Narodna skupština

СТРАНА 1396 НАРОДНА

учивилн. Предузимач за тим подноси засебан акт министру, у коме вели да је усме^о од комнсије дознао да ће она тако мњење донети да се даље са дубнном стуба не нде, но да ће предложити, да се нрн нројекту остане; за то иредузимач подноси акт н нзјављује г. миннстру унапред да не може гарантовати за сталност моста, ако би темељ стуба, остао на онај коти, која је пројектом нредвнђена, јер по његовом — предузимачевом мишљењу треба са темељом нћи дубље. Тражи да министа]) одгово ])ност са њега скине, ако не усвојп предузимачев предлог. Радн боље светлости на овај рад имам да додам да је акт предузимачев написан руком надзорног ннжињера. 11о тол акту миннст. грађев. ставпо је решење: да се не нде даље са дубином стуба. Дакле , за мене је главно то да је и садањп минист. грађ. нашао довољно разлога, према извештају комисије, да се не иде даље са дубином стуба. Имало је само да се расправи питање односно нагњутости самог стуба, који сс нагнуо за 28 см. према иожаревачкој страни. То мннистар иије могао иримнти на себе, него је уиутно грађевинском савету да он — савет — да своје мншљење. Грађевинскн савет спојпо је оба пптања како о нагнутости стуба, тако и интање о дубинн темеља; иа је иашао: да ннје тако велика онасност што је нагнут стуб, но ипак нреноручује да бн требало пазитн да се са осталим стубовима таква грешка не учнни, јер би онда дошла опасност за стабилност моста. Тога истог дана, кад је грађевински савет о томе решавао , из акта се може видети, позван је денешом, по наредби министра грађевина, од стране начелника министарства, надзорни ннжињер да одмах дође у Београд. Пошто је грађевински савет иоднео своје мишљење , већина је била мишљења да се не пде даље с дубином стуба, но треба остатн ири иројекту. Има два одвојена мњења у извештају грађевпнског савета. Једно је г. г* Поиовића и 'Б. Новаковића, алн се п они у томс са већином слажу да се даље са дубином темеља не иде , а друго је одвојено мишљење г. Таорђевића , којим је тражио да се грађевински савет иретходно упусти у исиитивање о томе : ко је крив за нагнутост стуба, те се усљед таквог рада изазива нужда иотреба — даље са дубином темеља , дакле нсиод иројектиране тачке, ићи; пошто се то претходно испнта онда је мншљење приступити даље раду и доносити мишљење на иитање министра. Дакле види се да је већина грађев. савета била мишљења да се не иде даље са дубином стуба, а сад кад се прочита извештај надзорног иижнњера , који Је нарочито за то позван, вндиће се да је тадањи миннст. грађевине . већ неко друго мишљење добио, али да то мишљење искаже требао је неко да наиише такав извештај, којим би побуђен да прво своје решење изменн. Г. Јевга Стојановић, на нозив дошао је, написао извештај против извешгаја грађев. савета и на основутога извештаја мин. грађ. понпштава своје ирво решење. Усваја извештај надзорног ннжињера и иаређује: да се кесон — сиусти на коту 73, дакле са темељом стуба ићи дубље скоро са 6 метара од иројекта. Сравннмо сад овај рад са званичном нсиравком. Кад се ирочита зваиичиа исиравка види се да је иозвана нека комиснја у коју су били г. г. 'Јаурковић, Ј. Стојановић н ирофесор Жујовић, којој је комисији било иоверено да о самом земљпшту п каквоћи његовој а између коте 78*50 до73даду своје мишљење:да ли је добро за нодлогу. Свакојако за такавједан рад, који је могао министра убедити да своје ирво решење измени.треба да стоји у актима, јер зваиична нсправка може се црпети само из акта, док од свега тога у актима нн словцета нема изузимајући , што је сам мииистар у почетку свог решења ставио : »иошто је тога мишл>ења и г. Жујовић, то наређујем да се са дубином стуба даље и кесон снусти на коту 73, а предучпмач да даде изјаву да неће тражити скуиљу цену од кубног метара , но што му према излицитираиој цени ирииада. Прсдузимач као човек од рачуиа он је само казао н потиисао се да му је саоишгено да са темељом сгуба мора дубље ићи , а што се тиче осталог , да ли ће за то тражити накнадну илн не и колико , о томе ће доцније дати реч^ Даље из акта не види да је иредузпмач дао изјаву према решењу министровом , с»д настаје нитање , колнко ће један стуб коштатн 60.000 или 120.000 динара.

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ја мислим да ири избору лнчности за грађевински Савет, обраћа се највећа пажња на стручну спрему њихову, а и прн предлагању закона о уређењу Грађевинског Савета имало је се на уму и хтело се то, да у тај савет уђу лично^тн, које имају најбол.у стручну спрему. Намера. која је руководнла законодавца, да тај савет образује, бнла је на свакп начин ■га, да министар може прпбављагн мпшљење стручног органа и тиме га сачувати да не пада у иоједине ногрешке, но да нма јака ослонца у томе мишљењу, ако би ко с другестране иојавпо и хтео да утпче на министра. По томе дакле ја мислнм да мнннстар, и ако по закону нпје бно дужан да мишљење грађев. Савета уважн, он је бар имао моралну дужност да то учини. Даље, кад се погледа у оиште, како се ради с гим грађевинама државннм, општинским, окружннм и т. д. вндиће се да се иосле лицитације отварају неки други нословн ненредвиђенн, неки додатци тако, да некн нут нревазплазе и саму пзлнцитирану цену. За пример само хоћу да наведем како је грађсиа касарна у Пожаревцу. Она је дата за 200000 дин., а кад је свршена, онда је изнела да кошта на 700000 дин. (Чује се: а што си ономад о томе ћутао?). Оно, разуме се, за то има да се заблагодари Магдаленићу, н ја не кривим министра нн предузнмача, него за то кривим надзорног инжињера, јер он као стручно лнце ствар је иредстављао министру погрешно. Дакле у опште ја сам мишљења да један пут греба статн на иут тим додатцима, јер ће се тим додатцнма врло брзо изиграти веровање народа у стручност наших инжнњера. Нарочито је такав случај у округу иожаревачком ; народ тамошњи не жалп да даје на ћуирије и друге ногребне му зграде, и ннје у гоме ћивта, али хоће н он да водн рачуна о томе на шта даје и да внди да ли се то наметно троши нли не. Дакле, остајућн при томе био бнх задовољан са одговором г. министра, кад би казао, да онај вишак не нада на народ округа пожаревачког, а он ако хоће нека даје и мнлнјоне нз државне касе. Тако псто бно бпх мишљења, да тако буде, н код других грађевина али да тај терет не иада иа народ, него на онога, који је крив, илн на саму државу. Што рече г. министар да мора да иадне на онај фонд ја нитам њега; ко може народ да нагони, кад он неће да нлаћа тај прнрез? И с тога само са овом тачком нпсам задовољан, а што се тнче рада прећашњег министра остављам да служи иа част њему и оним људима, који су у оно воеме на томе раднли, је су ли они савесно радили при овоме послу или не. Миливоје Јосимовић — Ја впднм да је г. интернеланг, мој друг и иријатељ као народни носланнк, црнео податке из акта по овоме иредмегу. И ја сам, госнодо, читао сва та акта, а иознат ми је и министар, који је на овоме иослу радно. Госнодпн интериелант у својем малонређашњем говору ночео је да третнра ствар од самог почетка њеиог, а нашао је за иогребно да за све време рад наших нпжењера и мниисгара грађевина нроираћа са неком иронијом. Тако пре свега он некако са иодсмехом помиње, како је минисгар грађевина, којн је у оно време био (а који узгред будн речено није онај иоти на кога се ова интернелација односи) наиио да мн чак ии за иројектовање моста немамо способннх инжињера, те је за израду пројекта расписао конкурс. Но то може изгледати чудновато и смешно само г, интериеланту, али ие и људима стручним, којп ове послове разумеју. За овакве сиецијалне радове и за велике грађевине у опшге тражи се сем стручие сиреме и искусгво, те да какав гехнпчар може самостллно за њих пројекте градпти н њихово извршење предузимати. Према томе ја сам уверења и тврдим, да ни један од иаших бољнх и савесннјих пнжењера не би могао узеги на себе одговорност да овакву грађевину, као што је мост љубнчевски, самостално нројектује н навршује, кад ннје има ирилике да овакве радове види и лнчно ири истима суделује. Ни најмање дакле ннје ногрешно, што је министар грађевина, који се у оно доба десио, конкурсом тражио да добије нројект аа мост.