Narodna skupština

о за , а РЊИ. Опатије

аб не зависи само од нас, јер то није наше унутрашње ти питање него међународно питање, где треба и једна у дет друга страна да се одлуче.

· _ Председник, Андра Николић. — Има реч г. !М Министар Грађевина да одговори на питање г. Мији лије Богојевића односно заузећа приватних имања. 1) (Гласови: није овде).

___ Онда идемо даље. Има реч г. Министар Граasd ђевина да одтовори на питање г. Јована Стојко(ни вића и Живојина Рафајловића о путу Власотинци [-___ Црна Трава и Предејане— Црна Трава.

У Министар Грађевина, Михаило Илић. 201 Господа народни посланици ивојин Рафајловић , ши Јован Стојковић упутили су на мене у Народној [80 Окушпштини питање о просецању и изради путова 4 Власотинце— Црна Трава и Предејане— Црна Трава, ч6н наводећи како израда ових путова траје већ три бол године и још сви радови нису приведени крају и опв ако је то до данас требало да буде, ла ме питају:

1, Шта је узрок те ови путови нису до сада цен израђен, и

___ 92. Јесам ли вољан наредити да се израда ових тти путова доврши чим то време буде дозволило 2

На ово питање част ми је одговорити следеће.

Према извешћу, које сам од окружног начелчто ства добио, на путу Предејане—Рупље остала су вал два до три места нензрађена, на којима се имају нен извршити вештачки радови а поглавито разбијање зто стена и то око 500 м. испод места ЊКачера и код [4 Рупља око 200 м. и изнад Рупља до везе са путем нап црнотравским око 1 километра код Отанковог менех ханишта.

Пут Власотинце— Црна Трава израђен је у преткох ходној години све до Падалишта а преко Китке тоо остало је једно парче да се траса поправи, пошто

89 се народ при просецању пута није држао тачно одо одобрене трасе штедећи при томе неке винограде, бт те је пут просечен доста стрмо.

Од места Џадалишта довршени су прошле јенед сени зомљани радови до Бродске суднице, а одатле за даље за. Црну Траву остао је пут на дужину око )05 4000 м. недовршен. :

Народ округа врањског имао је у прошлој гонил дини да ради врло много на просецању разних топ потраничних војних путова, усљед чега није се у ји прошлој тодини могао народ употребити на доврш шење ових путова, а и окружни инжињери због ни многих важнијих техничких послова у округу пису то стигли да саставе пројекте за извршење вештачких 4 радова на овим путовима, а да су пројекти и били тол готови не би било кредита у прошло годишњем бузџ Џету, та се ови путови не би могли тада ни допја вршити.

Чим се категорисање путова по новом закону HEH изврши, наредићу окружном начелству да окружни инжињери саставе пројекте за довршење ових пуот това, који ће се према категорији путова исплатити

ен из одговарајућег буџета, а гледаћу да извршење поа вештачких радова помогнем извесном сумом из ово: долтодишњет државног бупета.

ШЖеив. Рафајловић. — Ово питање, тосподо, топ потрзано је пред Нар. Скупштином већ у неколико г махова. Ми посланици тога краја потржемо га јенил дино из тога разлога, што је збиља народ, који ста-

91. ЈАНУАРА 1912. ГОДИНЕ

нује у томе крају, у томе планинском делу, у власотиначком срезу, оцепљен од целога света, не може отићи ни од куће нити се кући вратити, јер сем козјих стаза другог пута нема. То је тако битна потреба, а таква иста потреба гони и нас, да убрзамо тај рад. Ја мислим да т. Министар има нетачан иввештај о путу Предејане—Прна Трава, јер ја сам лично летос тај пут прешао и он стоји овако. На једном простору, који је доста тежак за израду, пут је израђен, управо просечен, али није насут. Кроз Качер, велику планину, богату буковом шумом, која ће настрадати чим овај пут буде готов, — то је један интермецо, — пут је просечен, али ненасут. Ја сам веровао, видећи да тај пут иде, да води насипом, ја сам са друштвом кренуо тим путем, верујући да ћу стићи у место где сам пошао, уједанцуг ја сам наишао на природу, на брег, наишао сам на онакав терен, какав је од искони створен. Шта је сад! Натраг не могу, јер има два и више сата, а напред не могу, и онда сам се с друштвом решио, да водим коња преко урвина под опасношћу да се скрхам и ја и коњ, држећи се једном руком за стабла букова а другом руком водећи коња; тако је трајало једно 500 метара док нисмо наишли на просечен пут и тим путем смо ишли, док опет нисмо наишли на један неизрађен део. Кад сам запитао шта ово значи, дошао сам до овога савнања: општине вредне, које су имале вредну управу, своје су делове израдиле

а општине које су биле лење, — нећу да улазим у разлоге и узроке, главно да има две до три такве општине — нису апсолутно своје делове такле,

него како постоји од створења света тако је и данас.

Кад се један посао ради, онда треба све општине да раде и израде свој део, иначе кад једна општина изради свој део а друга га и не такне, ја мислим да у томе можемо наћи само немар власти, јер ми сви знамо како се општино тешко крећу на кулук и уопште на заједнички рад. Али дужност је власти, да једновремено све општине почну и једновремено заврше посао, који треба. Дакле, циљ је мога питања био тај, да г. министар преко надлежне власти нареди општинама да прве пролетње дане употребе да се овај посао продужи и на време сврши. Главно је, да општине треба да израде тај део и да га наспу, па да се може тим путем саобраћати.

Министар Грађевина, Мих. Илић, — Имам да одговорим на питање г. Михаила Радивојевића. (Чује се: није овде), !

Имам да одговорим на питање г.г. Димитрија, Илиџановића и Пејче Цветановића. (Нису ту).

Даље имам да одговорим на питање г. Николе Цакића.

Народни посланик г. Никола Дакић поднео ми је питање ове садржине: По новом закону о јавним сувоземним путовима у циљу одржавања нутова у добром стању као и ради одржавања слпоровознота саобраћаја и сигурности путника постављаће се нарочити путари и надзорници путова, кад се закон буде увео у живот, то је 1. јануара 1912. тод. Шо чл. 21. истога закона г. Министар Грађевина имао је да пропише правилник по стручиој спреми дужности надзорника путова и путара и