Narodna skupština

": Дијана фин ин ај Дери риме па.

| | | +

5. МАЈА 1912. ГОДИНЕ | 63

како је овај изборни систем пеправичан највише тиме, што гута туђе, њихове гласове ни на тај начин фалзификује вољу народну. Та господа IOсланшци која су ово говорила, изгледа да мало разроко гледају на ствари. Они треба да знају мало ла рачупају m Ga остацима. Тако су радикали по остатку добили свега 6 посланика, а оповиционари 12—. То је господо јелан евидентан доказ да смо ми поклонили опозпцији своје остатке и да

| смо на основу тога само ми у штети.

(ем тога тосподо, радикалимл се десило у окрузима Београдском и Омелеревском да су морали поклоншти опозицији по пеколико хиљада својих гласача јер тамо нису добили ни по јелног посланика. Тако су радиклани гласови отишли и ту опозицији,

'на основу, којих је опа добила доста посланика

више. који садл седе овде и пајбоље домантују тврђење њих ових говорпика. Дакле — јасно је. да бат међу вама има људи који су против воље би рача изабрани. Да завршим !

Тосподо, ова дискусија, која св већ два дана води. парадоксална је. Странка која је овој земљи дала највеће гараштије уставне, која је дала слободу кретања, збора ш договора, штампе и избора, која је дала земљи дакле такве тарантије каквима се ретко још која земља ложе да похвали, доживела је сада да те слободе чувају = реакционари и да је преко јавности оптужује опозиција (ја ту пе мислим па самосталце) да је оптужују за насиља људи, који су пре 1908 годтис за својих влада дали стварних доказа, да нису пријатељи слобода и уетавлих тарантија, пето крути апсолутисти и пентралист.

Тосподо. ко је посматрао даљо ову дискусију изблшко, ош је морло доћи до закључка, да сва артументапија онозиционих говорника виси у ваздуху, да су њихови говори куле па песку, да је све оно што су они говорили само: речи и речи. Само је паша опозиција била у стању да онако, на основу поједипачних случајева изборних изгреда мање M безначајне природе, дође до тенералног закључка, да су избори неслободни били. .

Аво мислите господо, попављам, да имале већину, онда се изволите удружити све странке заједно као хомотенш елементи и дајте нам једну заједничку владу па ћемо се ми уклонити. Али овако, док сте у ситне странке у опозицији раздробљени — боље је да о већини и не говорите. (Сем тога, по моме мишљењу, опозиција треба увек да зна да одмери своју снагу п удеси свој тон у свакојакој прилици. Мени се чини да једино радик. странка пре но што узме какву ствар у своје руке увек најпре добро одмери своју снагу а кад једном то учини, она знајте иде своме циљу, циљу модерне државе па ма колике сметње биле и то са увек пуно части и- самопрегорења стојећи стално на бранику народних права п слобода.

Председник Верификационог Одбора Драгт. TT. Васић. — Има реч г. Милан Мостић.

Милан Мостић. — Господо посланици, пре нето што бих прешло да говорим о предмету, који је на дневном реду и о коме бл требало искључиво само и говорити кад бисмо ми сви водили

рачуна само о пословнику, а не о сасвим другим “ +

стварима, које нису ни мало на дневном реду и

које не помажу ни мало да се објасни ствар, која

је па дневном реду, пре но што бих то почео, и

ја морам да направим један мали изузетак и молим

вас, да ми довволите да учиним пеке мале нало-

мене, Ма да те моје напомене „не стоје у тесној

вези са предметом, али ипак објашњавају у мнотоме наш парламентаризам и т. д.

Ја господо, верујем, да све наше политичке трупе искрено исповедају и јаки су поборници парламентаризма а тако исто и сва господа, која су изабрана за посланике. Међутим тај парламенгаршвам код нас у последње време не напредује, напротив та биљка изгледа да кржљави и да ћене желим да будем пророк, али је могуће или није бар пекључено да ће и сасвим да се сасуши. Не само да се не води рачун о парламентаризму у ономе у чему је дух његов, да се у томе потпомате, него ли га не потпомажемо ни у његовој спољној страни. Ми имамо један паш специмен један наш српски парламентаризам. Нигде господо, у свету не може бити да товорник у парламенту товори из буџакл. Свугде је пословником утврђено да мора да говори са катедре. Није то господо, једна празпа Форлалност, огромна је разлика да се олакша дужност председнику, да се олакша посланицима којт слушају, кад се говори одавде са катедре а друкчије је кад се говори из прве клупе па се обрну леђа свима осталима или кад се говориш из последње клупе, па се говори свима посланицима у потиљак.

Росподо, ове две катедре, нису начињене да представљају какав украс, на против оне су тако здепаше, да пе престављају никакав украс; али оне су ту п ми треба да се васпиштамо, да говоримо са катедре, како се ради у свима другим парламентима. (Граја. Ја ћу, господо, увек кад год будем ја дао повода ла се поведе разговор између вас ћутати док ви не свршите тај разговор а кад га свршите, ја ћу онда говорити.

Морам признати, господо, да није баш тако лака ствар говорити чисто и искључиво о стварима, које стоје у најтешњој вези са предметом који је на дневном реду, нарочито кад је реч о извештају ВериФикациолог Одбора то је потеже: јер тај вериФикациони извештај има везе са многим ранијим радњама ван Окупштине, има везе и са радњама других тела. Тешко је повући ту границу па рећи: ово стоји у вези, а ово не стоји, и ја вас молим ако паднем у ту погрешку, молим вас најљубазније да ме опомепете: то ће бити корисно и за Окупштину“а и за мене да не говорим ствари, које немају везе и које ништа не објашњавају сам вери Фикациони извештај. o

За ова два дана, господо, отромна већина TOворника махом су -товорили и изпосили међусобна оптуживања у начину агитовања и у опште целокупан рад за кандидовање и зршење пзбора, ја не мислим никота да оптужујем п пе мислим да то може да помогне нешто те да примимо или одба= цимо извештај, али ипак морам и сим казати да нема ниједне политичке групе која у томе није правила погрешке само што све политичке групе одмах погрешку друге политичке групе сматрају као пеку намеру. Све партије имају у својим кадровима тзв. људе пријатеље, ти људи при-