Narodna skupština

И У Маи ђ ea <

11. ЈАНУАРА 1912. године

= 5

пар Правде би му објаснио да је то законом вапау рањено. \ |

М | Али, господо, као што сам раније рекао, 7. Стојан 0 отић сматра Министарски Савет, као што је Луј VIA LV. сматрао државу и мисли: што он реши то odao да је Минпстарски Савет решио. Ви видите п ај целе ове процедуре, дату и нема других Митонистара, него се само г. Шротић јавља и као Митомистар Финансија и као Председник Министарства ви 7 као цео Министарски Савет. ;

| __Не треба POO Окупштина да изгуби из ватида ни то, да је Протић, у најтежим привишикама, издавао ee банкама и приватним лизинјима из државне готовине па подлогу хартија, отшто нас је скупо могло стати, јер као што је ипевима познато прилике су биле за рат и наш је

аотусед загазио у рат. Шознато је да је „ОСамо= вапправа“ непрекидно писала дуге чланке, како Оафреба да се сви измиримо и спремимо, да доче-

олевамо важне догађаје, као да је било довољно, да и ве ми ухватимо само за руке, а кад дође рат оно океало готовине издато привалнима, а ми да без леба 50 | осталих потреба очекујемо догађаје! PP. Протић от том времену сам је писао те чланке у „Самоваттрави“, а овамо сам издаје државну готовину принтватним лицима и банкама на подлози хартија, које Ба ванредним приликама имају сумњиву вредност. | Ја нећу да претпоставим, да г. Шротић не зна Ренначај папира државних и приватних установа, Ју аузередовним приликлма ни државни ни приватни нпватири не вреде скоро ништа из простог разлога, оттто сваки гледа да их избаци из шака и добије висовац, а никако неће да их купује. Новац је нај"жважније срество у тим приликама, па у извесним глариликама чак и јачи од саме оружане силе.

6 _ Ја ћу за ово да наведем и пример из Францу-опко-немачког рата 1870/71. године. У томе рату, ı Loan cy Немци прешли у Француску, очи су мислили н са као победиоци могу узимати храну по реквизинонионим признаницама и само рећи, да ће се синатрно платити. Народ је почео крити храну. Кад « = видела у томе незгода, издата је наредба, ла == насилно узима храна. Кад су Немци тако понезели радити, народ Француски почео је храну спа-= еншивзти и уништавати. У један мах је наступила паритична, ситуација и онда је врховна управа дошла 2 00 закључка, да нема другога начина, да се срентва добију, него да се плаћа готовим новцем и ш Ф по потодби, што да се објави унапред народу д ва се храна неће узимати насилно, него да ће беваки који је сачувао храну добити готове паре, от то по потодби. Кад су Немци то објавили и понавели доиста плаћати по погодби тотовим новцем, офеарод је почео чак и доносити храну. бог тога = све државе старају да имају ратне резерве у троввојим касама, у тотовом новцу.

|| А колико се полже на ту ратну резерву у каицама, ја вам могу показати примером из Русије где · мтм наилазио у унутрашњости чак и официре, који топису никад видели руски златан новац, све је то онтатворено у државним касама, а кад се објави дат, све се исплате врше само у злату. Тако ради усија, тако ради Немачка. Међутим су код нас упрсојмови сасвим друкчији. Наш Министар Финанвија у времену, кад настају критични моменти, на-

шао је да и то мало државне готовине изда приватним лицима на подлогу хартија. Јо није требало радити, јер те погрешке могу бити фаталне и могу нас врло скупо коштати. Господин Министар се брани, да од његовога поступка није никаква штета произашла. Погрешке се не могу узимати као правило: погрешке остају погрешке и оне се морају избегавати, па и ако би у ретким приликама могле чак и користи донети, јер је то елучајност, ди једна погрешка донесе користи: то не сме бити правило; поменуло се не поврдтило све, али се погрешка мора осудити.

Ја бих имао господо; још да говорим, али не могу, уморан сам. Ово питање о позајмици врло је интересантно, али ипак морам да завршим говор. Као његов резиме констатујем, да је овом повајмицом погажен члап 50 закопа о државном рачуноводству и да Народна Окушштина има да о томе коначно реши. У овој позајмици учињено је ни једно кривично дело — послуга државним новцом, јер је преко три милиона динара издато банкама и приватним лицима без знања надлежних фактора и да се најпосле овом интерпелацијом ова ствар не расправља, нето мора да се поступи по закону, а то је, да Главна Контрола достави овај случај Народној Скупштини на копачно решење.

Ca обзиром на овај мој говор, ја сам спремио један монтивисан прелаз на дневни ред, који тласи овако:

Саслушавши одговор г. Министра Финансија на интерпелацију о давању позајмице из државне тотовине приватним лицима и новчаним заводима, Народна Окушштина ставља у дужност влади, да односно кривичног дела у овом питању учини шта треба у смислу чл. 66 п 67 закона о државном рачуноводству и чл. 57 закона о уређењу Главне Контроле, те да се кривци, који су из државне касе издали проко три милиона динара без претходне визе месно контроле, подвргну законској од-

товорности, а очекујући, да Главна Контрола у смислу чл. 68 закона о државном рачуноводству и чл. 28 закона о уређењу Главне Контроле до-

стави одмах, како то закан прописује, овај случај издавања позајмица из државне готовине Народној Окупштини на надлежну и коначну расправу, — прелази на дневпи ред.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Дајем, господо, 15 минути одмора, а за време одмора молим да секције изберу одбор за закон о средњим школама.

(Настаје одмор)

(После одмора)

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Настављамо рад, господо. Шре, но што дам реч г. Продановићу, имам да саопштим да постоји предлог од 10 посланика, да се више говорници не примају. Т. ј. да се закључи пријем. Има да говоре г.г. Ј. Продановић, Васа Гавровић, Никодије Милетић, Ник. Узуновић, Милорад Драшковић.

Има реч г. Ј. Продановић.

Јаша Продановић. — Ја ћу, господо, да поч-= нем оним, чиме је г. Протић завршио. Његове за-