Narodna skupština

14 НАРОДНА ОКУПШТИНА

вршне речи друкчије су штампане у стенографским белешкама, а друкчије изговорене у Окупштини, али ја ћу их примити, како су овде штампане. Он каже овако: „И ако бих био такав безаконик, ка= квог ме он слика пред Нар. Окупштином, мени се ипак није догодило, да ја тражим од свога колеге преко сто молби шумских кривица, па да их после оставим да у моме Министарству застаре !“

Према томе, како он пореди њетову незаконитост и мој рад, ивлази да сам ја као министар учинио нешто што је противно земаљским законима. Ја унапред, тосподо, изјављујем, да нисам за време свога министровања учинио никакву незаконитост. Ув то ја се питам: где је овај колега. и који је тај колега, који је допустио, да му ја не знам којим средствима, да ли силом или преваром или другим начином учиним да застаре ствари, које спадају у његов ресорг Ја мислим да нигде једнога министра нема, који би допустио без пристанка да та неко омете у његову раду. А овде се тај министар и не јавља, а то ли да се што жали на мене, Ипак да не би г. г, посланици и јавно мнење остали у недоумици, на шта се односи ова ствар, и да не би мислили, да сам ја учинио неко незаконито дело, ја ћу ову ствар изнети подробно. Из једнога среза, мислим, у крајинском округу, тачно не знам, јер нисам читао акта — у осталом дотични министар може нас о томе известити добио сам од мојих политичких пријатеља представку, да их је полиција казнила по извесним шумским заузећима и да је наплатила казну од свију оних, који су самостални радикали, а да није наплатила казну од оних, који су старији радикали. Ја сам потражио приватним путем, као приватан човек, јер као министар нисам могао по томе ништа радити, као лични нријатељ т. Љ. Јовановаћа, као члан коалиције, од г. Министра Јовановића, да ми се та акта ставе на расположење, те да видим: да ли доиста према њетовим пријатељима, према старијим радикалима, није била извршена ова казна, а према самосталним радикалима да је извршена. И г,. Министар ми је ставио та акта на расположење. Ја та акта нисам тражио службено, нити сам давао реверс на њих, него ми их је он просто дао, као што би дао г. Љ. Отојановићу, г. Драшковићу, T. ПЏећићу или другом коме од угледних политичких људи. То је једна политичка услуга. Кад су ми акта стигла, ја сам био у највећем послу, а и посланици, који су долавили код Министра Шривреде знају, какав је велики посао тамо. Ја сам радио с једним од начелника и да не би прекидао посао, спустио сам акта у једно орманче и продужио рад са начелницима. После подне било је примање и ја сам примао људе. Сасвим сам заборавио на та акта и нисам их се никако више ни сетио, док нисам једном приликом почео да претурам своја акта. И тада сам наишао на тај дењак гката, отворио сам да видим шта је у њима, и, кад сам видео шта је, послао сам их Министру унутрашњих Дела. Нисам ни читао акта, нисам ни знао какве су кривице, нити сам ишта проучио, а још мање знао кад застаревају, јер нисам ја надлежан да о њима решавам.

Господо, ја сам се огрешио ог. Љ. Јовановића „еане ја то признајем, јер сам збиља та акта требао дајв O. вратим раније. Ту и толику кривицу признајем ши по она је дошла са заборавности. Али ако сам ја џ погрешио, те заборавио на та акта и држао их YVYy ZH фијоци, како је могао на њих да заборави надло орла жан Министар, који је требао по њима да донесен одлукуг! Зашто их он није ни писмено ни теле--9[.91 оном тражио од мене“ Свима се од нас можезжом десити, да што заборавимо, али онај чија су актартив дужан је да о тим актима води рачуна и да незн 8 учини нешто што би могло да омете његов радквц по тим актима, и да учини да се он огреши о закон, нол)

Ја верујем, господо, да је г. Љуба Јовановићинао исто тако, као и ја, заборавио акта, а не да иххн MB пије тражио од мене зато, што су ту антажованиниља његови политички пријатељи. о се може свакомионе човеку десити. А ја сам још мање имао разлога дарл 5 то чиним, јер сам баш желео да ту казну искусевота и старији радикали као и самосталци,

Ја одговарам за своју заборавност само т. Љубинота Јовановићу, а г. Љуба Јовановић је за своју забо--005 равност одговоран и Скупштини и владаопу, јердеј, није урадио нешто што је требао да уради по за-=-Бг С кону. i

Сасвим би други случај био, да је он тражиорнт акта од мене, па му их ја не дао, изговарајући сезо и: да сам акта загубио, или одричући да сам их примио, он

Да се овакав случај, какав се мени десио, можеокот десити сваком човеку, ја ћу да прочитам писмо гл ом Николе Пашића. Ја сам њему, без реверса, кад мини с је тражио акта о купачкој шуми, дао та акта. Каддел сам морао да радим по тим актима, ја сам му пи==нп | сао да ми их пошље, и он ми је одговорио овакоголе: „Акта о тој шуми, држим, да су у Министарству. јат: Кад будем чистио Фијоку, ја ћу их потражити и по=01 | слати“.

Како су мени та акта требала, ја сам поновађ писао, и он ми је опет писмом одговорио овакожоле » Од онога часа, кад је Гимотијевић потражио актавтав о шуми општине купачке, непрестано сам их тра-=-5 жио и почео сам сумњати, да их није неко приди=-нк) тао. Знам да сам их донео кући да их читам, алинеб нисам позитивно знао да ли их нисам вратио VV OF Министарство и метнуо у Фијоку. Како сам лежао ови то сам другима наређивао да их траже. Јуче самшвео ввао Стевановића, предао сам му кључ од моје мини нистарске Фијоке и наредио, да претури и прегледавког. сва акта, па их ни тамо није нашао. У чуду, на=-вн редим да се код куће све претресе и где могу ин | тде не могу бити. И нашео сам их међу новинама у коверти“. ~ li

Дакле, господо, то што се JeCHAO MCHH, Aa Ba--BB боравим на акта, која сам метнуо у Фијоку, десилоо ce и г. Џашићу, као шефу владе. Само ја нисамшњвот чекао да се он сам сети и да ми акта пошље, негобтон сам тражио два пута писмом, да се та акта врателотв Р. Пашић је био затубио та акта, после их је на==ен · шао и послао, и ји сам их после употребио. Г,Т Љуба Јовановић, пак, није мене ни телефоном, нини усмено, ни писмено потсетио, да ми је та акта лаоловд Заборавност, дакле, постоји код обадвојице, само с овом разликом: код мене постоји заборавноста али не и одговорност, а код њега постоји заборав=== 6 ност и одговорност. |