Narodna skupština

се могло измислити за разоравање политичког живота и за умртвљивање животне снате наше земље, нето та окружна тирашија, по којој је цела наша земља пала у руке 10—15 окружних тирана.

Затим, господо, друга опасна ствар, која се овом приликом копстатовала, то је изборна норупција. Изборне корупције ми смо имали и раније, било је и има је и у другим земљама, али никада та изборна корупција код нас није била тако безочна, никад није била страшнија него што је била последњих избора. Господо, можемо ми овде добацивати један другом што год хоћемо, можемо оптуживати један другога, али има неколико ствари, које су нам свима врло добро познате.

Ви, врло добро знате да данас политика у (рбији почиње падати већином у руке новчаних људи. И није далоко време, господо, кад ће моћи да се кандидују за народне посланике само опи који имају много новаца, или они иза којих стоји по један повчани завод, или они који мисле да на недопуштен начин својим мандатом истерају своје изборне трошкове. Данас послаништво почиње бивати једно пласирање новца, и за време трајања мандата истерује се и трошак и зарада. Опасност је ва све политичке страпке. Ја нећу да чиним увреду ни једној политичкој странци, ја внам да у странкама, поред људи који стављају своју партију у своју службу, има искрених људи, који раде на општем добру. Таквих људи има и на левици и на десници. Али сви ви, који празних џепова, и чистих намера, долазите у политику, знајте да су одзвонили последњи часови онима који незаинтересовани улазе у политику.

Пала је у нашој јавности реч и о банкократији. Ја мислим да је ствар нешто мало уопштена, да се збор политичких злоупотреба појединих политичких новчаних завода ударило на установу банака у ошште, без којих се не може замислити модерни привредни живот. Али тој повици Ha банкократију има и разлога. Господо, политички живот не креће се више око главних одбора појединих странака. Нема више ни оних идејних покрета, ни оних идејних часописа. Код нас се политички живот све више своди на интересе појединих новчаних завода, и ја мислим, да тајпу многим кризама и тајну распада многих коалиција треба тражити у тим замршеним интересима појединих политичких новчаних завода.

Ја мислим да су извесне банке у Србији почеле сувише да воде реч и да се политички живот сувише окреће око њихових трезора. Ми имамо појава, које су свима познате појаве: да поједини новчани заводи, нарочито велики, у своје одборе узимају као таоце људе из равних политичких странака. Ви знате тако исто да политику у Србији не воде пи они листови, које ми крећемо, ни наши товори, ни паше беседе, него новчани заводи који гласаче купују меницама. У појединим окрузима, ја знам како је било у крагујевачком округу, издато је на пола милиона динара на менице. Ја сам својим очима гледао, како су новчани заводи били опсађивани од сељака, “који су дошли да есконтују менице. Ја нисам од оних који кажу, да се народ покварио, Ја мислим да то што народ почиње тра-

НАРОДНА ОКУШШТИНА.

== =

жити материјалну корист приликом избора, да то

има својих јачих и дубљих разлога.

ЏШрви је разлог скептицизам, који је завладао код ·

сељака, а други је разлог економска криза, оскудица, земљорадничког кредита. Тосподо,

за четрдесет година како се води.

политика у нашој земљи, опа се водила искључиво

на политичком терену. Ја ћу ићи даље, па ћу казати не само да се водила на политичком терену, него на чисто изборном терену, на борбу око мандата и кметовских места. да 40 тодина ми смо

имали толико избора, толико пута смо мењали из- |

борни закон, толико пута смо упућивали прогласе, али дајући при томе врло мало материјалних задовољења широким слојевима народним, тако да је, на крају крајева, парод постао скептичан према странкама и политици у ошште, Дошло се до тог опаснога схватања да када, на крају крајева, политичке странке више мање све једно кажу и када, на крају крајева, сву акцију сведе на политичке интересе, да је опда право да појединац, да бирач, види личне користи. Скептицизам је једна виша духовна особина. Само врло интелитентни људи могу бити скептици, и скептицизам код интелитентног човека доноси извесну духовну блатост, широку толеранцију, али код необразованот човека доноси најстрашније моралне резултате. Прост човек када изгуби своју веру у људе иу идеје, готов је све да учини. И ја мислим да је најопаснији скептицизам, из кога се могу развити сва рђава својства, завладао у извесним, још непросвећеним слојевима нашега. народа.

За тим, господо, настало је оно, што је одавно морало настати, са оваквим системом управе, са оваквим финансијским п пореским системом, настала је еколомска криза. И ја мислим да је то једна срамота српског радикализма и целог српског демократеког покрета што је без мало целу акцију своју за 40 година свео готово искључиво на политичко поље, што је занемарио оно, што је у почетку демократскога покрета било главно, што је забацио економски програм, оставио на страну опо најважније питање: материјално подизање широких слојева народа. Данас у целоме свету политика св води на тој економској основи. Вара бе сваки онај који мисли, да само социјалистичка партија истиче те социјалне и економске проблеме, Данас у Европи чак и националне и религиозне партије организују се на томе содијалноме терену. Ове оне имају разрађен социјални програм, и све оне излазе са једним општим широким економским протрамом. Код нас, на жалост, демократски покрет свео се на голо политизирање. Ја разумем генерације седамдесетих и осамдесетих година, када је наша земља била у таквоме стању да се збиља, морала сва пажња обратити на ту политичку страну; али данас је то потпуно несхватљиво, и врло опасно при том. У последње време се види, да се од голога политизирања, од празних зборских Фраза, више не даје живети. И ви имате и сувише јасних појава у том погледу. Ви видите, господо, пре света, појаву, коју мало час поменух, да народ ту све мање верује политичким програмима, све мање верује политичким људима, да се велики део нашега народа почиње