Narodna skupština
друто не чиним, него дајем израза вадовољству онога краја који је дубоко уверен да ће се ова пруга почети на пролеће да гради, У тим надама, изгледа, да ћемо се преварити. јер г. Министар каже да ho гледати да се сви претходни радови посвршавају, а да се она не може правити због тога, што се нема пара у касама и зато што треба направити зајам из кога би се та пруга начинила, Дакле, према оваквом одтовору т. Министра ја морам да изведем закључак, да се та пруга неће правити у толико пре што ми сада очекујемо на пад владе и на свршетак ове Окупштине. Дакле, према томе. немам шта да кривим г. Министра само изјављујем жаљење, што нас је и овом приликом обмапула срећа.
Председник, Андра Николић. — Има реч Илија Илић. Илија Илић. — Ја имам пуно вере да ће она
радикална влада, која је тако енергично почела да ради па грађењу Јадранске железнице моћи продужити тај ради да ће га са вољом радити, јер су све радикалне владе највише на томе питању инсистирале, и зато је могло доћи до раскида коалиције. Ја сам ово питање поставио зато, што су са многих страна прављене сметње грађењу ове пруге. Ово је питање прошло кроз мноте перипетије, док је дошло до тога да се изради траса пруге, да се израде планови и предрачуни. Тај први део радова је готов (ба левице: Па траса је готова већ пре 30 тод.) Тридесет година има како је траса тотова, али 80 тодина се није ништа радило. Тридесет година, ниједна влада није радила тако енергично као ова, влада.
~
Ја тако исто, господо, сматрам да је врло важно грађење пристаништа на Доњем Дунаву, али питање о грађењу Јадранско пруге кроз наш део територије, дакле, грађење онога дела који иде од Ниша до Мердара много је прешније од овог питања о концесији које се сад подноси. дбог тога сам ја и поднео ово питање да се и даље енертично ради на томе питању.
Председник, Андра Николић. == LT. Министар Иностраних Дела има да одговори на питање г. Драгића Самуровића.
Министар Иностраних Дела, Др. Милован Ђ. Миловановић. — Г. посланик пита: је ли се што радило код Аустро-Угарске владе да се образује нарочита комисија да постави и утврди гранаицу на Дрини. Џитач, г. Самуровић, сам констатује овде, да су претходни радови довршени у току претпрошле и прошле године и сад остаје да се приђе главном питању, То главно питање, тосподо, врло је компликовано. Оно не стоји на дневном реду од јуче — оно је управо на решавању од берлинског уговора па на оваме. На њему се почело активно, енергично, радити још од 1888 т. и до данас није се могло наћи начина да се између нас и Аустро- Утарске постигне споразум. Узрок је томе што се мин Аустро-Угарска не слажемо у самој полазној тачки, не слажемо се у тумачењу дотичних одредаба берлинског уговора, које товоре о граници између нас и Босне.
Влада, са своје стране, чини све што може да се то питање приведе што пре крају, јер то пи-
4 | IO. LROUUU VI ;
> ово питање треба да се расправи. Дотле, до
3 Зи ЕВЕ
| |} | | |__
| | } | | | | | |
O
зове CODE на граници и узнемирује непрекидвуна
тамошње становништво. Влада се нада да ће ф ad ипак наћи начина, да се било директним спораз ево мом било ма којим другим начином. споразум ши м'
стигне пи да се ово питање једном скине са дневних ног реда. Додаћу само још да ни ова влада FI JU пређашње владе нису никад ово питање трен бретле, као и даће и даље и ова влада па и сва друга морати по природи саме ствари поклоније HOL овоме питању све своје старање.
Председник, Андра Николић — Има | (BB т. Драгић Самуровић. 5 |T Драгић Самуровић. — |]. MugHerap ризика
је у своме одтовору да су и радови | нас утврђивање И између Орбије и Босне доваој шени с једне и с друге стране тј. и са наше и Е 81 босанске стране. Самим тим, ја мислим да Аустртот. Угарска влада жели да се коначна граница утвјујат између Орбије и Босне.
1. Министар зна врло добро, да босанска влавља за најмању ситницу, коју босански грађани поднезндко босанским властима, изведе по читаве балаљоно«.о ескадроне, батерије и наилазе на наше сељакб“ бил раду, ако и сами знају, да нема ништа у стварбат. али она тиме само хоће да с том војском, кб" изгледа као да је пошла на неку војну, убије нен 91 ауторитет пред њиховим и нашим поданицима. | -5и
Ја не могу- бити задовољан одговором г. МИ i нистра, јер он ми није кавао да је он баш настоен јавао и да настојава, да сеу овој години састао: међународна комисија, па да ову границу утвру јат него каже: владе су радиле и радиће у будујат али ја желим да чујем од њега: да ли је он ши не радио на томе да се ове године, летос, ова шј 5: ница утврди. |
i
Председник, Андра Николић. — Има И RM т. Министар Иностраних Дела. 5 Председник Министарства, Мин. Спољ. 1) .d.
· слова, ер М. Ђ. Миловановић. — Господин TOG OT
ник је мотао то видети из мог одтовора кад ( де казао: да је и ова влада радила и да су и дрјуг 1 владе радиле на томе и да се од наше страншива овом питању све чини што се може. Само у пат
њима, међународне природе не решава једна стр т већ ту треба да се сусретну две воље. Можемо оке радити колико год хоћемо, ако не будемо Ш ом друге стране наншли на готовост да се ово ос тање рети на оној основи, на којој ми замишљу те да га треба решити, онда ће сав труд осшоо узалуд. Односно састајања комисије радило : O! радиће ce и даље, али ће се комисија моћи на стати и радити само онда, ако се две владе
претходно споразумеле односно основе, на =
том питању нема споразума, нема једнакости у тледима између двеју влада, дотле је бадава се комисија и састаје, јер неће моћи ништа шавати нити доносити какву одлуку. ]
Ја понављам г.посланику, да ће се чинити што се може са наше стране, да ми не превицу ти“ значај тога питања и да знамо колико штедј Ат Ji последица оно доноси, кад се оставља овако 0; решено, А да ли ће се оно донети и решити,