Narodna skupština

+ год јуче, него људи који имају своју прашта ет, под. - којих је један био чак и социјалистички посланик. ___Ови ми, господо, имамо раелога до будемо пе-

толитички живот у И еј. раврива. Ови опажамо "да се ни мало повољне перспоктиве не јављају ни за једну полилитичку странку. Има неколико ствари

__ чавају. ž Прва је ствар ртања и изопачавања

да се некадашњи начин изнародне воље из основа __променио. Ја се потпуно слажем са својим пријатељима из вериФикационот одбора који кажу, да | старог физичког, бруталног притиска више нема, нема убистава на изборима, нема оних грубих Фал| зисиката који су некада били. Али има сада нешто (што је много горе н опасније. Има два начина за Фалзификовање народше оље, пли Физичка насиља и груб фалсификат, или корупција. Од та два вла корупција је гора. Грубо насиље има бар ту добру страну, што донекле | чвршћа карактере. У политику онда улазе само Ди јачи и бољи елементи. Овде има __који су водили политику пре 30 година, и OH знају да је у ондашња времена било тешко наћи "кандидата, исто опако као што је данас лако га | (ићи. У оно доба бирани су најчвршћи п пајнеуступдр људи, па су се онда и могли развијати карактери. У данашње време видимо да су карактери | пали, да су људи ослабили, MW то. се констатује на "свима странама. Ја мислим да овај народ не бп _ био у стању да издржи ни једну бруталну реакцију. (Година 1908, избор под Иинцармарковићем, најбољи су нам доказ зато. Настало је доба политичког лицитирања, наустало је доба задовољавања личних интереса. Данас | смо дошли дотле, да се после 40 година политичког "кивота — Орбија међу свима балканским државама има, најбоље организоване политичке странке и нај_ јачи политички живот — поступно свлачи до политичке безначелности. Један од говорника је приметло да странке на изборе излазе са једним програом. И одиста на изборе се код нас не изилази (са одређеним програмом, као што се политичка 16 фразама. Тако се за поли-

|

5 борба, води у општим | ички програм увимају и сматрају ствари које се саме по себи разумеју. Ми смо имали као про|прам појединих политичких странака le ствари: добра администрација, добра војуска, добра Фипансија, и т. д. У изборном проМу шефа једне велике странке — ја сам изабрао (одатле само један цветић! — говори се као о |тачци политичког програма о вештачком ђубрењу ! ју обра полиција, добра администрација, добра војска, то су основне ствари, то је правилно функ-= пионисање државног организма. Тосун општи при= вредни програми, које може имати и г. Владан __Борђевић, и ма који од представника свију поли_ сичкнх странака у нашој Окупштини. И мепи тим поводом пада на ум једна појава која се до скора | налазила у нашим политичким листовима, Често | сте могли читати, нарочито у партијским органима, | како је рачунонспитач Главне Контроле прегледао (рачуне томс и томе блатајлику и како ву рачуни | нађени у исправпом стању. И онда се завршавају

најоснов-

_ ти телеграми са речима :

људи.

5. МАЈА 1912. ГОДИНЕ 71

„Честитамо нашем пријатељу ит. A.“ Код нас су појмови тако уврнути да се једна основна ствар чиновник који не краде — сматра као нека нарочита врлина, коју треба натласити ! |

Од прилике је тако и с практичним програмима, странака, нарочито у ивборној агитацији. Ту се говори о општим стварима, које се по себи разумеју и које не треба ши да се помињу. И кад се није изишло пред бираче са неким обележеним реформама, које би требало остварити, онда со прешло на друге начине придобијања бирача, и онда је настало оно што је један од посланика радикалне странке назвао „саветовање“ бирача. А с друге стране пришло се најстрашнијој и најопаспијој корумпцији, која се икад видела у нашој земљи. i

Донста, господо, данас немамо оних старих кабадахија и окружних начелника; немамо сејмена: немамо оних грубих и сурових насиља ка-= квих је пекада било. Било би и жалосно кад би и после сто година нашег слободног живота, и лосле толиких жртава учињених за уставни живот и грађанске слободе, могло и да дође до тога. Ми дапас немамо више владарске тираније, али имамо нешто што је много опасније, а то је окружну тиранију. ;

Пре извеспог времена пала је у нашем политич-= ком животу реч: да је у Србији настало време на= хијских кнезова. Ја мислим да се тим копстатовањем учинила неправда нашим старим нахијским кнезовима. Наши стари нахијски кнезови, какви су били самовољни, још у традицијама турских ага, и паша, ипак су били једап користан, један конструктивап елеменат у нашој земљи. Они су своје место стекли на бојном пољу, они су прибрали око себе своју нахију иповели и извршили борбу за, народно ослобођење. Они што се данас могу назвати окружним тиранима, то су људи, који су акапарисали цео партијски, политички и чиновнички живот у своме округу. Данас, господо, и то је јавна тајпа, не владају партијски одбори, не владају чак ни главни одбори појединих политичких странака, чак ни они шефови, којису обелели у политичкој борби врло мало значе. Конце политике у нашој земљи данас држе окружни тирани, људи, који су потпуно спровели у појединим окрузима начело не олигтархије него потпуне централпзације. Ми данас имамо пупу суперпозицију власти у окрузима. Има људи, који су, користећи се својим посланичким мандатом, својом неопходношћу у политичким странкама, зато што својој партији доводе #— > илимн / посланика у Окупштину, данас постали свемоћни господари. Имате округа у којима нема, ни окружног начелника, ни управника пореског одељења, пи војне команде, ни школских власти. Имате округа где је сва власт сконцентрисана у у рукама једног човека, и где људи не долазе код појединих чиновника да свршавају своје послове, нето прво код тог окружног тирана, код свемоћног, апсолутног господара једног округа. Ја држим да је то најопаснија ствар, која се у зомљи може десити. То концентрисање власти у руке једног човека, који је на крају крајева неодтоворан, доводи не само пропасти појединих странака, но доводи у питање саму државу. Ништа опасније није