Narodna skupština

нисмо дошли у школу. Ми смо дошли овде као утоловани људи а г. Скерлић казао је да у паримепат треба да уђу све господа а не и сељади гр. Јован Скер. тић: нисам ја то казао) ми се име нисмо надали (жагор).

· Председник: Верификацтоног Одбора, Драт. "Васић. — Ја молим господу којима је досадно, _пе могу да буду стрпљиви нека изађу и доосте товорнику да говори.

Никола Митић. — Нарочито већи део госгде из опозиције а ја ћу поменути и господу из је групе, говорили су о свачему, али о овоме авештају Верификационог Одбора нису говорили, ини је био г. Милан Мостић, који је прореше00 извештај и казао: ово ваља а ово не ваља.

Тоспода су се заустављала као што рекох, на свесним теоријама. Ми сад донекле и признајемо · не знамо велике теорије, јер нисмо толико шкошвани, а они су школовани, али ја питам ту госMAY, ко је предлагао такве законе, да ли школотни људи — интелитенција или ми сељаци, и веим, да су та иста господа, ако не она оно њихови Уедходници, провела те законе. Они су предвоили народну масу и говорили им: овако ће бити, "народ је слушао. Џад опет вичу: ово и ово не "ља, па лепо не ваља алито није кривица власти тто њихова. Закони нису хрђави, закони су добри, il они који извршују те законе треба да воде чуна. Ја знам и законе који су били пре 1908. глине. и за људе који су поштовали те законе за шу су они били добри, а за оне који их нису иштовали нису ваљали.

Тоспода из опозиције навела су још и то да · пзбори били неправилни, да су били корупциони « се трошило пиће ит.д. Ја на то, господо, „могу џ кажем да у нашем државном уређењу има чиувништва по слободној професији скоро половина што што је у државној служби. Узмимо пругу тип — Књажевац. Шредузимачи су самосталци, и пи су помоћу радника агитовали за своју странку. амо је једини радикалац г. Јоца Марковић био а служби па у очи избора најурен. А није другше пло ни са раденицима. Што се тиче трошкова на ће, ја знам да је г. Милан Марковић квалифиовани посланик за нишки округ ишао по срезуи бошио паре. Ја сам чуо из уста његовог пријаmama да је дао једном кандидату самосталском 30 танки те је се овај одрекао да листу не подноси. Што се тиче трошења на пиће тога је било свуда, "ја сам трошио, и остале су странке трошиле, али јад би знао да би диспозициони Фонд играо ма јакву улогу у изборима, и да је потрошио а и једну гару да би имао што више успеха на избору ја ги сваког онога, за кога би знао да је ма што у (ом погледу радио убио. То је издајник земље, као што је вама господо, криво кад вам се каже ка радите са аустријским парама, тако је исто и зени криво кад овде пред Окупштином говорите да се приликом избора трошило на пиће из диспозапионог Фонд“. Ја то одбијам од радихалне странке

њене владе,

_ Господо, чини ми се, да је баш г. Љуба Ђорсевић, ја њега нисам познавао, читао сам његове (воре по спленографским белешкама, видео сам да 8 спреман човек, да може да говори, али кад је

~ 5. МАЈА 1912

"сељацима у опанцима,

ГОДИНЕ 75

почео да говори о слободи избора ја сам онда сео, па сам помислио: да ли овај човек спроводи политику Отојана Рибарца. или своју политику. Он је казао да је по извесним местима хтело да дође до крвопролића, да је чиновништво узето у атитацију и т. д. па се онда нађем у чуду, да ли јеон што тод помислио на оно што је било од 9. авг. 1892 до 1. априла 1898. тод. кад је српска крв проливена у Горачићу, Коцељеву, Омедереву, Зајечару и т. д. кад су људи држећи у рукама решење Држ. (авета које је имало највећу важност по тадањем уставу и закону, бранећи своја права, изрешетани куршумима од стране војске коју је Рибарац упутио у Горачићу и крвљу попрскано решење.

Ја молим да ми тај господин који се жали на изборе, а на избор се и ја могу жалити али не противу власти већ противу својих и туђих пријатеља, каже и објасни; колико је председника, бирачких одбора задржано да неоду на одређена тласачка местаг Нека ми господин не замери што морам да поменем да су 1898. год. задржавати с пута председ. бир. одбора, кажљњавате, одузимате имобјаве, вађоне чивије на фијакерима, и било многих трубих случајева. Ша је ли то онда било часног Либерална странка која је и своје име променила ударила је жиг срама овој земљи, који се никад неће заборавити и најмање има места да товори о незаконитим изборима.

Дозволи те ми сад да оставим мало на миру

Ђорђевића па да са неколико речи г. Агатоновићу одтоворим. Г. Ататоновић је јутрос рекао председнику ово: Кажите оном дивљаку нека ћути. То се односи на мене. Ја сам то чуо али сам ућутао и рекао: хвала Богу доћи ће час када ћу му одговорити. Ататоновић као професор нишке гимназије и народни посланик пре годину дана држећи један збор у Нишу казао је својим варошанима овако: Браћо Нишлије: недајте оним оним будалама да уђу у Окупштину, бирајте Тодора Миловановића и друга да докажемо сељацима да и ми вредимо у округу.

То су ми казала његова три пријатеља. Кад сам га ја питао, зашто је то казао-он је то одрекао. Кад сам га и преко новина питао о томе он је у неколико признао али није признао даје казвао будале. Међу тим сведоци су живи. Да вам сад кажем још-и ово. У општини међуровскеј је либерална општинска управа, и њени часници су још прошле тодине учинили једну незаконитост за коју су стављени под суд и суд је донео решење о притвору. Али, благодарећи приватном тужиоцу који је радикалац и који је одустао од тужбе они су

_ се извукли апсе, пошто су клечали пред њим и дали

му 1000 динара. Они су и данас под истрагом код среске власти. Приватни тужиоци непрестано распитују због тога, и среској власти досађују, полицијска. власт ништа не ради. Као што видите ти су људи под истратом а полицијска власт ништа не ради, док су они приватним грађанима поништили усеве и винограде и т. д. и помоћу својих положаја врше пресију над својим грађанима --- радикалима.

А за остале ствари у округу ја нећу сада ништа да говорим. Можда ће г. Агатоновић у специјалној дебати да се тога дотакне, па ћу му онда одтоворити. 10%