Narodna skupština

Dm) poaajy скупље. У Оједињоним Аморичким Држаправама су морали 1876. и 1877. године отпочети Једну птобопширну анкету па целој територији, и многе од Г државица у своме законодавству почеле су доноти најоштрије законе.

= _ Исто је тако у Енглеској на коју се ми тако У "често позивамо. Године 1880. приликом избора ва Доњи Дом била је изазвана бура од протеста у пелој Енглеској. Због изборне корумпције Шарла= ena” је захтевао да се одреди најстрожија ан-= пета у коју уђоше судије виших судова да на мноим тачкама изнађу узроке таквој корумпцији и они нађоше и отворено поднеше Парламенту да су па ти многим изборима, на многим тачкама, у многим ва(00 Прошима, отворено продавати гласови највишим липитантима: КО је више лицитирао, њему су прода“ ба вати гласови.

|___ и Парламенат нађе да није довољно казнити

ош појединце него прибеже да кажњава и поједина 9и места: доносећи познати акт од, 99. августа 1881. он којим се извесна места (Оксфорд и др.) оглашују

за привремено недостојна да буду заступљена у саветима земаљским.

| то видите, господо како Сједињене Државе н и Енглеска чине највиша напрезања да доскоче | корумшиији.

# У Француској пре 10 година поднет је један те чудноват предмет којим се отраничавају трошкови ви кандидата, тако да не могу прећи 50 Франака на

зец 597

01: | 100 бирача, или 750.000 ранака за један изборни но округ. Видите, господо, колико у тим страним др i жавама влада корупција. Наша је држава млада

ни на сваки начин тек почиње да се развија. До| бро је што је г. (Скерлић бирачка тела пажљивије | посматрао, чинио опажања, доводио их у везу, т тражио узроке и лекове извесним појавама. И ми 34 | ћемо морати прибегавати таквим законима, али ca Tr. Скерлић чини неправду, тако бар изгледа из њетовог говора да је та корупција само у 00ласти владине странке. j

Чудно је saHcra mio T. Скерлић не види ту корупцију у другим странкама. (Чује се: Није он то казао!) Тако сам ја бар разумео, ја сам баш из говора његовог извадио овај пасус: „Ми нисмо имали она средства којима су се у политичкој борби служиле све странке, нити смо хтели политички да лицитирамо“. Ја, дакле, господо, мислим овако: има, тосподо, слабости код изборног тела. Ту слабост треба лечити: то је слабост не радиRadja, не једне странке, нето то је слабост свију странака. Што у радикалној странци T. Скерлић н | види само мане од 1901. год., то ја, господо, ра-

витални нерава вели вл ививињланим виа нање

E зумем, јер т. Скерлић мора да остане партијски -

= | човек. PP. Скерлић није могао да изиђе из тог круга |li партијских људи, и чим је хтео да скине ту одећу ЈЕ једног начелнсгт посматрача, па да обуче одећу 1 партијску одмах је такав начелни посматрач почео да пада у погрешке. Г. Окерлић неће спорити, да 5 све оно што он види о банкократији итд. да То већим делом важи за његову странку. Ми, господо пмамо једну банку, земаљску Банку; а шта имају, тосподе. самосталци“ Самосталци, господо, имају: Прометну Банку, Грађанску Банку, Централну Банку, Извозну Банку, Врачарску Штедионицу. Сва мотућа, ако хоћете банкократија, у рукама је са-

— —

_ 7. МАЈА 1912. ГОДИНЕ

CD SU

мосталаца; сва POGHO/LO, предузећа, већим делом, све железнице, сва железничка _предувећа све је у рукама тих банака и тих самосталаца. (Граја).

Ево вам, господо, једног лепог примера- Ономад је био збор Шумарског Друштва, наших шумара у Краљевини Србији. Кад се дошло на збор онда су се поделили гласови равно и равно, на једној страни били су они, који ће да гласају за листу кандидата радикалног, а на другој они, који ће да гласају за листу кадидата самосталског. Шта су урадили ти људиг Кад оу видели да не могу да победе олмах су телефоном зазврјали и позвали Шрометну Банку у помоћ: шаљи своје делегате, пећемо моћи продрети. И Шрометна Банка је послала своја два делегата и помоћу та два делетата изабрана је управа на шумарском збору. Сад можете мислити у каквом се положају налазе ти шумари, то шумарско одељење, кад је управу своју добила благовољењем Прометне Банке. (ује се“: То није званична управа то је приватно удружење:) To оделење, то приватно удружење даје мишљења о свима шумарским питањима која се тичу Прометве Банке.

И према томе, господо, ако је товор о банкократији, ако треба доносити закон о инкопабилитету онда би г. Окерлић прво требао да рашчисти са својим друштвом. Ако је, господо, товор 0 банкократији, ако хоћемо да чистимо атмосферу, ја се слажем са г. Окерлићем, онда, господо, ето да је чистимо на свима пољима, на свима теренима, на свима тачкама.

Не можете ви господо, имати све у рукама а да миш само због једне Земаљске Банке будемо криви и да г. Скерлић може“ рећи да ви приликом избора нисте имали никаква срества на расположењу (Ј. Скерлић: Реците неколико речи о Фран пуско Орпској Банци). Ша ви би тако исто могли поставити питања о Чешкој и о Народној Банци.

Ја ћу, господо, да завршим. Атмосферу, тосподо, морамо чистити, то ја признајем. Треба тражити лека да наше бирачке масе добију боље склоности, да се не одају рђавим навикама и треба подизати морални ниво. Можемо тражити лека да моралну кризу, коју је г. Скерлић у претераном обиму износио, одклонимо и да тим путем подигнемо морални ниво. У томе ћемо се сви сложити и радикална ће странка то врло радо прихватити, јер ће остати и доследна својој лепој прошлости.

Ја завршујем свој говор а вама одајем хвалу што сте ме саслушали.

Председник Верификационог Одбора, Драг. т. Васић. — Има реч г. Драгиша Лапчевић.

Драгиша Лапчевић. — (Није се почетак чуо). Тосподо посланици! Наш парламент без парламентаризма. То се примећује већ неколико тодина, јер из парламента не ничу владе као што у парламенту и не падају. Тежиште ситуације за последњих 10 година пренесено је у двор и ако је лични режим пре 20 година пао. Народна Скупштина је абдицирала од свога права да Формира владе и да их обара (Чује се: сад је обратно, сад влада обара Народну Окупштину). Народна Окупштина је постала једна четртаљка, у најбољу руку машина за изгласавање. Она је то показала свим својим пе= риодима од 10 година на овамо а показала је на-