Narodna skupština

30 САСТАНАК — 6 ЈУЛА

СТРАНА 261

посматрачи; оно нам је наиело како нолнтпчке тако п мора.ше п матерпјалне штете. ( Тако је). Ја мпслпм, господо, да је нојава од 9 августа могла битн услед несрећног фаата, којп је ностао у нашој земљн смрћу памесника Протића. У колпко ми је иознато, може се утврдцтп овај факт, да су се либералне тпце грабљнвице скупљале врло често у своме јату после 4 јуна до 9 августа п у том скупљању су тражидп начпна, како ће се нонашатп у овој прплпцн. Од 4 јупа до 9 августа, стално су се држале извесне седнпце људи из либералне странке, како ће лпбералн отетп владу од радпкала. И збпља, 9 августа, дошлп су они, обновпли су све оне радње,јавнлн се са свпма недостацима, који су бплп под старпм Уставом. Ја захваљујем народу, успеганој шегово.ј храбростн, његовој одаиостп, к поретку слободи п закону; његовом духу, којпје кадар у свакој прилпци да стане на браник свуда, где ко насрће на његова права што зликовцп нису могло да успу ( Тако је). У овој прплпци, господо, констатујем расположење не само Народног Представнишгва, већ п целог народа срнског, који је бпо кадар, да угушн корупцпју оннх људп, који су хтелп да обнове царство пзигравања Устава и закопа, но пзигравање Устава и закона само је могло бпти за време опог Усгава од 1869 годпне. И ја захваљујем народу, а у псто време захваљујем и ономе, који је се 25 годнна борпо, те Је извојевао н унео здраве појмове парламентарности, уставпостп и законисостп у нашу земљу. Госиодо, запамтите, утувнте н знајте, да су иас људп пз лпбералне п напредњачке страпке држалн и сматрали као један елеменат нереда. Оваква квалифпкација противничва према нама, огромној, већнни народа огорчавала је народ, којп вндп нред собом људе покварене да му они дају обележје поштена плн непоштена човека, онп, којп су лажју, клеветањем и лажпнм сведоцима способнп бнлп да обешчасте више од половпне народа нашега преко неморалне полнције п партпзапских иследпих судија. Вп впдпте збпља, једну повампнрену странку, која бн бпла кадра да вас уншнтп, толпки народ, толику чељад н све бп то онп бацилп иенаснтој чељусти својој у уета, те да задобнју што већп број присталпца у циљу као што је оптужени мппистар Рпбарац казао: да поврати равнотежу страпака. Каква је то равиотежа, кад се она на тај иачпн постнзава, а пе путем уверења, путем обавепггења, путем збора, путем достојнпм, с људпма, који пмају просвећен ум, путем оним, којим ће ови људи саветом н нријатељски задобптп равнотежу, а не путем насиља, путем корупције, нутем недостојнпм људи, којп представљају вршиоце закона. Господо, кад паводим те факте, ја збнља осећам у својој дупш, да је само могла стара, пзопачена покварена, разрушена, властољубивост либерална, да учини да буде повод, да у Србијп за 8 месецн паирави тако несретаи иотрес, такав прелом, такав удар да је морало бпти и пролпвања крви, да се морала пролпвати српска крв, крв браће, крв српског народа, да се морала нроливатп света течност, која саставља биће једне правне личностп. ( Тако јс) Одиста, господо, ја морам сажаљеватп, са вама заједно такав догађај! Мене је тронуло прпчање нашега давнашњег иосланика Ранка Тајсића, кад је говорио о Горачићу; дпрнуло ме је јако крвљу срнском запечаћено уверење да је грађанска слобода као п жпвот драга. Он га је запста представио не лажно као што је Марко Антоније изпоспо Цезареву крваву аљпну, него је нзпео један жалостан факт, пред Народну Скупу игпшу, да је у одбрану закона, у одбрапу права свога п слободе, била пролпвена људска крв, крв српска, крв људп, којп хоће да се боре за своја нрава. И ја сам као што рекох бпо тронут овпм догађајем не само, кад сам га чуо, него и сад у овоме тренутку моје осећање не пронзлазп из уображеппх побуда, него иостојп као један аргуменат, којпм се ннко не може одрицати, аргуменат, којп показују да су само самовоља и тпраније могле произвести такав чин, од кога сваки частан човек мора одвраћатп своје лице. Констатујући тај факт као последицу беса и самовоље либералне владавине ја мислим, да има разлога, де се упустимо у испнтпвање оних

чланова Устава, којп су бпли злоупотребљенн и накриво разумевани а бпли су ослонац 8 месечној владавнпп лнбералној. Члан је 71 Устава, господо, на првом месту. Члан 71 Устава је прва инкрнминпсана тачка иредлога оптужбе. Његово разумевање заслужује пажњу свнју нас. У кратко речено: кад би се чл. 71 Усгава правилно разумевао, онда не бп бпло 9-ог Августа већ бн се у пајкраћем року сазвала Народна Скушптпна и решпла питање о избору грећег памеснпка. Тога нпје било. 9-ти је август дошао и донео у напред решење да по назорима либералне владе, а снгурио н самнх памесника може тај рок да пређе граннце времена у коме се Скупштпна одлагала 2 месеца после 1 Новембра 1892, а н распустпла. Какав је нолитпчки разлог бпо, да се тако урадп? Либералима, п велнким и малим и старпм п младим требало је да, газећп и поииштавајућп Устав владају безуставно и наснлно без Народпе Скупшгине, коју је но правнлу ваљало сазватн на посао за 1 Новембар 1892 и да постигпу велику своју мету — већину, лпбералну већпну у Народној Скупштпнп. А за све то требало је да се на нрвом месту ногазати чл. 71 Устава. Либерална владавнна, хотећи да практикује своје сгаре павнке, које је задобпла по старом Уставу, а може бити п но Уставу од 1888 год. она је хтела да задржи два намесника. Њина је намера била да та два намесника, два давиашња полнгичка друга г. г. Ристпћ н Гелнмарковнћ остану што дуже без трећега друга, којп бп пм вероватио, само ако пе би пронзашао пз либералие странке бпо озбнљна сметња за велике иартијске смерове лпбералаца. Требало је дакле створити 9-ти Август, ногазитп чл. 71 а одлагањем и распуштањем радпкалне скуиштинске већине погазптп чл. 54 Устава п сгворнтп окуиштнну чисто лнбералну нз које бп пема сумње, нзашао као трећп Намеснпк човек, који бн прпнадао либералној страицн. И да, господо, нпје бпло првога априла, мало је требало, па да се увернмо да је запста тако. Г1о члаиу 61 Устава, отирављају уставну краљевку власт само трн лпца. Друга би ствар бнла кад би иаш Устав бно као Устав другнх земаља и кад бп бнло уставних одредаба као у другнм земљама, да се ноставља само један човек за намеснпка. Вп зпате да је у Баварској једап човек намесник, гако нсто у Шпанији, где је мајка краљева регенткиња. То је лако разумљнво онде, где таквих одредаба о намесиицима има н тамо ће се наћи начина како да се попуни га иразнипа; али овде је нитање да ли у случају смрти једнога намеснпка не греба водитн рачуна о томе, да ли ће требаги да се попуни место трећега намесника илп не, п то што пре. И оида је питање само о року попуњавања. По моме мшпљењу, ја држим да тај рок траба да буде што краћп. Од 4-ог Јуна до оног даиа, када је радикална влада тражила да се изврши нзбор грећега намесника, тај рок збиља је схваћен онако како Устав налаже, али либералнп намесници пису хтели да иојме тако ствар. Онп су шнлп на то да задрже моћ краљевске властн у њпма двојици и да иду оиим нутем, који је већ довео Србнју до нропастп п близу, врло блнзу до грађанског рата. Алп, госнодо, да би вам показао да је тумачење чл. 71 на нашој страни, ја мпслпм да неће бити штетно, ако вас упознам са чл. 16 старога Устава У том члану 16 старога Устава каже се: „да кад умре једаи намеснпк, гада његово место има да се нопуни у року од месец дана, а за то време двојица могу само отправљаги намеснпчку дужност." Вн ћете одмах видети да је стари Устав био прецпзннјп, по то ништа не смета да се и у новом Уставу исти смисао задржи, ако не у року од месец дана, а оно у року мало дужем. Нарородно Представнпштво може одмах нравити упоређење у значењу чл. 71 новог Устава и чл. 16 »тарога Устава. Пре формулисања чл. 71 Усгава извесно је уставотворни одбор прочитао п чл. 16 старога Устава. С тога се мора узети као факт да у разумевању 71 Устава ваља наћи и упоредптн шта је тај нсти члан значио у чл. 16 старога Устава.