и који зна колика је циФра дуга, па неле, да треба тај дуг распоредити с главе на главу, — то би било по моме мишљењу погрсшио. Ми нећемо да идемо тим путем; ми хоћемо да ударимо онде где се може ударити и но смемо /а опторотимо никога, него да сузбнјемо оно што се уноси у земљу, акоје непотребно. Из свега овога, који хо1|С да проучи и закоп о трошарннп и овај пројекат који је данас пред нама, и опај који хо1.е да каже истипу како данас стојо нашо финасије и какво јо стање у земљи и који хоће да доведе у ред нашо Финансије, да доведемо у равнотежу наш буџет те да можемо одговарати поштено н редовно за својо дугове, тај не можо казати ни да јо крива радикална влада ни радикадна партија а н садања Скуп« штина. 11е стоји то, да ово што мп тражимо, тражимо од беса само да упропастимо земљу и народ и да намиримо своје присталице и т. д. — Не ми то не тражимо од беса, него го тражимо из иужде, из нотребе; и патриотизам од нас захтева да тако радимо. Кад јо све то тако онда нико нема права да нам пребацује и да нас за то корн. Нека она господа, која нас коре и која нам пребацују, нађу пове приходе, нута и начина да одужимо дугове, па да држама не пропадне, да пе правимо друго дугове и да израинамо деФицнт. Па кад то но би усвојилн, онда нам кажу да смо ударили терет на парод без потребе. Нека нам дакде покажу без устезања друге приходо, на ћемо ми то примити а лако је казати не ваља то и то а боље неумеју и не могу да изнесу. Овде сс оиим законом повеКава нзвесна стоиа пореза иа све грађане па били тн грађани чиповници, трговци, сељаци све једно је, јер и сељак може тако нсто давати капитад под интерес, као што даје и трговац. Дакле није истина да ие 1 ■ е саљак илаћати и сељак ће пдаћати исто онако као гр!овац.

Јодино јо овде што се можо казати, да со ио удара во^н иороз на ззмљо сел.ачко- Хоћо лн до1|П врсмо да се иравда потребама државним и повеКан.ем норозс не земље сел.ачке, то ћемо пидеги у будуј.иости. Али јч држнм као што со пошло са буџетом да со новоКаиа, да се праве дуговп новп и иови, да 1>о до!|н нрсмо да вп исго тако бранито потреСЈама државннм да се ударн ве1|а пороза на земљу као што сад браннстс да со она удара само на пеке радове грађансгпа. По то ниЈе питање сада. Главно јо овдо сад да со удара порсз на сво редово гра!)анства, на нлвеспс родово н по томо не може се пико ие ие1>пно браннтп да со удара пороза пе1)а само на чнновппке и трговце, пого со удара на остало родове грађанства, н сви редови грвђапства опгере1 |Сни су много већом порезом него игго јо до садч било. Сад долази питан.о које г. пзвсстилац. многа г. г. из веКнне. А тако и г. министар покрену, да Јо ово пове1|ан.о иорсзо пзазвала државиа потреба, да со но чннп то од боса и да није потрсба државна, мн но би били рали да опторетимо и го редово гра1)анства. Псгп разлози употрсбл.енн су п опда клд јо панредн.ачка влада повиснла норезу н онда со говорило, да државна погреба захтова ла се пореза повиси, јср имамо да пдаћамо дугово које смо затекли, тако исто и вн сад говорнте, морамо да мовасимо порез, да нлатимо дугове којс смо затеклн и да уклонимо дсфицнт из буџета. Дакде нсто шго јо употребљеио од страно напредн.ака толнком повеКања норезе, Псто то употребл.ују раднкалп сад кад још више иовсћавају сгопу порозо па пзвесне грано порозе. Ја могу то разумети, јер наравно кад немато другнх раздога, са којнма можето правдагн то повгКавањс порозе, ви морате да се браиито тимо да јо за то иоко другн крив, а не вн. Но да впдимо да лн сто ви кримп нли је иско други крпв. Ви знате врдо добро да је радикална вдада затекда буџот од 4 7 милпјона н слушалн смо од г. минпстра Фннансије да се он Фалн да јо дофнцит, кад јо дошла радикадна влада, своден на иоловину на 5 мнлнјона. Ја оам приликом дебате буџотско доказао, а мнслим да ће до годнпе п всКини скупшпшској бнти јасно, да је дофнцит 10 мндијона; али на носдегку да узмемо да је дефицнг свевен и на 5 мндијуна, као што нам је г. министар казао. Ну господо кад је дефицнт сведен на 5 милнјоиа, каква је та потреба, каква је то нужда, да даиас норезу новоКавате. Ако је истина да је дсфицит сведен на 5 милијоиа и ако је нстина да за израинан.о у буџету треба 1,530.970 дии. као шго јо г. мнннстар Фннансија казао, н још узмамо у обзир да сте ви одобрнли закон о трошаринн, који по прорачуну нма да донесе приход од 2,000.000 дин, иди 1,000.000, ади баш чнннмн се 2,000.000 — ако јо сво то истнпа, онда ја не знам каква је нужда да сс ствара још једап нрнход, да со даца још, јодан терет на народ са повећавањем порсзе. Вн се браните да тај терет но пада на сел.ачкн сталеж н< го само на неко редово гра1;анства. Баш узмимо да тај терог пада само па неко редове грађанства, ади да лп то неКе, бити већн терет који 1»о донети ве1ш приход од 1 500970 дии. н јо ли то прави узрок што се повншава иорез или јо некн други. Ио мом уверен.у тб нпје прави узрок, него прави узрок дежи у гоме ш го је влада радикалва несразмерно буџет иоднгла од 4 7 мил. на 57 мил., а у самсј ствари ако се узму накнадни крндитн од 00 мнл. II кад со каже да нема деФицита више од 5 мил. да лн је потребно да се удара нов иамет кад би бно дофнцит само толики, или ће бити узрок тај, што је радика.ша влада новеКала буџет за 1 5 мил. дин. Ту јо разрешица свега нитања, ту је разрешнца и прсдлога закоиа о трошариии, н овога новећања порезе, што јо мнннстар Финансија поднгао буџет од 47 на 57 милпјоиа пди упррво рећи од 4 3 на 57, ако рачунамо од оног доба када јо радикална влада дошла, Кад је раднкалпа вдада дошла до уверења да тај приход неће моћн добити ирема приходима који су дотле буџетом добиванн да би дошла до новнх прихода услед повећања буџета, онда јо немнцовно морао доћн п предлог закона о трошариии а и овај закон о повећан.у порезе да со доводе у равнотежу буџет, којн јо радикална влада продложила а скупштинска већииа нримила. Кад не би Сило гога новећан.а оуџета, не би ни било го.1ико двФицита и не би ималн нотребе да прибегавамо новећан.у