Narodna skupština

3 ; | 7. МАЈА 1912. ГОДИНЕ

ЈЕ

И Народну Окупштину; посланици из већине упапред тасву противу тог мишљења. Ja господо морам да учиним још једну напо-

3 зом-мену и изјаву са своје стране о товору који је ту јутрос пао у Скупштини од т. посланика Шкорића. ___ Примећено је господо да су код нас партијски

тла односи толико злоштрени, да се H најпоштенији зоп посао, најчеститији рад, приватан рад, којим се 155 баве поједини политички људи проглашава за неут што недопуштено од стране других политичких Ура људи који партији овога“не припадају. Ја тосподо гине внам да је једна Бечка Фирма добила право на тад сечу растовог дрвета у прокупачком крају у маси пој јот 1904. год.

То је Фирма Хофнер и Шанцер, у Скупштини ЧЕ речи о томе није било. Да је добио међуIHT тим ма ко од нас српских грађана ма шта да ради гл дужност је била свих политичких противника да и вичу: заради, обогати се, покраде.... као да је ова кав земља створена само за странце, а за рођене сион нове ове земље да није. Треба да гледамо господо и какви су послови, како се они обављају, има ли те ту нечег што се провлачи, на шта се од стране _надзорних ортана тледа кров прсте или не. Ја го"сподо сматрам за напредак шпо је Србија имала и и своје људе спремне инжињере и предузетнике и своје капитале, да велике послове она преко сво"_јих људи својим капиталом сврши, а не да то добију странци. На послетку господо то се лицита"пијом добија и да се није Србин јавио онда би однео онај са стране који би био скупљи, и сем от тога она разлика између онога што стварно посао он кошта пи што је плаћено, та разлика отишла би

BH на страну, не би остала у земљи.

Ми господо, желимо да се рад у земљи разни вије, да се развије индустрија, да се развије рува дарство, да онај вишак са села нађе посла. [о-

па сподо, ви сви знате како је на селу. Погледа о оташ 10 дапа ораће земље, пет синова, мисли CO: морам двојицу да одвојим. Tae? На занат. Занати | су махом преживели, треба створити нове послове _ тде би се тај вишак радне снаге употребио корисно. Можемо ли то, ако сваку појаву, сваки уп | посао који сина ове земље одржава прогласимо за крађу, и за непоштен посао. | Т. Шкорић је учинио једну неправду, кад је т тврдио да се политика самосталне странке и старо радикалне странке опредељује према интересима :8 | банака. Ја сам уверен да и г. Шкорић у то не ји = верује. (Мих. Шкорић: Ја ћу вам то доказати). Господине, Шкорићу ви то не можете доказати. (Мих. Шкорић: Пруга Крушевац — Ужице, у место 2 милиона кошта 6 милиона, поднећу уверење да

више кошта та пруга нето нормална). Господин Шкорић може бити уверен да ћемо

H његовим доказима несумњиво поверовати, али није r то у исти мах доказ, што је 1888. године коштао | једав објекат оволико, а сад после 830 година H кошта више, јер су данас скупље наднице, скупљи к · материјал, скупље гвожђе, скупљи камен, скупљи Ji цемент.

Тосподо, никад ми није падало на памет, да

о овакву политику у Народну Окушштину увлачимо, | шта ради који новчани завод.

109

Ја знам да Трговачка Банка која је завод при јатеља 1. Шкорића има једну повластицу да екеплатише по закону рударском да израђује цемент, и разуме се ја би био зато да тај цемент кад може да замени други страни цемент, да употребљујемо јер је наш земаљски производ, пе водећи рачуна што ће Тртовачка Банка да заради. И треба да заради. Не треба тосподо уносити пакости и теснотрудости у овим стварима. Мени је жао што је то дошло од тосподина Шкорића.

Јутрос је један мој пријатељ објаснио како он сматра послове банчине, како он сматра људе који су у тим банкама.

Ја тосподо осим овота сматрам да се ми пемамо плашшти од какве банкократије у Србији, Србија не располаже са довољно капитала, а најбољи је доказ о томе што стране банке долазе и налазе посао у натој земљи. Да господо, велики послови подизање индустрије потребују капитал, и нашто бупити се на удружен капитал. Зашто заборављамо да је удружен кашитал створио „Српско Бродарско Друштво“, Кланицу и толика друга корисна предузећа“. Ја мислим да се мој друг господин Скерлић уплашио од онога што не постоји — од банкократије. Ја сам овим завршио.

Председник Веришфикационог Одбора, Драт. Т,. Васић. — Има реч господин Министар Унутрашњих Јела.

· Министар Унутрашљих Дела, Марко Н. Трифковић. — Господо посланици, данас је већ трећи дан како се поводом извештаја Верификационог Одбора води опширна и дуга дебата о правилности и законитости извршених избора.

Докле товорници, који припадају радикалној странци, пзносе доказе да су ови избори извртшени правилно и законито, извршени у реду, дотле говорници, који припадају опозиционим странкама, труде се и покушавају да то оспоре, и да утврде, да су ови избори незаконити, да је било притиска и насиља. Држање опозиционих посланика сасвим је разумљиво, — али само донекле. Донекле, велим, зато, што се пе може тражити да опозиција, која на овим изборима није добила већину народних посланика, чисто и отворено призна, да су избори били у реду. То јој забрањује њен партијски рачун, који јој диктује да за свој неуспех другог окриви.

Али ако се од ње не може тражити да TO призна, може се е правом тражити да у дебати не буде жучна, да не буде огорчена, да не износи неистине, које не користе ни расветљењу ове дебате а ни њој самој. e

Поред све најбоље воље владине да се избори изврше сасвим уредно, правилно, законито, ипак могла је да се деси каква омашка, каква грешка, каква неправилност: јер сам овај систем бирања, саме изборне радње врло су сложан механизам, и нису у руци владиној, те да може да буде све онако, како влада жели и како влада хоће. Али ако је било каквих погрешака, каквих неправил-

ности, онда је доста да опозиција на те неправилпости, на те погрешке укаже, нека их и преувелича до миле воље, нека оштро критикује због те неправилности не само оне, који су те неправил-