Narodna skupština

19 к

школа, а и друга лица са факултетском спремом, али која имају најмање i 9 година указне службе“.

Из истих разлота, треба изменити и трећи одељак члана 13 у поглед! ог секретара, који би имао скраћен да гласи: „За секретара Министарства Прара свете могу бити постављена лица са Факултетском спремом, која имају нај о 5 година указне службе“.

Четврти одељак чл. 13. може остати по предлогу; али с том напоменомш о» да би у интересу служба потребно било да је кандидат за правног референтутно положио судијски испит, а лекар и архитекта прописне државне испите шеп 9 својој струци. Ово још и с тога да би ти чиновници Министарства Просветтоа били истих квалификација са истоименим чиновницима правничке, санитетско и техничке струке, у коју онда могу у свако време по потреби и прелазитити:

У чл. 15 требало би други одељак који говори о секретарима, и петтоп одељак, који говори о лекару, у погледу одредаба о њиховој плати спојиттиј уједно и обе ове службе по плати изједначити. Према томе, нови други одељава.“ чл. 14. гласио би: E |

„Секретар и лекар имају положај и плату професора средњих школа, с годишњим додатком од 600 динара“. Ово с тога што би се тешко могао наћш ве лекар који би служио при Министарству Просвете са платом одређеном мм |L овим пројектом.

зна

Код овог чл. 14 Државни Савет има да учини и једну општу напоменуо да овоме члану ваља додати наређење, да се сви у њему наименовани чиноваон ници постављају Краљевим указом на предлог Министра Просвете, иначе 610 њихово долажење на те положаје било или по аналогији или по досадашњејент практици.

Члан 15 пројекта, по предложеној редакцији има извесне непотпуностетос у томе што се њиме желело рећи. Стога би, по мишљењу Државног Саветавто: требао измењен у целини да гласи:

»„Управу и надзор над свима школама и просветним установама врши Министарство Просвете непосредно и преко својих органа.

Министар Просвете, као највиша просветна власт по својој надлежноститос решава о свима просветним пословима, као и по свима жалбама против одлунету: школских власти у колико није законом друкчије наређено“. |

Члан 17, исто тако требало би потпуније п јасније редиговати задржави вајући му главни смисао, и тај би члан имао да гласи:

уда надзор но стручним и средњим школама постављају се 2 до 5 надр5н зорника по предметним групама које се у тим школама предају. |

Ови су надзорници чиновници и постављају се Краљевим указом на предлаог. Министра Просвете, а по претходном саслушању Главног Просветног Савета ет

Члан 23 требало би, у првом делу његовом овако редиговати: „За надбен зорнике стручних и средњих школа, могу бити постављени директори потпунишн средњих, и управитељи стручних школа; професори тих школа са најмање | ЈЕ Е година наставничке службе«. Испит пак, који се даље у истом члану, а за каншне дидаље из реда професорског, као допуна већ положеног професорског испитати предвиђа, треба по мишљењу Државног Савета сасвим изоставити. Ово, прво стопитот што ти исти професори по тачки 6. 113 закона о средњим школама већ полажке тамо предвиђен испит из педагогике и методике са основима психологије, тет практички би излишшно било понова такав испит, ма и проширен, од њих трабут жити. Овај накнадни испит у толико је мање потребан, што Бе се надзорницишт за стручне и средње школе за разлику од среских надзорника постављати „пеш, предметним групама“ (чл. 17 предлога), те ће, по томе ова стручна спрема и ваба.! љаност кандидата увек бити главна страна њихове квалификације. Најпослеос овај би услов само можда отежао одабирање иначе ваљаних кандидата, јер ЈИ] |

машта мит и