Narodna skupština

80 НАРОДНА СКУПШТИНА | | Ž

рочито у последњој чотворогодишњој периоди. И ако у Народну Окупштину долазе посланици из разних партија, ипак је међу буржоаским партијама престала свака начелна разлика. Ниједног начелнот сукоба у њој није било, ни једна начелна размирица међу буржоаским партијама није се појавилт, да ових 10 тодина новог, тако званог парламентарног периода, ни једног таквог сукоба није било. Било је доста говора, било је ваздан узвика, много вике и буке.

Према ономе, што се дешавало у Народној Окушштини, могли су простодушни људи правити себи плузије, како у Народној Окупштини постоји борба између партија и како је она жудна и тешка. Међутим, господо, ни на једном питању није се појавила ни једна начелна борба ни распра међу буржоаским партијама. Поједине буржоаске партије гласале су корсем, у „начелу“ противу буџета, али то је само било формално тласање противу бупета, а у ствари само противу кабинета, јер су оне у другим приликама и под другим кабинетима на јуриш бупете изгласавале.

У главном, све су се буржоаске партије и све буржоаске трупе у начелу слатале. Никакве начелне разлике нису се могле запазити. Државни зајмови ву закључивани и у дискусијама које су вођене приликом закључивања зајмова, није се могла видети никаква начелна разлика између њих; спор се водио само око тота ко ће зајмове закључивати, а не и око тога да се политика зајмова сузбијеп напусти. Донесен је закон о државној трошарини, којим је повећан терет на сиромашније слојеве народне, п никакве начелне разлике није се могло запазити пзмеђу буржоаских партија. Донесен је закоп о таксама, којим се и иначе велики терети на масе народне још више повећавају, и никакве начелне разлике између буржоаских партија није било. Начелне разлике није било ни у политичким питањима.

Поравњује се погоршање изборног закона и смањивање изборног права грађана, између буржоаских партија никакве разлике. Пословник екупштински је примењен, и заведена је диктатура председништва и Владе, одузета су права товорницима и међу буржоаским партијама никакве начелне разлике. Поднешен је с наше стране предлог за завођење општег права гласа а све буржоаске партије биле су сложне у томе, да тај предлог треба одбацити. Никакве начелне разлике између буржолеких партија нема. То је у осталом јавно признао један од говорника, то је признао MW TI. Окерлић, крајњи левичар у самосталској партији.

Сва бура која се који пут десила приликом некаквих интерпелација о кметовима и полицијским писарима личи па буру у чаши воде и све дискусије које су вођене биле су без икаквих начелних разлика, личи на једно стање које је један писац, Карл Марке у 18 Бримерџ, зтодно обележио као парламентарни кретенизам.

У опште осећа се слабљење парламентаризма, у опште осећа се да парламентаризам код нас слаби, Та слабост шкоди са две стране. Прво, што се тежиште ситуације преноси из парламента у двор, и друго, што се народне масе не загревају начелним борбама, већ се код њих укорењује један

осећај политичког очајања који види ревигнаљији | напуштању политичког интереса. Да се тежиштети ситуације препоси у двор и да сетиме слаби пар=-—46 ламештаризам, најбоље се доказује тиме, што владе оде не падају овде, у Народној Скупштини, и што онејоно не ничу овавде. То се осетило и сада последњила) пут, кад је влада. г. Миловановића пала не у На- BE родној СОкупштипи већ у двору, ван Народне Окуп--17 штине. После оставке т. Миловановића и Форми= -ии рања нове владе дошли су нови избори који ву 15 формирали ову Народну Окупштину. Влада г. Ми- -и! ловановића дала је оставку у двору, ван Народне; SH! Окушптине и без икаквога повода датог јој од“ [о Скупштине, Она је своју оставку мотивисала тиме : :

што тражи да се распусти Народна Окупштина i џ распишу нови избори, да се апелује Ha парод. Јаљећ разумем да може једна влада да дође на мисаоог: да распушти Скупштину ни врши апел на народ, о али само тада кад јој се даде шовода ту самојђо: Скупштина за то. Влада није могла и добила у] 4 парламенту непосредног повода за то да тражинт распуштање Скупштине и наређивање нових избора. -.50 Није имала повода због тога што је имала једну ти) формалну већину, какву има и данаси што је имала 51. расположење и изрично обећање самосталаца, да JK не стварају никакве тешкоће при спровођењу по- -01 јединих закона. А такво су држање имали и на--6Р пионалци и напредњади, i

Влада је до самота дана, оставке HeHDp6KHANHO OH. подносила законске пројекте п спроводила их кроз =0' ту Нар. Скупштину. Она није имала никаквог парла- -6! ментарпог сукоба; она није имала израженог непове- -56 рења; она је увек добијала вотум поверења у Нар. .4/ Скупштини. Опозиција је чак ишла на руку тој влади ил да увек добије вотум поверења. Кад је видела такву 18 ситуацију у Нар. Скупштини, која би могла довести до « изјаве неповерења влади, опозиција се онда по---0' влачила у собе, да би сачувала владу. Ако се 952 коме има пребацити за такву парламентарну си- -= туадију, народ и бирачи имају права да криве за опозицију, јер се она држала и нелогично према опозиционом положају своме и нелојално према см својим бирачима, омогућујући владу, да ради са 550 својом привидном већином на велику несрећу про- -0' летерских и сиромашних слојева народних. ?

Кад је, дакле, господо, влада имала могућно- -0 сти да ради, онда она није могла, ради својих ZH партијских и партизанских махинација, тражити ит распуштање СОкушштине и мандат за апеловање на. ен народ. Ако се она осећала нелагодно у онаквој |O; ситуацији, каква је била до 81. јануара. онда је ој требала, ако јој опозиција није хтела пружити при- -H лике, сама са својом већином да тражи парламен= -н тарни сукоб, па да из тога парламентарног сукоба i повуче консеквенце, да те консеквенце буду: рас- -9 пуштање Скупштине и апел на народ.

Кад влада то није учинила, онда је чисто H3H- -H травање парламентаризма, тражење мапдата од круне за распуштање Окупштине и наређивање нових избора. И она Скушштина, која је пре била на окупу, 7 и ова остале су савршено равнодушне према оном ис основном праву Народне Скупштине да располаже тиме хоће ли се одређивати ванредни нови избори по или не: да располаже на тај начин што ће у пар- -9 ламентарним сукобима стварати ситуацију за ра= =)