Narodna skupština

СТРАНА 1229

цима, с тога тто овде живе страни иосланнцн; што долази свет са свнју страна нтд. н с тога је државна власт дужма да водн надзор н рачуна о свнма тнм људма, да се не би десно какав случај за што је она н одговорна. Ја бих дакле бно мишљсња да ово треба да остане, као што је и до сада бнло. Тома Јовановић — Госнодо, кад је овај иредлог ноднешен онда у начелу нико није бно противан овој измени и Скунштина је то једногласно усвојнла, алн ја не знам како ово може да бринн г. Милош Обркиежевић, кад у целој земљн нлаћа квартнрине околина, т. ј. срез нлн округ, нодиже куће за канцеларије, поднже окружна здања, на чак и судове оиравља, а Београд којн хоће да нма толику безбедносг, док је ми тамо у унутрашњости толико немамо, иије дужан то да нлати. Мн ннсмо дужни да нлаћамо за Беогрлд да се он красп н још да илаћамо за њихово чување. Ако им је тешко нодноснтн овај терет, онда иека се опн распореде, на нека недељом чувају, да не би нлаћалн квартприну за квартове и нандуре. Зар је мало што нлаћамо вар. Београду за випо н све остало лто се у њега уиосн а Бео1])ад нама ништа не нлаћа, него још хоће да нлаћамо за њега да га чувају, и да га красимо. Ми немамо такве безбедиостн па гранпа,н и оиет нлаћамо за <?воје властн. Ако је гешко шго овде жнве страни носланици н конзулн, онда нека нх даду нама, па ћемо им датн и бесилатан стан н све и сва. Јасам дакле за мпшљење одборово. Мидош Обркнежевић — Не могу се никад сравнитн села и остале вароши са Београдом и г. 'Гома ће одобрити то, кад зна да су овде у Београду благајне нз целе земље, ту је сва фииансија, ту су сва највнша надлеппва, краљ, иосланнцн страни и т. д. н то све мора да се чува. То не само што треба да чува власт општине вар Београда, него још н власт државна. И с тога се не могу да сложим са господин Томом. Тома Јовановић — Господин Обркиежевић вела, да сам ја ногрешно прогумачпо. Нека ми он каже коме се човеку из Београда продала каца кунуса н туршнја наирике, вериге, бакрачн н покућанство за порез и друге трошкове као што је код нас у унутрашњости. (Чује се: да се реши). Председник — Је лн вољна Скупштина да се реши ? Живан Радосављевић — Устао сам да н ја кажем неколико речи односно квартпрнне управе вар. Београда. Но моме мпшљењу свн разлози г. Милоша Обркнежевића нн у колико нису оправданп, они су сасвим ннштавнн. Он у своме говору вели да општина београдска има своју општинску полнцију а за квартове управе вар. Београда грудп се ако може да тај терет на те квартове падне на целу земљу. Г. Обркнежевнћ мора нрнзнатн да у оиштинн београдској има нреко 50 —60.000 становннка н оволики број становника не може се о једну општинску полнцнју обеснти, јер сам уверен да исад нма затрпавости но свима квартовнма тушта н гама, и напослетку кад мн у унутрашњостн сносимо све терете, као што рече Тома Јовановнћ, издржавамо среске н општинске властн са сиротињом која се 5 иута у годннп омрсила ннје, онда зашто н општнна београдска код оволиког њеног богатства да не сносн овај терет, кад хоће да нма јачу нмаовпну н личну безбедност. То бн бнло, госиодо моја, жалосно. И мн као народни посланицн, који смо дошлн иоверењем н којн смо се заклели да ћемо радитн савесно, дужии смо да бранимо интересе наIII ега народа. Г. нредговорнпк, у колпко се сећам,рече: да овде има страних посланика и конзула. Боже мој ала је и то сигуран разлог. Зар је то разлог, госнодо, боже сачувај? То је разлог госнодо којнм они баш на иротив самог себе нобија. Нека ми он не замерн што ћу у онрандању мога говора да наведем један иример. А то је ово: на прнлпку кад бн свн ти конзули, који су у Београду прешли у унутрашњост н да живе у ма којој другој варонш, ја тврдо верујем да би те варошн жпвахнуле а нарочпто Јагодина, п чувала бп н иазилате консуле као мало воде на длану. А на иитање зашто? ево зашто. Ја мислим, да сви тн конзулп са својим персоналом једно на

друго троше редовио 150—200 дннара дневно. Ја остављам њему да сумира колнко ће иматн ирнхода та варош п њена околнна. Но пре иего што бн се ои у овоме иотрудио ја га могу наиред уверпти да ова сума нзноси скоро на 800.000 дннара. И зар то није у ннтересу вароши и оие општнне где ови људи живе н зар ннје у оиштем ннтересу иашега иарода, да онн сами илаћају кућу и канцеларнју за свој иерсоиал, и према свему овоме, госнодо, правда и свн оишти ннгереси нашега народа од нас захгевају да се предлог Виће Радоваиовнћа усвоји, јер је са св1«1 уместан и молио бих Скупштнну да га и она овакав какав је т. ј. од корпце до корнце нрнми. Ово сам смаграо за дужност као посланпк, о овоме нредлогу проговорпгн, према госиодн из Београда која се овпме захтеву већине скунштпнске протнве, са својим нзлншним разлозпма. Известилац Вића Радовановић — Сматрам за дужносг само да учиннм једно објашњење. Не мпслнм да одговарам г. Обркнежевнћу, јер њему су довољао одговорилн госиода предговорннци. У грађевннском закону, у § 36. говорн се о томе да је н онштниа вароши Београда дужиа да прави нзвесна здања, и свакојако да је ово једна ирнвилегнЈа, коју је до сад Београд пмао, што није нлаћао кнрнју за квартове београдске. Ево како гласи глава III. у § 36. грађевннског закона. III. 0 овружним, срсским и онштннским гра)>евннама. 1. 0 окружннм ГРАХЕВИНАМА. §. 36. Сва окружна надлежатељства градиће нзпова дограђнваће и онрављаће народ догнчног округа о свом грошку а средством нрнреза. Досадања државна здања овнх надлежателства, заједио са земљнштима, на коЈима онн постоЈе, уступају се народу дотнчпог округа у својнну. (Уамена од 24 октобра 1870. Збор. 23. стр. 164). Исто тако и варош Београд градиће изнова, дограђнваће и онрављаће здања иотребна за смешгај судских падлежателства за варош Београд. Земљпште за поднзање овакнх грађевина може држава дати ако нма. (Донуна од 3 Јануара 1883 год. збор 38, стр. 276). Следствено томе, кад варош Београд мора градпти судска здања, морао је градити и ова надлештва за иолнцијске кваргове. Нрема томе одбор је имао нуно нрава и разлога ди се на овај иараграф позове и овакву нзмеву н тумачење учиин. Председник — Нретрес је свршен. Стављам на гласање. Ко је за го, да се тач. 2 усвојн, нека седп, а ко је нротив нека усгане? (Већина седи). — Објављујем да је тачка 2. усвојеиа. С тим је свршен ирви иретрес овог закона, а другн нретрес бнће 26-ог о. м. На реду је извештај финанспског одбора о зајму за војне иотребе. Изволте чути г. известиоца. Известилац М. Марковаћ ирочнта извештај одбора финанснјског. Председник — Има реч Ранко Тајсић. Ранко Тајсић — Као члан финансиског одбора писам могао иристати на овај нов зајам, а нз овнх разлога. Ништа брже ни савршеннје не излазн него ново оружје, јер се данашње друнггво вештпиа нарочнто стара да што брже н усавршеиије оружје измншља за уништење народа, а ретко која држава да прави зајмове иод тешким усл >вииа ради куиопања новог оружја, као ипо смо ми срећии дао Бог на своком зајму; н ако би ми куиовалн оружје са зајмом под неиовољним ирнлнкама, а као шго ће но свој прилици отилата тога зајма трајаги 30 год. онда ће резулгат бита овакав. Цушке које будемо куиили иостаће неуиотребљпве у току 10 годпиа, јер ће пх усавршеиије оружје уииштити, дакле кад