Narodna skupština

СТРАНА 1198

прихода буџетских, не би имали потребе да ударамо терете, ма то били терети иа иоједипе редове грађана, као п!то вп мислите, да се некп треба да заштитс, а па друге да се то може ударати колико се хоће произвољио. Ја знам н ирпзнајем да је стање финпнспско тешко; признајем да радикална влада није затекла ружичасто стање, али снаки непристрасаи човек мора приздати да радикална влада, од како је ступила на управу чемл>е, нншта инје учипила у том погледу да се Фннансиско стање поправи; осим празних речи и хвала мн не видимо никаквих резултата да је радпкална влада усиела да Финаисиско сгање поправи. Каже се, мп пмамо да плаНамо дугове. Ево да вам напоменем стање државпог дуга код Народне Банке, како је бнло до њеног доласка, а како је данас. У Народпој Бапци радикална влада затекла је неколнко стотпна хиљада прнвременог дуга. Прошле године радикалиа влада нмала је 2 мил. и неколико стотина хиљада дннара, а ове године зпате колнко има прнвремепог дуга ? — 6 милијона и неко.шко стотина хнљада дин. Ја сам о томе ноднео ингерпелацију н го сам само узгред овде помеиуо. У месго дакле да се иде унапред са смањнвањем дугова и у опште да се пде на то да се дугови државни смањују, ми их увећавамо. То је само једно шго сам имао да наноменем, п оставнмо на страну она друга задуживања, која смо учиннли прпликом узимања жељезиице. Ми смо том, нрплнком, поред опога што је било потребно за откуп жељезнице, узелн дд прилике преко 10 мил. дин. на рачун тога ште нам се с том повишнцом платити државнп дугови, да ли су плаћани државни дуговн, то ће казати главна коитрола. Али главпа је ствар н внди се да ми данас имамо већп дуг код Народне Банке, него шго је био кад је радикална влада длшла а то значи да се са Финаисијама државннм не рукује као што треба него се иде све натраг, и аадужујемо се све више и више. А зашто је то? — За то што се у свима гранама управе не радн штедљпво, него се раснпа што се впше може. Прцлпком дебате буџетске мп смо говорили, колико је за једпу годину створено пензнонара ; преко 300.000 дин. потрошено је на пензноновање, н то се трошн онда кад миннстар Финанснја зна да буџет који је пред нас изнео, не доносп приход да покрије расход. Ви знаге врло добро да се н иначе трошило преко креднта, а то се видн по поднесеппм предлозима за накнадне кредите, који изиосе око 000.000 дин. а тј све на тај рачун да се нсплате прекорачени трошковн поједппих министарстава. У опште тако се радило, да приходе којн су буџетом предвнђенн не могу да нодмире расходе, н оида последица је тога да се нодноси закон о трошарнни, којн није истина да је терет за поједине класе, као што рече поп Н. Милошевић, иего је терет за свакога, јер што со једо и пије, троше II иарошани и сељаци. Дакле последица је тога што је буџет неразложно недигнуг преко 10 милијона, и рачунајући н накнадне креднте н дуг код Народно Банке опда на 15 милнјона, н то се из дана у дан праве дуговн, што со стварају нова места чиновничка шго се толнки пснзионевани чиновпнцн падају на терет буџета — последпца свега тога је, да је влада радикалпа морала поднети закон о трошарини и нов закон о порези. Као год у једној кући, кад један домаћин рукује са снојим потребама домаћим, онда његови млађп често пута ие могу анаги све терете кућевне, јер домаћин подмирује те погробе, н они свакоЈако греше, ако они буду рачунали дугове. Господа, која ничу на ове, нису рачунскп то доказалн, и ја велим, да је погреба изазвала овај закон; ]ер баш овим закоиима учинили смо то да скинемо терет са сељака, на кога су — до сад само наваљивалн п ми можемо ићи и вратити <;е у народ а нсћемо се о н-ега огрешити нп најмањо, већ ћемо осгати у народу, како смо и до сад билп. (Чује со: да се рсшн I) Предоедник — Је лп иол.иа Скупштина да со роши ? (Јесто.) Панта Срсћковић — Ондо на страни 9 стоји, да нокоиицина чланови одбора имају својо одвојоно мним.он.о, којо ћо при читању изнети. У оваЈ ред спада и г. Раико ТиЈоиН, чнјо је одвојепо мишљоп.о наштампаио, по н ја изјапл.уЈом, да имам сиоЈо одвоЈоно мишљон,о, н кад до1,о на род, Ја ћу га изноти.

Министар Финансија Др, М. В. Вујић — Господо, аосле говора госиоде иослаиика. који су да.ш објашвсња зашто се овај пројект пзиоси прсд Скупштииу једва би имао иотребе да кажсм иеколико речп. Но и ја ћу са своје страие доиуиитп само у толпко, да наиомеием опе главпе иобуде, које су леие, као мнппстра фпиаисија, Владу п Народиу Скуиштпиу иобудило, да решењу овога иројекта закопског пристуинио. Нема пн једиог иамета — пореза државиог — који је прпјатг.и, иа бпо ои иосредан и.ш непосредан, за који би се са општег гледишта могло казати : „ово је добро дошло" ! који бп се дакле са добродошлпцом иоздравно. Говоригн иротпв сваког иамега у начелу веома је лако, али с друге стране н ако ти иамети инсу нријатии, питање је; је су лп иотребии дршави за њепо иодмпрење савремепих иотреба и штоје иајглавинје, јесу ли праведнн. И иа ово питање: јесу лн овп иаметп иотребии н да лп су ираведип ја нмам да одговорпм. О иотребн једва имам погребе ди говорим, с тога, што ви сви зиаге цифру ануптета н н.у само номеиути довољио је, иа да се види ирека иотреба. Сви зиате, да аиуигет изиосн блпзу 20,000.000 Д1ш. годпшње, да изиоси готово више иего једиа трећина целокуппе буџетске цифре, а зиате тако псто, као што .је бпло говора у начелпој дебатп, да имамо дефицита, који смо наследплн, и ако је он сведеи иа ноловииу. Дакле, то је прека иотреба, која гонн меие, Владу н Народиу Скуиштниу, да тражимо иове финаисијске изворе, да наше фииаисије доведемо у ред, јер, госиодо, свакоме је иозиато, да нродужење дефицита новлачн немииовпо погребу, да се ираве иовп зајмови, те да сс дефпцпт нодмпрп, а то је оно, што мн сви желнмо да нзбегпемо у иитересу саме земље. Шго се тиче другог нитања, пнтања иравпчиостн, ја само кажем пред Народиим Нредставипштвом да овај иројекг законски иијс изазвала само потреба државпа, него да га захтева п сама правда. Да је то тако, ја вас спомнњем н упу1>уЈем иа иредлоге послаиичке, који су ово исто лањске а п ове годиие иредлагачи да се иорез иа сталие ирнходе и каинтале иоднгие. Влада је уираво изашла иа сусрег жељама народннм у овом иигању, и који год је ироучио овај иројект, виде ће, да је тежња у томе, да се правда са ирогресиваном сгопом иорезе уведе. Тоје што сам ја нмао да кажем. Тома Бојичић — Ја иисам мислпо да говорпм у иачелу о овоме закону, који је даиас иред иама, али нзазваи говором г. Машића н Алпмиија Васиљевнћа ја ћу да кажем неколпко речп. Нама је свима иознато, да је закон о иеиосредиој порезн, који је раније доиела напредњачка Скунштииа био иенравичаи нрн онтерећењу иашнх грађаиа. Свака влада, која јо долазпла, оиа је чувала своје чиновиике а сав терет падао је иа иарод. Д.чкле, у инзу дуго годипа иарод је викао, што су чпновннцп мало онтерећенп н сад је дошло време, да дпрнемо у кесу чнновничку а њнх то сад жеже н веле: ударају само на нас а пеће иа иарод, те да тако свн подједиако нлаћамо. Зар ннје доста бпло порезивања до сад па иарод, ачнновннци до сад су бплн вазда размаженн, нрнмалн су оиолико, колико су хтелн, а давали су. мање него ссталн гарђани. Ја вас интам, госиодо, одакле нрнма чииовинк ту илату, п дајо иорозу ? Нрима је пз оне касе, коју народ даје. Уз то вас молпм да се заиптамо: колики јо број чпновннка, којпма је нореза нанлаћнваиа иутем нродаје? Ја мнслпм, да нп једиога од њнх иема, међутпм, велики је број сељака срискпх, којнма јо имовипа отншла на тобош :>а иодмнрење државне иорезе н сад ако хоћемо да будемо иравсднн, па ирвом мосту троба да оитеротимо плато чиновннчко н мепн јо само жао што је ова нредложопа иороза мала, воћ бн био за то, да со она поднгне, на ће ток онда бнтн аадовољин н народ п кравди. Јован 'Б. Аваиумоиић Врло јо заппмљиво слушати говоре нз поћнно ирнлнком оног нптања. Мопи со чнни, када смо со пратнлп патраг једно 10 г. н то у доба, кад јо нанродњачка воћнна браннла иовншоњо