Narodna skupština

СТРАНА 262

Ако стоји то, господо, онда је питање о року за избор трећега намесиика јасно, да је оно што краће, н да је црема Фоме одлагање п распуштање по одлагању било гажење п чл. 71 и чл. 54 Устава. и да се према томе поништио онај принцин у оценн значења чл. 71, коме је прави смисао оно што сам мало час напоменуо, да се није водио рачуп о поретку ствари цре новога Устава, који се надазио у чл. 16 старога Устава. А то је све гажено просто из намере да што дуже новладају два добра прпјатеља и политичка друга којп, су самим тим узурписали краљевску власт, а да је влада која је била сагласна са тим и преманотппсима изиграла чл, 54 Устава крива за то, и да је потнуно право, пгго су оптужени за ту повреду. Господо, она влада, која је дошла 9 Августа, све је бацила под ноге одмах, чпм је била решена на злоупотребу чл. 71. По начпну како је Устав појмило намесништво и пређашња либерална влада, они су довели етвар до тога, да буде безнрекидна изигравава Народног Представништва, као што је било и под старим Уставом. Ја сам, господо, наноменуо, да је она странка, која је још 1870 имала своју клицу у иароду, која је већ имала својпх предстивника у Народном Цредставништву, да је та странка имала већ опредељено гледиште на Устав, и разуме се, да та странка има данас своју већину, кроз дуги низ година задобивену, да та странка има збиља аравилније гледиште на чл. 71 Устава, него, што га имају људи, од старих навика, од старих заблуда, од старих предрасуда. Последица тога је злоунотреба у вршењу чл. 54 Устава. Ч.лан 54 Устава даје Круни право, да одлаже н распушта Скупштину. Кад добро проучите чл. 54 Устава треба строго одвојити одлагање Скупштине од распуштања Скуиштине. Одлагање Скупштпне треба схватитн у оном значењу, као што је наноменуо поштованн посланпк г. Веснпћ, да одлагање Скупштине има свога заачења само у том случају, ако ту Скуиштину одлажу они министри, она влада, која је ионикла из те Скуиштине, а кад је одлажу мннистри и влада, ко,]а није ноникла из те Скупштине, онда је то скроз уставна бесмислица и није ништа друго, него један факат, учињен у са свим противој намери, у намери да се тај Устав изигра. Ја ћу вам навести овај факат. 1891 доиста је одложена Скуиштина, али одложена је она Скупштина, из чије је средине изпшло министарство. 'Га Скупштина што је одложена, имала је свога разлога у овоме. Министарство Пашићево претрпело је било пзвесну реконструкцију, то мпнистарство имало је да спреми извесне законске пројекте. Оно ннје било готово с тим иредлознма , — имало је доста послова, који су били потребни, да се као нрегходни послови спреме да би Скупштина могла отправ^ати послове, која је имала да се састане 1 Новембра, и онда је са свим нриродио, што је Скупштина одложена. Али ја вас питам из каквих је побуда либерално мпиистарсто могло да одложи радпкалиу Скупштину ? чега је оно имало заједничког са радикалном Скуиштином? Ништа друго него да се врше хапшења. Скупштпна је одложена иросто у намери да се добије више времена, како би се игго већи број општина могао да задобпје, како бп шго већи број народних права поништили. По томе, господо, сматрамдаје намесништо, које је предало земаљску уираву либералној влади 9 Августа, да је оно и којекако могло да трпи ту владу до 1 Новембра п да је оио могло пмати свога ра(злога за опстанак до 1 Ннвембра 1892 године : али од 1 новембра нити је намесништво могло да иостоји са два намесника, нити је могла да иостоји либералрна влада онаква, као што је била (тако јеЈ. Расиуштање Скупштине, које је следовало по одлагању, још је веКи злочин по силп онога истога смисла, којп сам дао чл. 71 Устава. Ја сам имао прилпке да у извесним лпстовима дам своје мишљење о томе. Сазивање Скунштине 1 новембра и одлагање Скупштине сматрао сам као преступ против Устава, а расиушгаве Скупштине сматрао сам као злочин. Одлагање Скунштине нема разлога, господо, да стоји у вези са распуштањем Скушптине као појава политичка после одлагања. Рас-

пуштање Скупштпне има свога значења у овоме: кад се Круна увери, да Народно Представништво не ужива оно народно поверење, које је потребно да буде прави израз народног поверења, онда Круна има разлога да то Народно Предетавнпштво распусти и да апелује на народ, али то никад не сме бпти кроз одлагање већ непосредно. Сам акат распуштања Скуиштине је познат факт у животу уставном, — он се зове апеловање на народ. У апеловању Круна пита, на дан, који је за изборе одређен, да ли распуштена Скупштина ужива поверење народно. Побуда за расиуштање може лежатн па првоме месту у томе случају, ако наступп какав неспоразум измеђуКруие иНар. Представништва, а у другом случају кад Круна оназн у разним изјавама народним, на зборовнма, ујавном мњењу, у штампи, да су оне израз неповерења према Народноме Представништву. Овој побуди може да нретходн одмах друга још јача тр је та, да у мотрењу над народнпм нзјавама поверења или ввллм верења, Круна треба да води најстрожег рачуна о аоверепџ/ између Ње и Народа. Чим Народно Представништво не ужпва! поверење народа, Круна има разлога да ту Скупштину распустш. Алп кад Круна распусти једну Скупштину, за коју је уверенш. да либерални збор у Параћпну и у опште манпфестације лпбералне странке у штампи, у њеним зборовима нису моћне да1 поремете поверење, које пмају народнп преставници, онда се: могу само чудити, од куд је намесништво и лнбер. влада, могло наћп разлога да распусти Скупштину, која је изабрана. 1890 године. Управо не треба да се чуднм. Чпм је намесништво, допустило да се члан 71 Устава може тумачити тако, да два намесника могу продужити себн рок, онда је се но себп разумевало, да је намеснииггво развалило ону велику капију, кроз' коју се улази у област народних права, и стављена либеркал. влади и њеним органима на пљачку и отмнцу. И ја налазим збиља да је после повреде чл. 71 одмах у начелу повређен и чл. 54 Устава. Ја ћу се задржати мало на чл. 54. Допуштепо је, господо, да се може употребити п одлагање и распуштање Скушптине, али одлагање само онда, кад Скушптина има вере у своје министре, али ни у ком случају, кад та Скупштина по својим формама и пзјавама нема вере у министре, који нису попикли из њене средине, и онда тај принцип чл. 54 Устава, он је скроз повређен. По мојем схватању ЧЛ1. 54 је један принцнп, који садржава два права крунина, одвојена по своме значењу у примени у уставноме животу. Допустимо да се намесништво по чл. 71 у уставном:е! року, попунило и да ;е у потпупости својој од три лпца било, онда је ипак повреда чл. 54, кад су једна за другим следовали и одлагање п раснуштање Скупштнне. А кад се узме да су одлагање и распуштање одложилп ров за попуњавање трећег намесника, онда се та повреда још јаче истпче. Сад ћу да пређем на повреду члана 52 Устава. Кад се г. Авакумовић бранио, што је у предлогу за оптужбу изнесена, и та тачка, да он треба да се оптужи за повреду чл. 52 Устава, он је се бацпо на једпо земљиште, које нпко не може да правда, као и пзразе што их је употребио да образложи свој поступак продужење трговпн. уговора. У његовом разлагању ишло се на то, да се дотакне до једног израза, који се састоји у речи да је жеља народног иредставништва била основна иобуда, за право да са својим министарством продужи уговор трговачки до 18 Јуна ове год. Ви знате, шта то значи жеља Народног Представништва п шта значи воља Народног Представништва. Жеља је једна психичка појава, по каткад сувнше удаљена од факта и реалности, а воља је нешто много утврђеније него сама жеља ближе факту. Кад би г. Авакуковић п његово друпггво прочиталн и стенографске белешке оне седнице, када се водно претрес о продужењу трговнн. уговора у овоме дому 1892 г. п водили рачуна о оном Представништву, које је изјавнло ту своју вољу % они би знали да ннје нп у коме случају била ^оља да се трговачки уговор одложи до 18 јуна, него искључиво до 1 јануара 1893 године. Али, господо, кад бп они водили рачуна о тој вољи, која је добила законску санкцију, онн би