Narodna skupština

20

OC VL

вагона. Ти су случајеви: пожар у Фабрици, поплава, болест међу раденицимиј штрајк раденика, који би захватио толики број и таквих раденика, да би CV тога било онемогућено извршење лиферације на време. Али, да је у другаорт трећем ставу истога члапа предвиђено, да ће се такви правдани узроци 856 цнења само тада узимати у обзир, ако лиферант, у појављеном случају, одбо извести Дпрекцију са назначењем колико ће приближно требати времена заље клањање појављенога прекида рада, с тим, да је лиферант дужан да такавзаљ вештај овери код месне полицијске власти као и код надзорног органа, зг, Дирекција буде одредила за надзор за израду вагона, што све, у овом слутуг. пије учињено.

Са ових разлога, Месна Контрола није могла дати своју визу на поделе јој исплатни докуменат за повраћај ове казне, већ је, са својим извештарвт! спровела овај предмет Главној Контроли на оцену, према члану 68. закон; Државном Рачуноводству.“ ;

У општој седници својој, од 20. марта тек. год. под Бр. 6478, Глаг“ Контрола је расмотрила сва акта овога предмета, као и наводе у извештш“ Месне Контроле, па је нашла да је мишљење Месне Контроле умесно п ду њен поступак, што визу није дала за ову исплату, оправдан о чему је известо“ Месну Контро. лу актом својим од истога дана, ради даљег поступка. |

II.

Иста Месна Контрола, актом својим од 19. марта т. г. Бр. 126, подеџ“ је Главној Контроли извештај ове садржине: | ;

„Дирекција Срп. Држ. Жељезница зак, 27 чила је уговор за набавку | ничких вагона и кола за нренос пртљага 10.- јануара 1909. год. бр. 858 Ја tosićle de malkeriel de chemin de fer du а Volga. |

По чл. 4. тога уговора лиферант је дужан предати у Београду вагонон“ 4 осовине најдаље за 8 месеца а све остале за једанаест месеца од дана Е• писа уговора. У случају да лиферант наведени рок прекорачи, Дирекција ћел сваки вагон пи сваку задоцњену недељу наплатити по 50 дин. Но ако је лифејјо« одоцнио због неодољиве силе (Когсе тајеате) штрајка пли дужег прекида у ју саме Фабрике, Дирекција нема право примењивати ову казну за једани по но. колико је сметња трајала.

Па како лпферант није ове вагоне испоручио о року то му је КЕ екане наплатила у име ове казне за задоцнење пспоруке у 1910. год. дин. 90.95 а прошлој 1911. год., дин. 69.650 — Свега 100.000 динара.

Прву суму наплаћену у 1910. год. а у пзносу 80.350 — дин. Дирекги“ је унела у свој ванредни приход и по закључку њених рачуна за ту TOV, предала га Министарству АЕ — Према овоме п кад би решење дији; цијско за повраћај ове казне било умесно ипак нема законске могућности 2, Дипрекдија враћа из свог овогодишњег или ланског прихода. Повраћај овај мом би извршити само Министар Финансија по наређењу чл. 43. зак. о државе рачуноводству а никако и жељ. Дирекција.

Другу пак суму од динара 69.650 — Дирекција је наплатила од лиферг у прошлој 1911. год. и она би се могла исплатпти из прихода те године, н би у опште, решење Дирекције пи Министра рађена. о повраћају ове суме О правилно. 7

Поводом ових наплата пенале, лиФерант је упутио једну своју предстет Жеељ. Дирекцији која је примљена 7. маја пр. Год. и означена под. бр. 1978 У њој лиферант моли Дпрекцију да га ослободи ове казне услед велшког 5: цнења, на коју је лиферант уговором обавезан, — поглавито са ових разл

1). Што је од дава одржате лицитације до озваничења порупбинеог 16/29. -ТУ-908. год. до 18./81.111-909. год. изгубљено !1 месеца а међутим смо услови рада знатно променули.

У «