Narodna skupština

СТРАНА 260

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Господо посланици! Ја бпх вас молио да ме саолушате, да вам наведем један низ појава полнтичких, које се јављају од 1869 годпне па овамо, да бих вам доказао каква је била једна формула у пашем политичком жпвоту: а на име да, кад је год било уставности иод Уставом од 1869 г., онда није било аарламентарности, а даје та иарламентарност о жачавала увек иотчињену улогу. 1869 год. лажно имено вана умерено-лнберална странка изјавпла је девпзу „све за народ а са народом" н изјавила је да хоће уставност са парламентарношћу. Но, докле су иароднп посланпци у Скупгатнну улазилп не по внушенпју нолшшјскоме, дотле су се слагале уставност са нарламентарношћу, а од онога треиутка, а то је значајан тренутак 1874годнне, кад су Адам Вогосављевпћ, Ранко Тајсић II Мнлија Мнловановић ушлп у Скупштпну, кад се разбудпо, дух иароднп; кад су потребе народне схваћене правилно, —од тада пастаје време, датребанрава парламентарност у земљи да ее оствари; онда је наступпло то стање у коме су оне две групе пшле увек на то, да сс користе ондашњим Уставом и да на тај начпн нсцрпе сву моћ, п да сузбију ту здраву парламептарносг, која се јавпла у прсдставника народне раднкалне странке не само у Скупштипп, него и у самом иароду у љегову грађанску развптку. Господо, 1874 године бпо је један слаб нокушај, да се уставност са парламентарношћу саставп у једну целпну. Мипистарство Мариновићево било је у једном положају, да је била наступнла иотреба о пнгању за поверење и неповерење, и оно је хтело збнља да влада уставно и парламентарно. Мени је мило, што морам да констатујем ов,1 ј светлп тренутак из уставностн од 1869 годипе, да је тада тај човек одступпо са владавине, нехотећи да влада са већином од двојпце—тројпце. Алн, од 1874 године до 1880 годпне, владало се уставно, алн не и парламептарно. Стари Устав давао је чудповатп еластпцитет, такве одредбе, којима су могле све владе да сузбнјају увек оиај елеменат, којп иде на путу напредних мпсли, на нуту самоуправе н народног развића, а у псто време га назпвајући елементом нереда. То је била радпкална странка у оно време. И ја сам дубоко уверен, да је бпло слободнпх избора од 1875 године до 1880 године, да бп још онда народ био уз ону груну људи, којп су нредстављали радикалну странку; јер смо мп као члановп радикалне странке имали онда ове нсте погледе на друштво н на државу, које и данас а п псту оцену и према људима, који су представљалп конзервативце и либерале. Но ипак политнчкн тренутци довели су нас да се сложимо у једну опознцију 1878 годипе. Та опознција од 1878 год. била је састављена пз елемента радпкалног и млађих конзервативаца, п пшла је на то, да у колпко је могуће учврети уотавност и парламентарност. И услед тока догађаја од 1876, 1877 и 1880 године влада лпберална морала је да положп оставку, и онда је догала напредњачка влада. Кад је наступпо тај моменат, онда се може рећи да је био опет један покушај да се јави парламентарноет п уставноот, т. ј. да иоверење, којетреба да иостоји између Круне и Ларода будс стално и непоремећено. На жалосг морам да констатујем, да се то брзо изменпло, нарочито услед уговора са Бонтуом, а пад генералне уније изазвао је двогласце и од тога тренутка уставност је ругаена. Од тог доба настао је тренутак, да се до 1887 год. владало парламеитарно, али у толико у колпко је нолпција могла да исфабрикује посланике и ствара парлаиенат. Ја се нарочито задржавам на том историском факту с тога да покажем јога један факт и да утврдпм да је збиља требало да се влада од 1886 год. оптужн, да на истој клупп, па којој је седео либерални кабинет данас, ту је требала онда да седне влада Гарагаанинова. То је, господо, она влада, којаје у Нигау са жандармекпм тесацима, начином, који само разбојницима долпкује, истеривала носланике, који су припадали радикалној страпци. То је влада, која је правнла разне ујдурме и еплетке радикалној странци, то је влада која је чинила све могуће покушаје да би ое извукла из оног тешког ноложаја оптужеинх мннистара на црној клупи. (Чује ее: тако је). Ја нећу да говорим о томе, како та влада данас мисли. Вероватно, да ћу у свом говору доћи на ту тачку, али имам

то право да констатујем, да је Устав земаљскп од 1869 год. много пута гаибан на мртво име, да се дође до некв и жалосне и бедне иарламентарности у нашој земљи. И ја хоћу да констатујем, да је нагаа парламентарност за време од 1869 до 1888 била једна увела биљка, једпа бедпа слика, једпа установа, која се распала и која је у многоме завпснла од воље органа извршне власти. Тек од 1888 годпне може се рачупати да је Народно Представнпштво почело да фунгира, да радн нравнлно и слобсдно послове у пуном смислу те речи. Али морам да копстатујем још и овај факт, господо, да су владе и либералне и консервативне п напредњачке вршнле сва могућна шпбања иад Усгавом од 1869 год., и то је ишло дотле, да је Кра.1. Мплап бно Краљ са оналнм креднтом, како у зоМљи тако п на страни, да је живог народни бно поремећеп у свом правплном ходу, да је жнвот народни био иоремећен како у пнтелектуалном тако п матернјалном правцу. Ја овде гледам, госнодо, ствар објектпвно, онако како је забележено у псторији њеног уставног жнвота, н констатујем факт, да је допста наше полптпчко развијаље за 20 год. до 1888 пшло на то да обамру дамарн уставнп, којп су требали да буду светпња за полпгпчко одржање и развнјање једнога народа. И, господо, кад смо дошлп до тог времепа, онда мпслим бпће за свакога од вас разумљиво, да је тада материјално стање Србије убнјено, да је креднт онао, да ,је но том развитак био преиречен, и да је на послетку један Краљ морао да одступи, морао да абдикује. За што је ои то урадио ? Нећу њега толико да кривпм, јер сматрам да је то збиља био један интелнгеитан човек, којп је појмно да Србпја има свој задатак, коме политпчкп потреси сметају решењу и псказао да је у интересу Србпје, српске мисли и његовог сина, наше узданпце — Краља нашег, да Србпјп са својпм пародом преда Устав, у коме су основн новога нравнога на н моралпог напретка ствари, у коме су дата народних мпсли, његове пдеје, његове жеље, жоље, које потпчу нз народнпх потреба и са пајудаљеннјпх гудура и крајева; жеље, да парод хоће да зпа, да је слободан п у својој ошнтпнн н у своме округу н у својој државн, да народ хоће да се развпја, хоће поштења, да народ хоће погатовања, части н образа. И онда, разуме се, тај тренутак јс настао, он га је појмпо. Устав је саграђеп, и тај Усгав, кад је бно овргаено дело, онјетребао да направп једну врло опггру гранпцу пзмеђу старог и новог времена старнх п новнх иојмова, навпка па и осећања. Алп на жалост, господо, може бнти да ће битп незгодно, ако употребпм ову фразу, ову пословицу, која каже: вук длаку мења, ћуд никако; на жалост, велим, и у ново доба, кад је требало оставптп старе навике, кад је ваљало оставнти старе погледе и старе мислп и у повоме добу, кад је требало све логае радње из прошлости бацптп у амбис, бацити у воду, да нх снесе у море, па се иреобућп у нову одећу п на основп новсг Усгава почетп радптн поштеније н боље, — и у томе новом добу опет "ее нашло људи, који нису могли да оставе ни старе навике ни старе заблуде ни старе традиције, и тим људима није било зазорно, да и тај нови Устав изигравају на начин, на који су раније навикнути. Ја не ћу да помпњем, јер мн је врло тешко, оне појаве, које су се дешавале 14 и 15 маја н 6 маја; иојаве такве врсте, да их се сваки мора гнушатп, алп не с гога, што су пх како нам полигпчки протптници иребацуЈу -■ изазвали раднкалп, него за то, пгго су их пронзвели људи, који прпнадају старим навпкама, старим обичајима и старнм уставовцнма (Тако је). И опда, господо, код таких нретходнпх нојава нпје велико чудо ни појава од 9 августа, није нпкакво изненађење нн влада од 9 августа, која је хтела да земљу бацн у недогледне трзавице, и која ју је и збил.а била довсла у једно такво стање, што је задавало највеће брпге свакоме пскреном натриотп, Али инак велим, то стање имало је својих ранијих пристилица, п оно је на врло штетан начин произвело општу забуну у духовима, и ако хоћемо да мислимо као објективни