Narodna skupština

5. МАЈА 1912. РОДНИ 1 |

Пољана непосредно по материјалним интерезта. И то је оно, што мора у највећу бригу да таи сваког искреног родољуба. | E

Ви видите појаве, које показују опште незаузољство са досадашњим вођењем политике. Успех тлијалистичке партије на селу долази отуда, што шиаса народа на селу несвесно дошла AO за учка, да се од голога политивирања више не те живети, и да је потребно нешто реалније, поугивније. Ви, господо, знате добро да на селу по латентно осећање за једлу аграрну нар-

Т Срећа је за Србију, срећа је за уставност и _ демократски покрет уопште, што су со па чело пљачке (лоте, онога реакционарпог аграрног п0вета од пре неколико година, били ставили пензиозани началници Цинцар-Марковићеви и пуков-

пци старога режима. Да су, којом несрећом на

место дошли људи од угледа, људи истински Ма, ви бисте видели каква би била физионо(ја данашње Скупштине. Та аграрна партија, то ттентно осећање једног аграрног покрета је ту, и

Ја се не пође путем социјалних привредних ретрама тај ће покрет избити.

· Ви, господо, на свим странама видите нозадо|иљство са радом људи који воде политику у нашој имљи. Има ствари које старији нараштаји може бити

| знају. Ви можда не опажате да се извесни спо"бни и бољи елементи почињу дезинтересовати

у политике. Још пре 15 година све што је било (боље у омладини имало је интересовања за потику. И кад кажем политику, ја под том речју не зазумем данашњу уску и партизанску политику, по ши идејни живот, бригу о јавном добру. Данас кдан велики део нових нараштаја савршено је "азинтересован за јавне послове. Данас може шти најбољи елементи дижу руке од политике и га јавнога рада. Док Народна Окупштина почиње

га се колонизује шумским чуварима, тако да почиње.

све више личити на неки шумарски курс, дотле пуно лаличних и способних људи, потребних Народној Чеупштини, нема овде. Једна од најглавнијих 38зерака које се чине демократском режиму та, је, за му оскудева компетенција, да у Скупштину улазе Гзуди без довољног знања и спреме, или помоћу шласти, или што иза њих стоје новчани заводи, или што су у стању да ставе под секиру читаву једну шуму. Стручна спрема, професионална знања, искуптво у пословима, права интилетенција, оскудева у Народној Скупштини. Ја не подразумевам под инзтелегенцијом само школоване људе; интилегентан 'новек може бити и онај човек који није кроз школу таи прошао, као што их има опет и таквих који тинају дипломе да су свршили школе и положили члокторат, па су ипак остали глупаци и неспособни. ZA је несумњива ствар, да се јавни животи у сопште послови државни не могу водити без људи гол струке и спреме, и да је таквим људима потребно вместо у Народној Скупштини.

Ви видите у млађем нараштају нове појаве, нове доказе незадовољства са данашњом политиком. Доплазе нови нараштаји који хоће нешто друго, нешто "ново. Ви имате младих и добронамерних људи који ппокрећу лист „Републику“, мислећи да променом облика владавине Србија може излечити зле које кланас у њој влада. Ви имате, исто тако младе и

СТЕНОТРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 1912.

добронамерне“ људе који су покренули лист „Пијемонт“, који мисле да се једном консервативном _ ревизијом парламентаризма може решити ово зло које дави нашу земљу. У појединим листовима ви воћ видите разрока намитивања на апсолутизам. Ви видите на свима странама разне знаке незадовољства. Не може се рећи, господо из већине, да сваки онај који не мисли као ви није патриот, Један од ваших посланика рекао је да они који су се последњих избора борили противу радикалне странке, то су чинили за рачун неке туђе државе, трошили туђинске паре. Кад би се ређала сва имена оних људи који су у владином листу осумњичени као непатриоти, то би изнело једну читаву велику књигу. Али није довољно, тосподо, рећи да је непатриота сваки онај који не говори као ви. Ваља признати да данашње стање изазива, дубоко незадовољство и то на свим странама, и ви можете говорити како хоћете, можете бранити овога или онога капетана, смењивати овога или онога шумара, зло је ту, оно је дубоко усађено, и то зло трује организам свих наших политичких странака, пи целе наше земље.

Због тога ја мислим, господо, да једини могући излаз, једини прави лек, то је одвојено мишљење мојих политичких пријатеља Г.Г. Тимотијевића и Јоксимовића. Поједине административне грешке, поједине локалне појаве, то су све ствари ситнијег значаја, то су само последице, а не узроци. Има нешто дубље и важније, а то је ово што су казала поменута господа „Један жалостан појав, уочен још приликом двају ранији избора, ових избора узео је знатно снажније размере : то је придобијање бирача новцем и пићем. Он је у толико жалоснији што се зна: да су извесне кандидације само помоћу овог средства омогућене, а у много случајева, оно им је донело и изборну победу. Уверени смо, да се странка, којој имамо част припадати, овим средством није служила.“ (Чује се: А Савчић ђ Да смо се ми тим средствима служили, не би нас овле било свега 29.

__Ја мислим, господо, да су г.тТ. Тимотијевић и Јоксимовић указали у главном на болно место нашет политичког живота, и показали пут којим се то опште зло може лечити. Они у свом извештају траже да се потребним допунама закона 0 изборима народних посланика потпуније онемогући корумпирање бирача новцем и пићем, утицај државних и општинских власти, подношење фиктивних или ФалсиФикованих кандидатских листа ит,. То је стварна потреба наше земље.

Изборни закони господо састављају се по скорашњем искуству. Други закони, стари, грађански и кривични, састављени су према искуству од 2.000 година. Међутим изборни закон саставља се по садашњој потреби, по искуству које ми данас имамо. Гдетод имамо искуства да нешто не ваља, то треба спречити и лечити. Ово што се овде предвиђа није ништа ново. Требало би још те ствари проширити. У Енглеској је предвиђено колико један кандидат сме да потроши на своју кандидацију. У Америци партије су обавезне, да кажу од куда им новад, који троше за изборе. Ми сличне мере морамо предузимати, и те се ствари морају и код нас озаконити. Међу осталим стварима моји