Narodna skupština

16 НАРОДНА СКУПШТИНА па НЕ И E

тражите сами израза зато, јер ја не умем наћи реч за такве поступке.

Може се, господо, свакоме од нас десити да каже неке ствари, које нису правилпе, и да по нешто погреши, Нико није без греха, осим једини Бог. И ја верујем да су п најученији посланици међу нама могли некад рећи неке ствари, које по науци нису тачне. Али, господо, када би прелистали стенотрафске белешке из последњих година, нашли бисмо да се говори господина Протића састоје готово једино из самих безсмислица, нетачних тврђења и рђавих и противуречних -теорија. Нама се то може десити као изузетак, а код њега је то правило, кога се он стално придржава.

T. Протић ми је замерио што сам ја прву тачку чл. 41. протумачио тако, да се обртни капитал пе сме дирати, докле не дође до суме од 16,000.000 динара. То моје тумачење извпре из саме стилизације овога члана, а кад се један законски пропис тумачи, онда се, као што знамо, мора гледати и на дух и на текст закона. Г. Протић моје тумачење овога члана нијо ничим побио. Али да за часак примимо његово мишљење као тачно! Да примимо да се обртни капитал може употребити ма колико износила његова сума! Али он опет тиме ништа себи није помогао, јер и поред тога остаје онај израз: „Алш се не сме дирати“

Шта значи овај изразе Значи да се не сме дирати, па био он један или свих шеснајест милиона, не сме се употребпти ни на какав другициљ, него на онај, на који је законом одређена употреба обртнот капитала.

Ја овде нећу сам да кажем шта је то обртни капитал. Навешћу шта о томе вели „Самоуправа“, у чланку г. Протића. Ту се каже ово: „Обртни капитал служи за то да увек притекне у помоћ главној државној благајни кад би наступио случај да она не може да одговори обзезама плаћања зато, што приходи државни не утичу по времену, сезони у државну касу у сразмери државних потреба“. Због тога је овде п ушла реч да се не сме дирати, а тозначи, да се не сме извући из државне касе и дати у приватне касе. Јер, кал би наступила потреба, није сигурно, да ће се из тих приватних каса моћи увек па време вратити у државне касе. Г. Мишић је врло лепо навео да у том смислу говори и чл. 52. на који се г. Министар Финансија позвао, али који, у место да му помогне, туче га у главу, јер потврђује оно, што ми тврдимо, а не оно што он жели.

Да је законодавац хтео да Мисистар те паре може узимати из лржавне касе H стављати у при-= ватне касе он би то ставио, а он то нигде не каже. Он, напротив вели: „он се стара да ни у ком случају ни у једној каси државној новац не лежи бесплодан и преко потребне суме за дневна плаћања чију величину он сам одређује упућујући новац из једне касе у другу“.

Непрекидно је реч о државним касама, непрекидно се вели да новац може ићи из једне државне касе у другу, али ни једним јединим чланом, ни једном речју није утврђено, за које време у приватну касу. Јер чим би тај капитал изишао из државне касе, држава не би могла да одговори својим изненадним потребама и оба-

· Отојан Протић неће моћи наћи ни једног пи "О

да тај новац може отићи ма

~ . МЕД — а те зала ја на Ст и и и _ Da

везама, нити би обртни капитал могао да вршишце намењену му Функцију. 5

TP. Протић је изнео овде теорију о правим Министарским. Он је обично имао једну слабост

потврдити оно што хоће г. По Овога пута тг, сто.

јан Протић није нашао ниједнога писца који је писауонт о дужности појединих власти који би му потврдио ЛЕ он министри молу чинити све што им закон не забразцог: њује. Напротив, коју год књигу из административнонан права отворите, у њој ће те видети начела предвиђени у самом Уставу: о подели власти, дужности, прававуи и надлежности истих. Власти могу радити само ожно 0:

што је у закону казано и начином како је тв у закону предвиђено. Чак је и Окупштина везаштево пословњиком да може радити на законодавствунтов али путевима који је тај пословник прописао. Дак авћ и сама Окупштина не може мимо пословник да, o: | послове. Кад власт хоће што год да ради њој GD [Oe прописане тачно законом дужност, надлежности HH H 7 који начин има да изврши известан посае. То ф 01 основни принципи административног права, и . н

који тврди да министар може радити све

што TT

законом није забрањено. Међутим, ми смо Бат да је Министру забрањено оно што je T. Протитод учинио. Њему је забрањено „да не сме диражте а: никако обртни капитал“, а по чл. 52. наређеваа!

је Министру; да он може упућивати новац само и си: једне државне касе у другу, али опет државшнага Ниједан параграфФ не говори да може обртни нрл ш питал ићи ма и привремено у приватну касу. El . против, сви чланови траже да новац стоји у де 7 жавног каси ради државних потреба. Али, господ лош: има још један члан у закону који о томе говојроно Кад би Мистар Финансија имао права да обртитцо капитал даје на позајмицу по извесан интерес ондно би тај интерес састављао државне приходе. dar 1. овога закона о рачуноводству говори да седе 95 жавни приходи морају именовати и улети у бушито и казати какви су и од чега долазе. Члан 14 то иси говори. Мора да се зна какав је прихол, и мора И 546 се у буџету именује сума колика ће бити. Господиеот Шротић то овако правда. Он каже ово је ванредтозу приход. Е, тосподо, чл. 16 говори о ванредним пријт и ходима и каже: „ванредни су приходи сни који нјо: нису мотли предвидети.“ Како се може замислити, д ит: је г. Министар свестан тога да ће државну готовитиао давати под интерес, а да не може да предвиднал колики ће отприлике приход од тога имати Вава · редни су приходи бни за које Министар не зве да ће пасти. То су рецимо повлони. Неки су ши 7: стали после буџета или су случајни, или их ки изазвала каква нарочита ванредна државна. потреба Ни један од ових случаја није овде. Овај примени не може ићи у ванредне приходе, и кал није ван -

Мин

TI O

_редни приход, OH Je морао ући у буџет. И кал пиши |

ушао у буџет то значи да је погажен закон о jo жавном рачуноводству.

Јер, господо, није закон дао министру прати располагања државном имовином како хоће, вара он може уводити нове приходе, нити стварати HOJOH = расходе без законодавног тела. Само приходи, кора „ су случајни, који су непредвиђени, могу постој јађе(от и ако нису унесени у буџет, а приход који 6 =ј